Na današnji dan rodjen Čačanin koji je napisao veliki broj hitova narodne muzike

Na danšnji dan, 18. februara 1941. godine u Jezdini kod Čačka rođen je Predrag Vuković Vukas, jedan od najplodnijih pesnika i kompozitora narodne muzike svih vremena. Ovo je sećanje na Vukasove prve pesme i pevače.

Njegov otac je svirao tamburicu tako da je od malih nogu slušao starogradske pjesme.

Samo za Miroslava Ilića Vukas je komponovao tridesetak pesama: „Nije život jedna žena“, „Rastanka se našeg sećam“, „Hiljadu suza majko“, „Putujem, putujem“, „Amerika, Amerika“, „Sreli smo se u aprilu“, „Ni aprili nisu što su bili“, „Kad si sa mnom ne misli na vreme“, „Nemam vremena da živim“, „Ti si zvezda mojih snova“, „Sviraj violino, pevaj mi mala“, „O, gitaro“, „Jelena“, „Ljubila si dva čoveka“…

– Ima mnogo Vukasa u mojim pesmama. Vukasove pesme su mi prijale, neke su prošle na prvu, a neke su čistim kvalitetom živnule posle mnogo godina. Posle Obrenovih zavičajki falili su mi dobri sentiši. Naša saradnja je trajala od 1974. i pesme „Rastanka se našeg sećam“ pa sve do njegove prerane smrti 2006.Voleo je moje visine i poslušnost, pa sam dvadesetak godina na svaki svoj album stavljao poneku Vukasovu pesmu. Koliko vrede Vukasove pesme dokaz je i pesma „Nije život jedna žena“. Kad smo je snimali, bila je sedma na LP-iju, u senci „Pozdravi je pozdravi“, a sad je vodeća na mojim nastupima – kaže Miroslav Ilić.

Vukas je karijeru počeo u čačanskom ansamblu Palilulac gde je svirao tamburu

Vukasove pesme uđoše u narod i bez neke pompe i reklame. Skoro svakom svom pevaču podario je makar jednu pesmu za sva vremena: „Ti si žena mog života“, „Dok te čekam ispod lipa“, „Doviđenja, doviđenja“, „Ne igraj se, ne muči mi dušu“ (Miroslav Radovanović), „Kapetan potonulog broda“, „Razvio se ruzmarin u travi“, „Odvedi me druže pod prozore njene“, „Zapalio bih celo selo“, „Živeću ja i bez tebe“, „Zalazak sunca u oktobru“ (Zoran Jovanović), „Ne daj se generacijo“, „Ana mi je rekla“, „Isplači se na grudima mojim“, „Oče, moj veliki oče“ (Aca Ilić), „Selo moje lepše od Pariza“, „Putuju kočije bele“, „Tako mi hleba i vina“ (Rade Jorović), „Kaži sinu da i ja postojim“, „Lepotica i sirotan“, „Zdravo, zdravo imenjače mali“ (Kvaka), „Ja nisam rođena da živim sama“, „Ti mi trebaš rode“, „Molitva za malo sreće“ (Ana Bekuta), „Bato, Bato“, „Pile moje“ (Lepa Brena), „Na mramornoj steni“, „Ja sam rođen u Srbiji brale“ (Dobrivoje Topalović), „Zaklanjaš mi sunce“, „Nemoj, nemoj ljubavi da nas sitnica rastavi“, „Kako je lepo imati tebe“ (Nada Topčagić), „Rame uz rame“, „Plače žica Ge“ (Milan Babić), „Budi jako srce moje“, „Sećaš li se srce šta je nekad bilo“, „Skočio bih u Moravu sa staroga mosta“, „Profesore danas me ne pitaj“ (Toma Čolović), „Sreća je sine igračka skupa“, „Ja malena, a kosa niz leđa“ (Slavica Mikšić), „Kad bih mog’o da se podmladim“, „Kuća je bez tebe prazna“, (Nedeljko Bilkić), „Požuri ljubavi u moj zagrljaj“, „Plava Ciganka“ (Marija Trajkovska), „Dunjo moja“ (Radiša Urošević), „Šta li ti je učinilo vreme“ (Predrag Točilovac), „Ja te volim, a ti si grešnica“ (Dragiša Sekulić), „Opasne sitnice“ (Goca Lazarević), „Samo da dočekam to“ (Nada Obrić), „Snegovi decembra“ (Merima), „Tvoj bi miris prepoznao među ruža trista“ (Zoran Kalezić), „Niz kaldrmu klepeću nanule“ (Azemina Grbić), „Menjam žene k’o kravate“ (Era), „Opa, pa, Neno, Neno“ (Smederevac), „Umiru za mnom“, „Ti si bog za mene“ (Ekstra Nena), „Ljuljaj me sudbino“ (Vera Matović), „Još jednu noć, još jednu čašu“ (Palilulci, Lole), „Sine, bog te čuv’o“ (Rade Bikinjac), „Imala si 18 leta“ (Živko Savić), „Ostavljam sve za ljubav tvoju“ (Milenko Živković)… Sve ove pesme i stotine drugih svrstavaju Vukasa u jednog od pet najplodnijih kompozitora narodne muzike svih vremena.

– Vukas je pretežno komponovao šumadijske pesme, ali je preferirao starogradsku muziku i taj fah koji je svirao sa čačanskim „Palilulcima“. Kad se Vukas ženio, „Palilulci“ su mu organizovali momačko veče u kafani „Kod Crnogorca“ na puti za Guču. I Vukas je te večeri pevao kao nikad, inspirativno i emotivno, naročito pesmu „Ti si žena mog života“. „Ti si žena mog života“ je izrazito Vukasova pesma, prava autobiografska. Nikad nije rekao na koju je ženu mislio, a meni ostaje da pretpostavljam da je imao na umu baš mene – kaže Vukasova životna saputnica.

Kada je krajem 80-ih saznao da boluje od Parkinsonove bolesti, Vukas je rekao da je već tada umro. Bolovao je dvadesetak godina, onako stoički i gospodski, daleko od estradnog sveta a uvek u svetu muzike.

– Vukas je živeo za dobru pesmu. Dešavalo se da noćima ne spava zbog nekog stiha, melodijskog rešenja ili pevača. Mnoge je podigao od nule, a nikome nije tražio pare. Pesma je bila Vukasov život i svet, a mi smo opsluživali tu njegovu muzičku planetu.  I u vreme najveće krize i hiperinflacije, Vukas nije prodavao pesme za pare. Govorio je svojim pevačima: „Čuvajte pare, trebaće vam za reklamu“ – priča Slavica Vuković, Vukasova životna saputnica i inspiracija.

Predrag Vuković Vukas preminuo je 25. decembra 2006. Čačak se do sada nije odužio svom kompozitoru čije pesme peva nekadašnja cela Jugoslavija.

Goran Milošević