OzonPress na Nišvilu (FOTO, VIDEO)
Nišville 2018. oborio je sve dosadašnje rekorde, a prema procenama organizatora za 10 dana festivala kroz Tvrđavu je prošlo više od 200 hiljada posetilaca, što je još jedan dokaz da nismo ništa bolji ili gori od drugih naroda, i da ne stoji stav trenutne vlasti da Srbiji ne treba Exit, PriČa, ili Nišville već samo turbo folk. Na 20 festivalskih bina održano je 250 programa, nastupilo 1.000 izvođača, koncerte održalo 157 muzičkih sastava, prikazano 100 filmova, odigrano 20 predstava, održano 20 radionica. Nišvil je postao značajan festival na mapi Evrope, a da je to tako svedoči ogroman broj posetilaca iz okolnih zemalja ali i centralne Evrope. Za vreme festivala bilo je skoro nemoguće pronaći slobodno mesto u hotelima i hostelima.
„Imam to zadovoljstvo da kažem da smo oborili brojne rekorde, da nismo imali incidente i da je publika bila nikad bolja, nikad brojnija. Ne bih da licitiram koliko je bilo ljudi na main stejdžu poslednje večeri festivala, ali siguran sam je više od 10 hiljada. Takođe, skoro svi stejdževi su oborili dosadašnje posete. Tako da ona cifra koju smo najavili od 200 hiljada posetilaca koji će videti neki segment Nišvilla mislim da je apsolutno realna i da se to u ovih 10 dana zaista i desilo“, kaže direktor festivala Ivan Blagojević.
Ovogodišnji niški džez festival obeležili su nastupi Lise Simon, ćerke legendarne Nine Simon, i benda Gipsy kings, koji je privukao najveću pažnju publike.
Ćerka jedne od najvećih džez, soul i bluz pevačica svih vremena i borca za građanska prava Nine Simon, pred nastup na Nišvil džez festivalu došla je u Niš kako bi svojim nadstupom obeležila 85 godina od rođenja majke, kao i njen ovogodišnji ulazak u Kuću slavnih rokenrola.
Na zatvaranju, odzvanjala je niška Tvrđava u ritmu poznatih hitova čuvenih Kingsa, a poseban doživljaj bio je uz numere Bamboleo, Baila me, Volare, Djobi Djoba. Kvalitetni vokali, uz neizbežne solaže na gitari i ritam salse učinili su da publika zaigra i veselo završi ovogodišnji niški džez festival, a pred kraj nastupa bendu Gipsy kingspridružio se i Orkestar Feata i Nebojše Sejdića. Zajedno su odsvirali Šabanovu numeru u čast 10-godišnjice od smrti kralja romske muzike.
Pored odličnog muzičkog programa, ovogodišnji Nišvill pratili su i drugi programi na desetak pozornica, a posebno se istakao Jazz teatarski festival.
Direktor festivala Ivan Blagojević zahvalio se svima koji su pomogli Nišville ove godine, pre svega Gradu Nišu, Ministarstvima turizma, kulture i spoljnih poslova. Pozvao je sve nadležne da iduće godine pogledaju malo bolje projekte Nišvilla kako bi imali koliko toliko ravnopravan status sa ostalim festivalima koji teško mogu biti u top 10 festivala, a imaju podršku države.
„Dok se ne pojave veliki sponzori, mi ćemo se oslanjati i dalje na Grad Niš i na verovanje da Niš profitira pre svega na imidžu, a zatim i konkretno u povratnom dejstvu tog kreativnog segmenta koji Nišville donosi i da smo višestruko isplativi za Grad. Sa druge strane, država posredstvom tri ključna Ministarstva, bar ja tako vidim, kulture, turizma i omladine trebalo bi da nas sagleda novembra, decembra kroz budžet Srbije i zaštiti nas od pisanja desetine i desetine konkursa i iščekivanja da li će se komisija sastati do početka festivala. To su neki paradoksi koji bi puno pomogli da festival može januara da planira koga da dovede i sa kakvom tehnikom da dočeka sledeći festival“, kaže direktor festivala.
On napominje da je i ove godine održana tradicija da nijedan ministar nijednog ministarstva Srbije nije došao na festival, a da je ambasador postojbine džeza (Kajl Skat, ambasador SAD) bio u Nišu za vreme Nišvilla.
„Nadam se da je ovo putokaz i svim ostalim ambasadama, koje nas često zaobilaze, kako treba ispoštovati svoje umetnike kao i svim kulturnim centrima koji nam ne pošalju umetnike. Oni ne shvataju, a shvatili bi kad bi bar jedan dan dosli za vreme Nišvilla, da je mnogo važnije da ovde budu ti isti bendovi i umetnici, nego da nastupaju na manjim prostorima i manjim scenama u Beogradu“, zaključuje Blagojević.
Nišville je pratilo više od 500 akreditovanih novinara iz 150 redakcija i 50 freelancera, od čega je 20 odsto iz zemalja iz regiona i Evrope. U realizaciji festivala posebnu ulogu imalo je i 350 volontera koji su obavljali različite poslove za učesnike i publiku.
Na kraju treba reći da ugostitelji i trgovci nisu iskoristili festival i dolazak velikog broja posetilaca da povećaju cene i „zgrnu“ veliki novac, za razliku od nekih festivala u našoj blizini. Cene su čak i niže nego u Čačku, pa se u kafićima moglo popiti veliko pivo i za 100 dinara, dok se cena kafe kretala od 50 do 100 dinara. Isto je bilo i u niškim kafanama kojih je poslednjih godina sve više, a u kojim možete probati specijalitete ovog kraja.
Foto: Vanja Keser, OzonPress, Nišvil
Каква ултимативна победа над организаторима Гуче.
Bravo za clanak, ali do sada je procitan samo 294 puta… To je nasa realnost…
e tako se pravi i radi jedan festival!
Karta se placala samo za main stage. Svi ostali programi bili su besplatni. Cene pica i hrane su bile kao i drugim danima i na tvrdjavi i svuda u gradu. A izvodjaci iz celog sveta.. A u Guci?
Hvala na iskrenom tekstu.