Pobednici bez nagrada

Pobednici Prvog glasa Srbije Davor Jovanović i Mirna Radulović održali su, u prisusutvu svojih advokata,  konferenciju za štampu u beogradskom Media centru. Tema je bila – nagrade koje su kao pobednici osvojili nikada im nisu uručene.

U svom obraćanju novinarima Davor je rakao:

Posle višegodišnjeg ćutanja, Mirna i ja smo odlučili da se na ovaj način, javno, obratimo srpskoj javnosti i ukažemo na nepravdu koja je učinjena nad nama, kao mladim talentovanim ljudima, na početku karijere.
Želimo da govorimo o drugoj, mračnijoj strani šou biznisa u Srbiji, ne onoj blještavoj, sjajnoj i glamuroznoj koju nažalost javnost jedino može da vidi na televiziji. 
Hoćemo srpskoj javnosti da ukažemo na jednu negativnu društvenu pojavu u šou biznisu koja se krije iza svog tog sjaja i spektakla, kada se ugase svetla reflektora, ne samo zbog nas samih, već i zbog drugih mladih ljudi koji se sutra mogu naći u našoj situaciji. 
Jer, nakon svega, Mirni i meni je ostao jedan gorak osećaj nepravde, poniženja, osećanja iskorišćenosti i odbačenosti. 
Kao mlad čovek, na početku svog životnog i profesionalnog puta doživeo sam u jednom trenutku, bar sam tako mislio, ostvarenje svog sna – nadu da imam priliku da svojim radom i talentom ostvarim karijeru, da bi se potom sva ta moja očekivanja i nadanja na jedan surov i nepravedan način srušila. 
Javnosti je poznato da sam 2011. godine, među više hiljada kandidata, isključivo svojim talentom i pevačkim umećem, uspeo da se izborim i postanem kandidat u izuzetno popularnom takmičenju „Prvi glas Srbije“ koje se održavalo na televiziji „Prva“. 
Kao jedan od više desetina izabranih kandidata, sa puno nade i entuzijazma sam potpisao Ugovor sa TV „Prva“ i uložio svog sebe, svo svoje znanje, trud i talenat u realizaciju ovog izuzetno popularnog TV projekta.
O produkciji „Prvog glasa Srbije“, kolegama učesnicima, žiriju i uopšte o samom takmičenju, zaista ne mogu da kažem ni jednu lošu reč. 
Sve je bilo na izuzetno visokom profesionalnom nivou, radili smo zajedno, družili se, zabavljali se i imali osećaj da radimo nešto značajno, da učestvujemo u jednom velikom projektu. 
Takmičenje je odmicalo, popularnost i gledanost šoua je rasla, sa svakim novim nastupom i prolaskom u dalji krug takmičenja, rasla je i moja nada da ću ostvariti svoj san. 
Najzad, posle više meseci napornog rada i takmičenja, u blještavoj finalnoj večeri programa, doživeo sam ono što sam tada smatrao ispunjenjem svih mojih snova.
Glasovima građana Srbije, ubedljivo sam izabran za „Prvi glas Srbije“ i, bar sam tako tada mislio, dobio sam priliku da se ostvarim, da kao mlad čovek započnem karijeru iz snova u onome što najbolje znam da radim. 
Tada sam mislio da mi je data velika prilika, i da će sve dalje zavisiti samo od mene. 
Međutim, čim su se ugasila svetla reflektora i kamera, stvari su krenule sasvim drugim, za mene potpuno neočekivanim tokom. 
Od moje nagrade koja je Ugovorom sa TV „Prvom“ ugovorena nije bilo ništa, i tako sve do danas. 
TV „Prva“ je dobila svoj TV šou, dobila je visoke rejtinge, gledanost, sponzore, glasače koji su putem poruka glasali za svoje kandidate, pažnju srpske javnosti, a ja kao pobednik takmičenja nisam dobio ništa. 

Dugo vremena sam se nadao da će nagrada koja mi pripada i na šta se TV „Prva“ ugovorom obavezala biti omogućena, ali su sve moje nade padale pred zidom ćutanja na koji sam nailazio svaki put kada sam od čelnih ljudi te ugledne TV kuće tražio da izvrše svoju obavezu. 
Nakon izesnog vremena, nakon što su izbledela sećanja na prvu sezonu „Prvog glasa Srbije“, TV „Prva“ je u potpunosti prekinula svaki kontakt sa mnom, bez objašnjenja i bez ikakve moje krivice. 
Na moje stalno i uporno pitanje, kada će mi dati moju nagradu, u početku sam sa njihove strane dobijao osmehe i utešne odgovore da budem strpljiv, da sačekam, da bi u jednom trenutku odbili čak i svaki kontakt sa mnom. 
Više od tri godine je prošlo, a ja i danas pitam gde je moja zaslužena i osvojena nagrada?
Na ovo pitanje nikada nisam dobio odgovor od TV „Prva“. 
Evo, i sada pitam čelnike TV „Prve“ gde je moja nagrada i zašto mi nije omogućeno da ono što sam osvojio zaista i iskoristim odnosno dobijem?
Kasnije, nakon druge sezone takmičenja „Prvi glas Srbije“ sam saznao da je i sudbina drugog pobednika, Mirne Radulović, bila istovetna kao i moja. 
Upravo iz svih ovih razloga, nemajući drugog izbora, nakon proteka puno godina, Mirna i ja ne želimo više da čekamo.
Želimo da se borimo za našu osvojenu nagradu.
U tom smislu, obaveštavamo javnost, da smo pokrenuli tužbu pred nadležnim sudom i da ćemo pokušati da zakonskim putem ostvarimo naše pravo. 
Nakon svega ovoga, naš zajednički utisak je da smo surovom igrom i pravilima jednog, po našem mišljenju, pogrešnog shvatanja šou biznisa i profesionalnosti, prevareni i iznevereni.
Osećamo da smo iskorišćeni i odbačeni. Od nas je tokom emitovanja šoua traženo i uzeto sve ono najbolje što smo mogli da pružimo, a potom smo zaboravljeni, gurnuti na marginu i izigrani. 
Nagrada koja je trebala da bude kamen temeljac za moju buduću karijeru i profesionalni uspeh, na kojoj sam bazirao sve svoje planove za budućnost, surovom igrom pravila šou biznisa i neprofesionalnosti mi je uskraćena. 
Želeo sam ovim putem i ovom pričom da ukažem na ovu negativnu pojavu u šou biznisu i da apelujem na sve nadležne državne organe, na sve medije i javnost da svojim uticajem ubuduće onemoguće ovakvu nepravdu. Pre svega zbog nekih budućih mladih i talentovanih ljudi, da ne dožive ovo što sam ja doživeo.

• Pomozite da ispravimo nepravdu! – kažu Mirna i Davor.

Izvor:  Media centar

________________________________________________________________