Prethodni članak
Počinje Sabor trubača
Objavljeno 11/08/2023
Sabor trubača, 62. po redu biće održan od 11. do 13. avgusta. Domaćin ovogodišnje trubačke smotre je Željko Tanasković, proslavljeni odbojkaš i sjajan sportista.
On kaže da mu je velika čast i zadovoljstvo što je njemu pripala ta uloga.
„Ovo je veliki i poznat svetski festival, ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Zadovoljstvo je još veće budući da sam ja iz ovog kraja. Tu sam rođen, a kada vas poštuju u svom mestu to je samo po sebi posebno“, kaže Tanasković. Raduje ga činjenica, da ovakvi događaji imaju pozornost, jer se njime vraćaju srpske tekovine i običaji.
„To je jedan ambijent gde svako može da se oseća srećno i lepo. Ujedno pozivam sve one koji žele lep provod i muziku da posete festival“, poručio je Tanasković u izjavi za Novu.
Prema njegovim rečima, najbolji među najboljima će se naći u Guči, počev od trubačkih orkestara do sadržaja za mlađu publiku.
„Sabor me vraća u detinjstvo, sećam se kada sam bio mali i posećivao ovaj događaj. Očekujem jaku konkurenciju u takmičarskom delu, a najbolji će pobediti“, zaključio je Tanasković, napominjući da da je bio prijatno iznenađen pozivom.
Direktor gučkog Kulturnog centra, Zoran Pantelić kaže za naš portal da je sve spremno za 62. Sabor trubača.
„Očekujemo posetioce iz zemlje i inostranstva. Mislim da će ovde biti duge kolone i zaista sanjam ozbiljnu porodičnu atmosferu“, priča on za Nova.rs. Kako kaže, truba je ta koja spaja, ujedno najavivši tri orkestra iz drugih zemalja.
„Ona će biti glasnija od svega. U Muzeju trube će biti postavka koju će gosti moći da vide. Imaćemo i ulicu starih zanata. Biće raznoraznih sadržaja za sve generacije. Na čitavom prostoru ove naše varošice posetioci će moći da uživaju“, najavljuje direktor Kulturnnog centra.
Podsećamo, tokom tri dana nastupiće najveća trubačka imena sa ovih prostora – Dejan Petrović Big band, Bojan Krstić, Elvis Bajramović, Dragan Pavlović, Marko Trnavac, Dejan Lazarević, Saša Krstić sa svojim orkestrima, kao i Nacionalni ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac“. U nedelju, 13. avgusta održaće se takmičenje trubačkih orkestara finalista, a prodefilovaće i neka od najvećih imena srpske narodne scene. Za ljubitelje narodnog melosa tu će biti i nastup narodnog orkestra RTS-a sa gostima solistima – Nikolom Rokvićem, Banetom Mojićevićem, Stevanom Anđelkovićem i Aleksandrom Tirnanićem.
Guča je prestonica trube od 1961. godine, kada je prvi put održan. Jedan je od najvećih i najposećenijih muzičkih festivala u Evropi, najznačajnijih kulturno-umetničkih dešavanja autentičnog narodnog stvaralaštva, jedinstvene muzike srpskih i balkanskih trubačkih orkestara. Našao se i na internet stranici popularnog magazina National Geographic, među deset najvažnijih događaja u svetu.
Kakav svetski festival trube.
Ljudi što bi reko narod ostkanite se te recenice,šta lupetate svetski festival.
Vidi se da tu manifestaciju vodi decenijama država,koja je najmanje bila u interesu tada Dragacevske trube,sada „svetske“,još ne postoji nigde na svetu,svetska filharmonija,niti svetski kvartet.
Postoji Evrovizija,grupe iz zemlja evrope,postoji najstariji „sabor“Italijanske kancone,San Remo.
I oni su na kratko lutali,ali su sada ponovo kao na početku,drže
Muzičkog programa.
Hajde da napravimo digresija.
Zašto i na pozornici ne bi bilo još živih starih pobednika trube,ali ISKULJUCIVO IZ DRAGACEVA I OKOLINE POZEGE I UZICA.A oni sa strane koji
će svirati u duhu DUCICA,u duhu
knjige BLAGO CARA RADOVANA,JOVANA DUCICA.
On kaže najbogatiju izvornu narodnu muziku imaju Španci,strast,ljubav,mržnja,bol,a
SRPSKA MUZIKA JE K O L O.
A čovek je došao sa OSVAJACIMA
POROBLJIVACIMA,SILEDJIJAMA TURCIMA.
ONI KOJINSU SVOJU KULTURU I VLAST NAMETALI NABIJANJEM NA KOLAC.
A kakve to veze ima sa odavno ponovljenom,u nestajanju „Dragacevske“ trube.Ogromne veze,ne izbrisive.
Veza između koca koji je za nabijanje ljudi,i Srpske vojne trube iz balkanskih i prvog svetskog rata.Pored vrhunske vojne
Opremljenosti puška i topovabila je i truba za najavljivan juriša i ostalih vojničkim radnji.
Zvuk ze trube je bio poznat po kvalitetu.Uopste u tom vremenu ratovanja pored pakleno zvuka oružja i jauka ranjenih vojnika,čuo se zvuk Srpske trube,koja je neprijatelju najavljivala,borbu prsa u prsa.Srpska vojska je pod tom trudom,PRVA NA SVETU UVELA UNIFORMU ZELENE BOJE,I PRVA NA SVETU U PRVU LINIJU,POSTAVILA OFICIRA.CUVENA KOMANDA ZAMNOM,ZAMNOM,ZAMNOM.Zato je Srbija već posle KUMANOVSKE Bitke zvukom trube izgubila trećinu komandni oficira,tu su i slavni braća Glisici iz Cacka.
Zvuk Srpske trube,je neumoljivo najavljivao bitku,ne znajuci neprijatelj da tu trubu ne drži ne duva vojnik već dečak.
Što su ratovi odmicalo to je Srpska truba izazivala paniku kod neprijatelja.Dokaz je da sa samo nekoliko stotina Srpskih vojnika,i zvuka trube,su se predavale aostrougarske jedinice u Hrvatckoj i Slkveniji,a od straha su se iz
Istre povukli Italijani,povukli Italijani gde su preko 1000 godina živeli njihovi preci.
Treba znati,a posebno Srpski narod,da bi uporedili sa današnjom vojskom,nažalost ne zavese,Srpska vojska.
Da je malo ko u istoriji sveta,kao narod,izbegao sa svoje teritorije,narod,vojska,TRUBA,vlada, ceo državni aparat.
U jeku velikog rata na Krfu,vojska
se bavi pozorištem.
Prvu i jedini u istoriji sveta smo imali i vojnog slikara.
Zato nije ni čudo što je se država
opredelila da nabavi NAJ,NAJ,NAJ
kvalitetnijeg trube,sa najboljim
Melodiskim mogućnosti.
Zamislite vojsku da u ratu se bavi kultivisanjem vojnika,SELJAKA.
On je gledao Nusica i sve ostale velikane,on to nije mogao nije imao prilike u svom selu.
Možete li da zamislite koliki je to bio u ratu drustveni napredak,prosto „nemogu da verujem“,kada danas netreba da ideš u rat,sve vrste medija dopiru do tebe,gde god da se nalaziš,ili u kafiću Beograd na vodi ili u supi do svinja,a
Ono sve ista prica,koja se ponavlja,bez uživo kontakta,koje su naši vojnici imali u pozorištu na Krfu.
Ali sve novine,sve vesti,pozorište, nadmašila je truba i Srpsko kolo.
Željni mira,slobode i svog zavičaja, jedino ih je zvuk trube i kola održavao.
Seljacima je dosadilo pakao rata,i jedino ono što im je bilo lepo,a to je zvuk trube i kola na njoj.
Moje mišljenje kada je pitanje Dragacevske trube,da mi više nismo narod trube,mi smo gubitnici.
Mi smo bez ikakve kulture,mi smo autosovinistip.
Mi smo glupi,GlPI neprijatelj radi sa nama sta mu padne na pamet.
Uvalili reč Svetska truba,a u stvari su uvalili raznu muziku da minimiziraju i procene sopstvenu muziku,a oni kjo znaju,ne moraju da znaju ali osećaju da više ne dolaze i neudruze se.Taj cilj je jednostavno postignut.
Moram opet da postavim tupaljima pitanje,dali ste ikada kupili ili slušali Svetske trebaće,ne bili na festivalom svetske trube.
Mora da se zna ogromna je razlika,izmedju reči svetski priznati trubači i svetski festival trube.to nije jednako i nemoze biti jednako.
Dali ce u isto vreme na dragacevsku trubu,doći Maj Devis,i na primer Čak Madjone.Zna se i jedan i drugi šta su u svetu,a ima ih jos.
Dragacevska truba za mene,je mnogo više od Majl Devisa i Čak Madjonea.
To je Srpska truba to je i Srpsko kolo,i to su pesme čoban,pesme ljubavi pesme zavičaju.
A to sto je truba bila privlačna,to
je duh koji vas pokreće dragacevska truba kada su i pitanju melodije drsgaceva ulica, Pozege,Valjevo.
To nije zaostavstina turskog ropstva 500 godina.
Protka Čačak.