Priča o Azri (2.deo): Pametni i knjiški ljudi

ПАМЕТНИ И КЊИШКИ ЉУДИ

Да ли лажем када кажем да је срећа у три ствари?!

У доброј жени, гитари и богатом тати који увијек нешто ради?!

Као што сам то већ рекао поред занимања за социјалне и оне “нежније“ теме, Џони Штулић је кроз своју поезију истакао трећу страну, пишући о својим саборцима и познаницима. Најпознатији од њих је свакако Ђоко Гргац Анархист познатији као Јаблан са деби плоче “Азра“ (1980):

Твоји су дани проћердани на вињак TV и порно слике,

жену немаш и тешко да ћеш је и стећи

поред такве старе мајке.

Љубав је то за чиме гинеш,

до љубави се тешко стиже,

зато продај све осим блање и крени,

другом страном, јаблане крени,

другом страном, јаблане крени!

Бранимир Џони Штулић

Но, та иста стара мајка је изузетно волела Џонија, описивајући га као свог омиљеног госта. Наиме, Џони је једно време био вегетеријанац, а Ђокова мајка му је редовно спремала вегетеријанска јела. Првобитно име песме “Јаблан“ било је “Анархист“. Ђоко Анархист, како му наденути надимак каже, био је она врста човека коју испуњава бунт. Пио је алкохол у енормним количинама и био је редован учесник у свим физичким сукцесијама од “Кавказа“ па надаље:

Волио бих да си налик на оне брадате и силне момке,

да ћумез дижеш на ноге и да те нуде

цигаретом и алкохолом,

да носиш шљиву испод лијевог ока

и виђаш пароле што страшно звуче

и да си битник и прави анархист

и зато крени другом страном, јаблане крени…

Ову песму обрадила је и група Парни ваљак у којој је Џони провео целе две седмице.

Следећи јунак Џонија Штулића био је ни мање ни више него Иги Поп (енгл. James Newell Osterberg – Iggy Pop, рођ. 1947.).

Добио сам мајицу у три боје бојену,

стигла ми је из Америке, из њујоршке државе,

а на њој пише јој што вилим Iggy Pop,

a на њој пише Iggy Pop!

Џони је заиста добио мајицу од тетке и опевао је у поменутој песми.

Драго Михаљинец Кипо, сада проседи старац тужног погледа, који живи у трошној кући са својим псима опеван је у песми “Кипо“ са друге плоче познате као “Сунчана страна улице“ (Југотон, 1981.):

Кипо има душу дјетета и кретње даме,

бескрајно се скањује да прича,

чини му се да га гитара не слуша,

он би да она сама свира.

Кипо има очи топле и влажне

ми слушамо његове плоче,

док се труди да их све покаже

умори се и напросто заспе.

У соби тајац, све се мијења,

кад Кипо одмара шале нема,

лорд му скида ципеле,

расањује се док их зњира,

навлачимо капуте по угловима

и остављамо га да снива.

Чини ми се, по сјају из Кипових очију, који се јасно види у једном документарном филму, да су тих деведесет секунди у њему побудиле много више ватре и захвалности него све оне песме посвећене Џонијевим неузвраћеним љубавима.

Следећа песма са исте плоче јесте “Паметни и књишки људи“:

Вечерас сам с Чером био,

у Кавказу уз пљуге и пиво,

расправљали смо многе ствари

и кужили свијет.

Чери спике никад доста,

пита ме о плановима,

смије се, баца фору,

да оснива бенд.

А у себи немоћ крије,

да промјени стил, манире,

да заблиста у оном у чему је јак,

јер и он, као и други,

паметни и књишки људи,

истрошио се временом скроз на скроз.

А вани киша и даље сипи,

ништа ново под Неоном,

шанкерица боцом Божи

истјерује дуг.

Кажем Чери да смо странци,

као што то и Морисон рече,

усамљени маргиналци, полусвијет.

А Чера ме и даље слуша,

пије пиву, пљугу дува,

гледа некуд у даљину, у ноћ…

Фудбал као највећа страст

у којој су главни ликови “Кавказ“, као место где су се окупљали загребачки алтернативци како би на миру испијали хектолитре алкохола као знак своје “револуционарне активности“, те Велимир Черић Чера и Божа Ковачевић. Џони је често боравио код Боже који је студирао филозофију и социологију. Божо је у соби 22 у студентском дому на Сави као илегалце удомљавао разне младе уметнике, међу којима су били чак и Дарко Рундек (рођ. 1956. у Загребу) и Јура Стублић. Штулић би дошао рано изјутра па би сатима свирао у Божиној соби. Станари нису могли учити, разговарати, а неретко ни спавати од његове свирке, а разлог свему томе крије се у забрани коју је Џони имао од стране свог оца Иве.

Легендарном Јури Стублићу, фронтмену и певачу групе Филм, који је пре тога био и члан Азре, Џони је написао песму “Roll Over Јura“ (“Филигрански плочници“, 1982.):

Живи у Сесветском Краљевцу и зову га Јура,

ако те то баш занима он се добро фура,

обожава беџеве, кожне хлаче и тамбуре

па виче, yeah,

Come on Jura Jupiter.

Come on Jura, do the locomotion.

Све би дао да се прослави и ту нема тајни,

да га жене лијепо гледају и да постане главни,

има доста година свирка му је задња прилика…

Понекад се ноћу пробуди,

сања само оно што жели,

хода цестом као мјесечар,

па и тада на сав глас

тужно виче yeah, yeah…

Свом најдражем пријатељу, фудбалу, Џони је посветио две песме, “Недеља поподне“ (Сунчана страна улице, 1981.):

Недеља поподне ногометни дан

заборавио сам сат, склапам очи, хвата ме сан

ја пловим бај, бај…

и “И ником‘ није љепше нег‘ је нам“ (“Филигрански плочници“, 1982.):

И ником није лепше нег је нам, абада-абада

само да је тако сваки дан, абада-абада,

ногомет је права стваp ми смо савршени пар…

Једна од ретких слика Џонија Штулића из овог века

Оно што је посебно занимљиво јесте то да је песму “Пуковник и покојник“ (“Кад фазани лете“, 1983.) Џони посветио свом оцу, Ивану Штулићу који је био официр ЈНА. Иако нису били у толико добрим односима:

Видећеш како прошлост постаје

оно што се и мудрима догађа,

нешто између смијеха и одбројавања

нешто измеду шутње и чекања.

И кад бизарно сасвим стварно

остане без иједног изненађења

и кад се нађеш као и толико пута

у моме наручју

тко ће онда бити твој нови гуру.

На последњој плочи групе Азра, “Између крајности“ (Југотон, 1987.) у другој по реду песми, “Bad roсk“, Џони алудира на Бориса Лајнера (буњар групе, рођ. 1957.):

Помислио си он не може остварити све твоје најдивљије снове,

ехеј, мало си се прешо, радиш с ризбооом.

Када љубим ја губим главу, ја губим лице

ја губим живце…

   Себе је описао кроз све песме, али као директне издвајам “Johnny Be Good“:

Заборавих вам рећи да зову ме Џони

право ми буди за то,

они што ме воле зову ме тако,

кад сам као мали дошао у град

морао сам самом себи дати надимак…

Хеј Џони, Џони, хеј Џони, Џони, хеј Џони, Џони,

буди добар, буди добар, буди добар, Johnny be good…

и “Вољела ме није ниједна“:

Руина, ништавило – то сам ја,

што је то човјек сретна могућност избора,

али тко је она или тко сам ја,

углавном то ми сада живот рачун доставља.

Како сам рођен гдје то,

хоћу ли бити поново

то што сам био, небо зна,

вољела ме није ниједна.

али поред тога, Џони је и исправио Хајнеову песму:

Сваког дана једно ропче, стајало крај шадрвана,

како вријеме пролазило, ропче блијеђе, блијеђе било.

Питала га једног дана, султанова ћерка мила,

казуј ропче одакле си, из племена којега си!

Ја се зовем Штулић Џони из племена старих Азра,

што за љубав главу губе и умиру када љубе…

У свом дому у Хаутену (Холандија), двадесет година далеко од Југославије

Ипак, постоји један мистичан лик у Џонијевим песмама “3N“ (“Криво срастање“, 1984.):

Ја се зовем Пола Хорват љубила сам мртвог човјека,

стигао је по задатку, цијело вријеме сам га чекала.

Прољеће или можда јесен, не знам,

сјећам се горјеле су свијеће,

а руке његове тако мушке и прозрачне

као путоказ за нешто, за логор или смрт…

и у инструменталу “Севдах за Паулу Хорват“ са истоименог соло албума Бранимира Џонија Штулића из 1995. године. Читајући чланак који описује љубавну везу између официра Гестапоа и извесне Чехиње Паоле (Поле) Хорват која је била члан Покрета отпора током Другог светског рата и њену несвакидашњу лепоту, Џони остаје импресиониран те пише песму о томе.

Оно што је сигурно јесте да је овај изванредни уметник опевао све што се опевати може. Његови дубокоумни текстови покривени су делимично и велом тајне. Када бих анализирао сваку песму, уместо колумне имао бих књигу. С друге стране његови стихови су грађени тако да их свако може тумачити на себи својствен начин. Џони је својом беспрекорном поезијом себе учинио безвременским и бесмртним човеком, а ликове из својих песама, ако ништа више, онда бар поносним.

PRVI DEO: Podsećanje na kultni sastav bivše SFRJ