Prva zbirka poezije KRALJA ČAČKA

Zbirka poezije „Na margini“ u izdanju izdavačke kuće „Lom“ pesnika, slikara i muzičara Nenada Marića, poznatijeg kao Kralj Čačka, nedavno se pojavila u beogradskim knjižarama, a uskoro ćemo biti u prilici da čujemo i dugoočekivani album prvenac na kojem ovaj jedinstveni umetnik studiozno radi godinama unazad.

Skoro će dekada od kada je Kralj izašao iz potbalublja broda na kojem je 2007. godine održao jedan od svojih prvih koncerata. Skoro će dekada kako njegovi stihovi i muzika predstavljaju kišobran za ljude kojima ne treba kišobran. Skoro će dekada kako čitamo kopi-pejstovane reference i „etikete“ Tom Vejts, šansonjer, melanholik, kralj zadimljenih prostora i klubova. Skoro će dekada kako čekamo njegov album. Skoro će dekada kako je „miš mačku smazao za ručak/ mrav štiklom ubio slona/ ljuti Mesec zamenio Sunce/cvet pčeli polomio žalac“. Skoro će dekada kako on to gleda i mnogo se stidi. Skoro će dekada kako je „zaglavljen u Ljigu“. Skoro će dekada kako on „na svojoj zemlji ostaje stranac“. No, skoro će i mesec dana kako zahvaljući izdavačkoj kući LOM možemo čitati poeziju Kralja Čačka i u pauzama nesvakidašnjeg čitalačkog iskustva Naći izlaz – Na margini, naziv dve pesme koje je odsvirao na klaviru i otpevao Kralj Čačka, a koje se nalaze na disku koji čitaoci dobijaju uz ovu zbirku.

Čini se da bolji tajming za izlazak ove zbirke nije mogao da bude izabran. Istog dana kada je Nobelov komitet obznanio da je (gle čuda!) Bob Dilan dobitnik Nobela, LOM je objavio zbirku pesama i crteže Nenada Marića (Kralja Čačka). Naravno, male su šanse da će Nenad Marić dobiti Rakićevu, Bojićevu, Disovu, Miljkovićevu, Popinu ili Antićevu nagradu za svoje pesništvo i doprinos modernoj srpskoj poeziji.

Zato što je zabavljač? Zbog toga što ima (ne)sreću da odlično svira gitaru i da je većina ovih pesama i za slušanje? Ne, već naprosto zbog toga što sa jedne strane akademski krugovi i ozbiljni i deseterački pesnici nemaju sluha za činjenicu da supkultura nije niži, već drugačiji oblik izražavanja, a sa druge strane postoji zabluda da ste pesnik jedino ukoliko pišete „nerazumljive“, hermetične pesme sa gustom metaforikom i golemim reminscencijama koje teško komuniciraju sa čitaocima.

No, pitanje je kako će njegovi stihovi biti prihvaćeni među mnogima alternativnim pesnicima, Džonijima, na muzičkoj sceni kojima će nesumnjivo smetati mudrost, njegovo „pametovanje“, dugački narativni tekstovi, toponimi Ljig, Užice, Kraljevo, Valjevo i Njujork (dobro ovaj poslednji ne, ali „Kakve veze imaju Užice, Kraljevo, Valjevo i Njujork?!“, pitaće se, zasigurno, neki Džoni bez smisla za humor).

Da li bi Kralj trebalo da peva o bristolskoj magli? O Tenesiju? O Misisipiju? Da li bi trebalo da ima neke adolscentske tekstove o sveopštem beznađu? Jasno da ne. Pa, ko će onda čitati ovo zbirku Nenada Marića? Ko će onda slušati Kralja Čačka? I, što nije nevažno, ko će ga podržati?

Vi, svi vi na margini gradova sa cipelama starim koji niste živi leševi, a ponekad se osećate tako jer krivi smo svi. Svi vi koji želite da vam neko spusti svetlost na put i odvede vas u zemlju snova. Svi vi koji ne želite da budete gosti, a kamoli domaćini na žuru smrti. Svi vi koji jasno čujete gde je mržnji klica. Svi vi koji slušate sopstvenu krv koja struji kroz vene do srca. Svi vi koji ste na ti sa tugom. Svi koji ste se sklonili od ljudi i znate da je zabava gotova. Svi vi koji ostavljate. Svi vi koji znate da negde na svetu postoje svetle stvari, uprkos vazduhu koji je pun gluposti. Svi vi koji niste i nikada nećete biti kolege. Svi vi koji se u kišnom danu pitate šta radi sada. Svi vi koji ste švorc i trebate pomoć prijatelja. Svi vi koji ste spremni za evakuaciju naći ćete izlaz „Na margini“.

Miloš Zornić , M. Belić, BLIC

__________________________________________________________________