Камуњисти су после рата у свакоме селу саградили дом културе,и још свашта по нешто.У тим домовима радиле су културно уметничке секције,одржаване игранке суботом,долазили певачи са радија,игране позоришне представе,постојали фолклорни анасамбли,дочекиване нове године и остали празници.Данашњи усрећитељи упропастише све што није ваљало,покрадоше народну имовину и претворише у некаку приватну прћију.Неки домови су претворени у фискултурне школске учионице.Народ више и нема потребе за некаком куртуром,забавом,дружењем,прославом значајних датума и светковина.Свакодневно се врше преноси из јавниг кућа па нерод нема ни пуно врмена за неке културолошке догађаје.
Домови културе су били потребни комунистима из простог разлога што нису имали телевизију за испирање мозгова… у то време свако село је имало политичког конесара коне је једини задатак био да организује „културне“ манифестације на којима је народу показивано како комунисти тобож брину о народу, а истовремено је том истом народу немилосрдном пропагандом мењана свест, униптавано колективно сећање на светосавље и краљевске династије како би им се у мозак лакше утискивала једина истина да се ЦАР по комунистичким каже ТИТО …
Комесари су били велика разлика од садашњиг некрштењака јер су углавном сви били крштени триестих година.Тако сам упамтио речи мојих старих вукојебинаца који су увече кусали клот пасуљ после тешког рада кукајући на комунисте,док један рече нек бог поживи наше другове они су бар крштени,кад стигну њини некрштењаци сломиће кичму нашој ђеци.Вала богу конесара нема.Можда су били у праву јер ко верује народу тај плива оловним перајем рече стари мудри Шекспир у КОРИОЛАНУ.
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies) u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, prikazivanja personalizovanog sadržaja, sprečavanja spama, jednostavnije moderacije komentara, prikazivanja reklama, kao i za druge funkcionalnosti koje ne bismo mogli da obezbedimo na drugi način. Korišćenjem sajta saglasni ste sa Uslovima korišćenja i Politikom privatnosti.
Камуњисти су после рата у свакоме селу саградили дом културе,и још свашта по нешто.У тим домовима радиле су културно уметничке секције,одржаване игранке суботом,долазили певачи са радија,игране позоришне представе,постојали фолклорни анасамбли,дочекиване нове године и остали празници.Данашњи усрећитељи упропастише све што није ваљало,покрадоше народну имовину и претворише у некаку приватну прћију.Неки домови су претворени у фискултурне школске учионице.Народ више и нема потребе за некаком куртуром,забавом,дружењем,прославом значајних датума и светковина.Свакодневно се врше преноси из јавниг кућа па нерод нема ни пуно врмена за неке културолошке догађаје.
Домови културе су били потребни комунистима из простог разлога што нису имали телевизију за испирање мозгова… у то време свако село је имало политичког конесара коне је једини задатак био да организује „културне“ манифестације на којима је народу показивано како комунисти тобож брину о народу, а истовремено је том истом народу немилосрдном пропагандом мењана свест, униптавано колективно сећање на светосавље и краљевске династије како би им се у мозак лакше утискивала једина истина да се ЦАР по комунистичким каже ТИТО …
Комесари су били велика разлика од садашњиг некрштењака јер су углавном сви били крштени триестих година.Тако сам упамтио речи мојих старих вукојебинаца који су увече кусали клот пасуљ после тешког рада кукајући на комунисте,док један рече нек бог поживи наше другове они су бар крштени,кад стигну њини некрштењаци сломиће кичму нашој ђеци.Вала богу конесара нема.Можда су били у праву јер ко верује народу тај плива оловним перајем рече стари мудри Шекспир у КОРИОЛАНУ.