Prethodni članak
Tunis u Čačku
Тунис – Мароко – Алжир код Чворка у Чачку
Необично дружење младих из Северне Африке и студената и ђака из Чачка организовала је Туристичка агенција Чворак.
Арапска музика, урма, приче о јасмину, биле су њихове теме. Акрем и Муавра су спремили своје националне специјалитете.
Брик – мале питице са јајима, кус-кус, уштипци у меду, маслине али и љуте папричице су били на трпези.
Сара из Марока је причала своју љубавну причу и о разлогу зашто је из Рабата дошла у Чачак. Насмејани момак Када је због љубавних проблема и радовања већ неколико година чест гост Чачка.
Студенти и ђаци из школе страних језика Свети Сава су са пажњом слушали афричке приче али уживали и у дивно послуженој храни.
Агенција Чворак је то вече представила бар мало афричке атмосфере са искреном жељом да Чачани виде и Мароко и Тунис и Алжир.
Студенти Муарва и Акрем су у програму AISECA два месеца у Чачку где држе часове енглеског и француског језика.
– Када сам чуо да су они у Чачку, сетио сам се свог боравка од неколико месеци пре скоро 30 година у Кенији– рекао је присутнима Слободан Чворовић, власник агенције Чворак“.
Као и на свим дружењима, наздравило се Минићевом ракијом, али су се служили и „Дезерт“ колачи.
___________________________________________________________________
Novinari Ozonpress-a su najvredniji. Svaka čast što ste se odazvali da dođete i zabeležite ovaj divno multikulturalno druženje. Agencija gospodina Čvorka je bila prepuna sveta da je možda bolje ili proširiti agenciju sa 380 kvadrata na 800 kvm ili ppdeliti akup u dva termina. Mada ljudi su počeli da dolaze već u 16h, a najavljeno je u 17h. Ja sam deka od šezdeset i kusur leta i dolazim iz sunčanog Kejptauna kod svojih da ih obiđem, ali kad sam u Ozonpress-u pročitao otvoren poziv na druženje obavezno sam prihvatio poziv. Već sa 100 metara od agencije Čvorak mogao sam da namirišem dobru kuhinju i da se krčkaju neki dobri specijaliteti. Dovoljno je bilo da pratim masu ljudi koji ulaze u ulicu Bogdana Teofilovića gde je agencija pa da znam da sam na pravom putu ka dobroj zabavi i sklapanju nekih novih prijateljstava i učenju kulture pa eto možda mojih komšija Tunižana i Marokanaca, mada oni su malo severnije u odnosu na moj Kejptaun.
Hrane je bilo u izobilju i donošeno na sto da bude uvek puno i moglo je da se bira možda čak i više nego u nekim luksuznim hotelima. Na fotografiji gde je prikazana hrana se vidi samo delić onog što je spremljno.
Srce mi je puno kada vidim na jednom mestu puno mladih. Bilo je iz Gimnazije, medicinske škole, ekonmske škole, prehrambene škole (đaci koji su pomno pratili u kuhinji kako se sprema tunižanska kuhinja), iz osnovne škole Ratko Mirtović iz Vuka Karadžića iz nekih privatnih škola stranih jezika itd.. Puno mladih na jednom mestu gde sam prisustvovao da su se čak sklopila neka nova ljubavna poznanstva, kako oni kažu razmenili facebook naloge i br. telefona za Viber.
Ja sam uspeo posle 50 godina da sretnem svoju školsku drugaricu Milicu. Možda će se naljutiti što je sad ovde spominjem, ali da zahvalimo Čvorku ili nekoj sudbini koja nas je postavila u tom trenutku da se baš na adresi Bogdana Teofilovića 27 u Agenciji Čvorak sretnemo posle toliko decenija.
Muarva i Akrem su imali šta da pokažu mladima, ali i nama starijima. Njih krasi komunikativnost, srdačnost, želja za druženjem, ljubav prema svima ma koje vere i rase bili i puno toga što bih toplo preporučio da mogu naši da nauče od njih.
Ostao sam sa svojom drugaricom Milicom do kraja i tu je tek nastao vrhunac mog oduševljenja. Muarva i Akrem su zajedno rali posuđe, a tu su im se pridružili i neki studenti koji žive u komšiluku u studentskom domu. Orila se pesma i naša i njihova.
Inače tokom cele večeri sa razglasa se čula onako diskretno njihova tradicionalna, ali i nova popularna muzika koja me je puno podsećala na Egipatsku i Izraelsku muzika punu ritma i muzičkih ornamenata.
Prešao sam za kraj dešavanja u galerijski salon agencije gde se nalaze udobni kanabei za odmaranje da uz kaficu koju mi je skuvala mislim da je radnica agencije Čvorak uživam uz Desert kolače i Minićevu rakiju. Nije ovo sad reklama, i ja sam se nekada davno bavio novinarstvom pa sam nosio blokčić da po zanatu zabeležim i spomenem ako je vredno. A vredno je pohvaliti one koji su se potrudili da nama starijima, a i mladima koji su u većem broju bili na ovoj proslavi.
Hvala Čvorku, hvala dobroj i vaspitanoj deci iz udaljenih država, hvala našoj deci iz Čačka iz raznih škola i njihovim profesorima i učiteljima i učiteljicama koji su došli sa željom da nsuče nešto novo, nešto pametno i lepo. Svima koji su došli da prikupe radost, ali i da podele radost. Hvala sponzorima što su nam omogućili da se počastimo, i hvala Ozonpress-u što su profesionalno ispratili ovo dešavanje.
Ovih dana doći ću da se pozdravim sa kolegama iz najčitanojeg portala OZONPRESS i da im čestitam na profedionalnosti. Bilo je puno ljudi, ali umeće je napraviti dobar tekst i slike, a da se novinari ne primete i ne remete dešavanje kako bi svi bili opušteni. Svaka čast na profesionalnosti.
Veliki pozdrav od Nenada iz Kejptauna za sve ljude dobre volje.