U potrazi za Kolumbovom Amerikom

Pre više od 500 godina tri karavele isplovila su iz Španije u nepoznato u potrazi za novim svetom. Dan danas ovaj put predstavlja izazov za svakog ljubitelja jedrenja. Jedan od njih je I Jovan Pantelić, strastveni zaljubljenik u jedra, vetar i talase. Otisnuo se u avanturu u jedrenjaku „Velvet Moon“, ali nije bio sam. Šestočlana ekipa 28 dana imala je samo jedan cilj – Atlantik!

Jovanovo interesovanje za jedra i prostrane vodene površine javilo se još u detinjstvu. „Kada sam bio klinac da nije bilo Gulivera i njegovih putovanja mislim da bih i dalje ležao i lečio se od ovčijih boginja, pa svi smo se ložili na gusare i kapetana Kuku. Jedra mi postaju zanimljiva 2005. godine kada sam i počeo da se interesujem za ovu veštinu. Prvim koracima, kako da osvajam prve nautičke milje, krotim vetar, kako da vezujem i razvezujem čvorove naučio me je kapetan Predrag Nedeljković. Jedrenje mi se svidelo pa sam počeo da dišem kao mornar i sanjam plovidbe kao što ih je imao i kapetan Džon Piplfoks.“

Vreme je prolazilo, oluje su divljale, a Jovan je postajao sve veštiji i veštiji. Stiče zvanje profesionalno skipera i voda postaje njegov drugi dom. Posle sićušnih 150.000 nautičkih milja osećao se sigurnijim i spremnim. Ipak, prelazak okeana i dalje je bio samo ideja.

– Nije to baš da se probudiš i kao rešio si “ Ej drugari odoh ja preko okeana“. Želja za prelaskom Atlantika je postojala poslednjih četiri, pet godina ali se nikako nisu sklopile kockice da bih se upustio u takvu avanturu. Postoji više faktora na koje je potrebno obratiti pažnju pre nego sto kažeš OTIŠAO sam. Kada su se ispunili uslovi bilo je lako reci odoh da vidim tu debelu vodu – počinje priču Pantelić.

Idealnu posadu činili su Dušan Lazarević Duća (kapetan), Maja Đorđević (prvi oficir), Vladim Švab, Voja Radivojević i Milan Glavinić i Jovan.

– Odabir ljudi za ovakav put nimalo nije laka stvar, mora se voditi računa o psihofizičkim, emocionalnim momentima jer odande nema nazad. Po tom pitanju sam imao potpuno poverenje u kapetana Duću i prvog oficira Maju. Prvenstveni cilj je bio da ekipa funkcionise kao jedan, da se uklopimo i razumemo. Svi smo profesionalci u ovom poslu sa stazom dužim od osam godina, tako da bi se brzo savladali eventualni nedostaci plovidbe po okeanima. Iako smo na prvi pogled svi bili slični postojale su vidne razlike u karakterima i željama, ali nas je definitivno spajala ljubav prema jedrima, istrajnost i upornost – kaže Jovan.

Kada je saznao za prelazak preko Atlantika, poslao je CV u nadi da će ga ubaciti u prvu „petorku“. „Da sam upao u ekipu saznao sam dok sam bio u Kongu i obučavao ljude kako se upravlja brodom. Kada sam video sms : „Cojo, kada možes da dođeš na Palmu, idemo preko bare“, zaigrao sam sa podignutim rukama.“

Od Palme do Kariba ima oko 3.850 nautičkih milja, što je 6.930km. Plovidba je trajala 28 dana, a sam prelazak bez kopna na vidiku od Capo Verdea do Kariba 14 noći i 13 dana sto mu do 2.045nm.

Atlantik se prelazi u periodu kada prestane sezona uragana i formiraju se pasati.  To su oduvek bili povoljni vetrovi za prelazak iz Evrope ka Americi. Tako je i ova ekipa krenula putem Kolumba. Velvet Moon, jedrenjak od 30 tona čelika, sastavljen Južnoj Americi na prostranim kukuruznim poljima razbijao je nemirne talase. Ljuljao se brod, kao i sve na njemu, ali ipak posada je bila na broju.

– Bilo je raznih situacija koje su nas stavljale na ispit, ali definitivno nije bilo onih filmskih u kojima se bore za zivot. Potpuno ražličiti meteo uslovi, a težina podjednaka. Prijatelj Mileusnić poznatiji kao Džibra, inače iskusni skipper mi je pred put rekao ,,Burazeru, na tim dužim deonicama sigurno će te uhvatiti bonaca da ces čupati kosu, ali isto tako će da ljuljne da nećes moći ni da pišaš„.

Kad prevališ toliki put na okeanu, nemoguće je a da ne doživiš nešto što je malo ko imao prilike. Evo stvari zbog kojih bi se ova šestorka ponovo vratila na okean.

– Ima dosta toga što bih izdvojio, ali definitivno prirodne pojave su ostavile najjači utisak na mene. Kiša meteora u sazvežđu Blizanac, mislim da je u minuti palo oko 10 do 15 kometa. Iako je prvih dana delovalo kao da se ništa ne događa na okeanu, počeli smo da primećujemo da je prilično živo, ptice koje rone, ribe koje lete i to do 100m, delfini koji nas konstantno prate, čak smo imali priliku da vidimo i kita. Ne znam da li ste imali priliku da se kupate na moru u područiju gde ima planktona, pa kada rukom pređete preko površine vode oni zasvetle, ako niste preporučijem taj doživljaj. Mi smo imali planktone tokom celog putovanja tako da smo tokom noći krećući se pomerali ih i izgledalo je kao da nam brod svetli, e sad zamislite u celoj priči delfine koji svetle i to sve na mesečini i daleko od realnog sveta na koji smo navikli. Takođe mi je ostao u sećanju zalazak sunca na Gibraltaru, prepun spektar boja i kompozicija. Susret sa meteorološkim bovama na Atlantiku koje nisu kao one na koje smo navikli, to je bova kao kombi. Discovery ekspedicioni brod, ogromno svetleće čudo, kao omanji grad iz naučno fantastičnih filmoma – kaže Jovan.

Pošto je osvojio Atlantik, Jovan razmišlja o drugim avanturama.

– Za sada je u planu da u maju jedrim od Bara (na katamaranu od 5,5m bez kabine i bez stajanja) do Venecije. Put će trajati oko 10 dana, i prećiću oko 500 nm. Na ovaj način želim da skrenem pažnju na ekologiju i očuvanje prirode. Definitivno mi je izazov i želja da se u toku života upustim u nove daleke plovidbe poput Tihog ili Indijskog okeana. Ali do tada držaću se poznatih voda.

Izvor: RedBull  Tekst: Marko Banduka