Velikan kojeg su svi voleli!

Oliver Dragojević, legendarni i omiljeni pevač svih generacija, umro je juče u 71. godini života.
Kao što je Miljenko Smoje svojim Malim i Velim mistom u literarnom, odnosno televizijskom smislu proslavio Dalmaciju i Split, tako je i Oliver Dragojević u muzičkom svetu na najoriginalniji način publici približio senzibilitet dalmatinske, ali i mediteranske muzike. Njih dvojica su se u muzici i na papiru susreli jednom. Smoje je napisao scenario za film „Roko i Cicibela“, u kojem su se u naslovnim ulogama našli Boris Dvornik i Semka Sokolović-Bertok, dok je Oliver setni, a na kraju i tragični završetak poznatih splitskih ljubavnika opevao u stihovima Momčila Popadića koje je uglazbio Zdenko Runjić. Pesma se naravno zove „Ča je život vengo fantažija“. Upravo tim rečima Oliver je pre svega tri meseca zahvalio publici i struci na uručenom Porinu za životno delo u Splitu i rasplakao Hrvatsku. Njegova publika ni danas ne skriva suze jer otišao je pevač čije su pesme ostavile dubok i neizbrisiv trag u srcima mnogobrojnih. 

Oliver Dragojević (7.12.1947. – 29.7.2018.)

Oliver Dragojević rođen je 7. decembra1947. godine, a njegova muzička ‘fantažija’ trajala je od trenutka kada je s pet godina u ruke uzeo usnu harmoniku, svoj prvi instrument. Od tada do danas prošlo je više od pola stoleća, a čarolija Oliverove pesme ne da se nije ugasila, nego i danas bukti jednakim sjajem. Ali početak kao i obično nije bio lagan. Kao što i pravo vino treba odstajati u bačvi da bi do izražaja došla punina njegovog ukusa, tako je trebalo proći neko vreme da i mali ‘očalinko’ izraste u ‘kosmičkog Dalmatinca’. Još 1964. godine, počeo je svirati u grupi Batali, a već 1967. bio je na pozornici Splitskog festivala. Izveo je tada pesmu „Picaferaj“, bez prevelikog festivalskog uspeha. Nakon tog prvog nastupa na Splitu pa sve do 1972. godine, Oliver peče zanat svirajući po brojnim zapadnoevropskim klubovima. Posle kratkotrajne saradnje s Dubrovačkim trubadurima 1973. godine se priključuje tada novoosnovanoj grupi More u kojoj je pevala i Meri Cetinić.

Upravo je na „Picaferaju“ Oliver prvi put sarađivao sa Zdenkom Runjićem. Njihova saradnja je osim umetnički bila i socijalno uslovljena, a iz dobrosusedskih odnosa nastao je opus pesama nemerljive vrednosti. U razdoblju između 1975. i 1980. tandem Dragojević-Runjić jednostavno je osvojio muzičku scenu hitovima „Skalinada“, „Malinkonija“, „Oprosti mi, pape“, „Molitva za Magdalenu“, „Vjeruj u ljubav“, a u estradne visine su se vinuli 1975. godine na krilima ‘galeba’. Tada je naime na Splitskom festivalu pjesma „Galeb i ja“ prvi put javno izvedena. 

Deo tajne Oliverovog i Runjićevog uspeha sigurno leži i u činjenici da su u potrazi za tekstovima svojih pesama uvek išli na prave adrese – a najbolji su tekstovi stizali s otoka. Komižanin Jakša Fiamengo tako je između svojih 16 knjiga poezije stigao napisati pesme„Nadalina“, „Piva klapa ispo’ volta“, „Karoca gre“, „Ništa nova“, „Ostavljam te samu“ i mnoge druge. Drugi autor iz tog vremena kojeg definitivno treba istaknuti je Momčilo Popadić, pomalo zaboravljeni pesnik i jedan od najboljih novinara i reportera koje je Dalmacija ikad iznedrila. Popadić je Oliveru, osim gore spomenute „Ča je život vengo fantažija„, napisao i pesme „Oprosti mi pape“, „Lišina“ i „Svoju zvizdu slidin“. Oliver je „kozmički Dalmatinac“. Njegove nam se pesme tako elegantno uvuku u uho ili srce i učine nas delom njegovog kosmosa pa postajemo povezani s emocijom autora. Upravo tu leži Oliverova tajna i njegova najveća moć.  

Oliver je bio laureat prve dodele Hrvatske diskografske nagrade Porin 1994. godine, koja je velikim delom prošla u znaku njegove izvedbe Gibonnijeve pesme „Cesarica“ kojom je Oliver potvrdio da će poput „starog morskog vuka“ preživeti sve istorijske turbulencije i da neće ostati zapamćen kao pevač jednog vremena koje je prošlo, nego da će njegov muzički izražaj potrajati i zauvek ostati aktualan i među mlađim generacijama koje su Olivera upoznale na njegovim poslednjim studijskim albumima objavljenima u novom veku – „Dvi, tri riči“, „Trag u beskraju“, „Vridilo je“… 
I u drugom desetleću novog milenija Oliver je bio aktivan, a jedan od najvećih albuma tog razdoblja je onaj s Gibonnijem, „Sreća“ iz 2016. godine koji osvaja brojne nagrade. Prošlu godinu obeležila je njegova saradnja sa Željkom Bebekom na pesmi „Ako voliš ovu ženu“, koja je osim osvojenog Porina došla i na vrhove raznih top listi i doživela enorman uspeh.

Svoj prvi album „Ljubavna pjesma“ Oliver je objavio za tadašnji Jugoton 1975. godine. U bogatoj diskografskoj karijeri objavio je više od trideset studijskih albuma, kompilacija i live albuma u zlatnim, platinastim i dijamantnim tiražima. Dobitnik je brojnih prestižnih priznanja i nagrada kao i odličja Reda Danice hrvatske s likom Marka Marulića. Bio je jedan od retkih muzičara koji se mogao pohvaliti nastupima u njujorškom Carnegie Hallu, londonskom Royal Albert Hallu, pariškoj Olympiji te Opera Houseu u Sydneyju. 

– Onoliko koliko ću i živit’, ma dok mogu govorit’, mogu i pjevat’. Mogu otić’ u penziju, ali ću pjevat’ i dalje. Bolje pjevam nego govorim – rekao je u jednom intervju Oliver.

Komemoracija za Olivera održat će se sutra u Hrvatskom narodnom pozorištu u Splitu u 11 sati, dok će poslednji ispraćaj biti organizovan u sredu, 1. avgusta u 18 sati na groblju u Veloj Luci u krugu porodice.

Hvala ti, dragi naš Olivere, na prekrasnim pesmama. Uspomena na tebe živeće večno kao i tvoje pesme koje su ti otvorile vrata raja.

Croatia Records

______________________________________________________________