Zašto se kaže španska sela?

Kad je nekome nešto potpuno nerazumljivo, daleko, ili strano, nepoznato, kažemo obično da su to za njega španska sela.

Zašto baš „španska“, zašto ne „nemačka“, „francuska“ ili „porugalska“, na primer? I zašto u množini, a ne u
jedni-ni: španska sela, a ne itansko selo?

Opširan i obrazložen odgovor na sva ta pitanja daje romanist Karlo Brudor u jednom jezičkom časopisu iz 1974. godine.
Uz njegova objašnjenja, podatke iznesene u knjizi Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik i neke napomene prof. Ivana Klajna, moguće je sa sigurnošću objasniti poreklo i izvorno značenje izraza španska seš, koji se, inače, u nas veoma često upotrebljava.

Pre svega, treba reći da je to doslovan prevod odgovarajućeg nemačkog izraza spanische Doifer, s istim značenjem
kao i kod nas. Brudor tvrdi da je taj izraz u nemačkom jeziku prvi upotrebio Johan Volfgang Gete u svom
čuvenom sentimentalnom romanu Jadi mladoga Vertera (1774). U najstarijem srpskom prevodu toga Geteovog
dela (Branko Mušicki, Mala biblioteka III-V, Mostar 1905) rečenica u kojoj stoji pomenuti izraz glasi ovako:
„To su bila za poslanikov mozak španska sela, i ja se preporučim da se ne bih morao još više žučiti zbog
daljeg nerazumnog govora.“

Ako je ovaj podatak tačan, tj. ako nema ranijih prevoda Vertera, to bi onda značilo da je izraz španska sela
preuzet iz nemačkog u naš jezik početkom dvadesetog veka, tačnije 1905. Kasnije je on iz literature prešao u
svakodnevni govor tako da je danas široko poznat i rasprostranjen.

Zanimljivo je kako je izraz španska sela nastao u nemačkom jeziku, posebno s obzirom na činjenicu da u istom
tom jeziku postrji i mnogo stariji izraz češka sela (bdhmische Doifer), koji se pojavio negde u drugoj polovini
sedamnaestog veka, nakon Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648). Nemačkim vojnicima, koji su u toku toga rata
prolazili kroz Češku, slovenska imena sela zvučala su čudno, strano, bila su im ne-razumljiva. Tako je nastao
izraz češka sela (bdhmische Doifer) u opštem značenju „nešto strano, nerazumljivo“.

Ostaje da se objasni zašto su Nemci umesto bdhmische Doifer (“ češka sela“) počeli govoriti spanische Dorfer (“
španska sela“). Beh pomenuti istraživač (K. Brudor) smatra da je do toga došlo ukrštanjem dvaju nemačkih izraza: 1) bdhmische Doifer („češka sela“) i 2) das kommt mir spanischfor (doslovno: „TO MI dođe španski“, u značenju: „to mi je
nerazumljivo“).
Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo.

Svugde je ime slabo poznatog jezika dobilo opšte značenje nečeg nepoznatog, odnosno nerazumljivog. Za Nemce je stran i nepoznat bio španski, za Špance grčki ili arapski, za Francuze kineski ili jevrejski i tako redom. Za nas je, opet, presudan bio nemački uzor, jer je u tom jeziku umesto češka sela, ukrštanjem, nastao izraz španska sela, koji je, kako smo videli, direktno preuzet u srpski jezik preko Geteovog dela.