IZBORNE (ZA)KLETVE: Čišćenje jezera Međuvršje

‘’Političari su svuda isti: obećaće da će sagraditi most i onde gde reka ne prolazi’’. Ova rečenica, koja je mnogo puta izgovorena, dodatno se aktualizuje u izbornim procesima. Nema toga što političar u kampanji neće učiniti ‘’za vaše dobro’’ i nema te budućnosti koja je svetlija od one u koju se on zaklinje. Nažalost, svako obećanje, po pravilu, nosi u sebi potencijal da nas razočara. Toliko, da se pitamo jel’ to beše kletva ili zakletva.

Ovaj tekst objavljen je u sklopu projekta „Zajednički glas ZA slobodu medija“ koji realizuje deset lokalnih medija.

Jedno od obećanja koje se provlačilo u svim izbornim ciklusima, u poslednjih dvadesetak godina, je čišćenje jezera Međuvršje koje se nalazi u Ovčarsko – kablarskoj klisuri.

Da se podsetimo, na Zapadnoj Moravi 1953. godine, uzvodno od Čačka,  izgrađena je brana visoka 32 metra a dve godine kasnije završena je i elektrana. Kao jedna od najstarijih veštačkih akumulacija jezero Međuvršje obuhvata površinu od 1,5 kvadratni kilometar. Početna zapremina jezera je bila 15,4 miliona kubika ali, vremenom, taloženjem nanosa i mulja zasuto je više od 75% akumulacije.

Prvi pregovori o izmuljavaju jezera datiraju još s kraja devedesetih kada je lokalnu vlast, predvođenu ondašnjim gradonačelnikom Velimirom Ilićem, posetila delegacija iz Holandije koja je bila zainteresovana za ovaj posao. Tada su novinari, na jednoj od konferencija za medije, obavešteni da je posao dogovoren i da će mulj koji se izvadi iz jezera unaprediti proizvodnju lala u zemlji koja je po tome poznata. Ubrzo je ta priča zaboravljena a po kuloarima se šuškalo da je “zapelo“ kod zatvaranja finansijske konstrukcije. Ko je tu kome šta trebalo da “zatvori“ do danas nije utvrđeno.

Nova, aktuelna vlast je nastavila u istom stilu. I na njenoj listi obećanja našlo se već umiruće jezero. I oni su brže – bolje o svom “poduhvatu“ obavestili medije pa je početkom 2014. godine objavljena vest da će se mulj izvoziti u Japan. Prema proceni stručnjaka, objavljenoj iste godine, jezeru je preostalo još dve-tri godine života posle čega će, zbog ogromne količine mulja, postati obična bara u kojoj će biti ugrožen životinjski i biljni svet.  Grad Čačak je tada uputio Zahtev za izdavanje dozvole za vađenje mulja iz jezera Republičkom zavodu za zaštitu životne sredine i dobio potvrdan odgovor. Najavljeno je da će, po već postojećim studijama, posao trajati najmanje pet godina.

Puna poleta i slavodobitnih rezultata, polovinom 2014. godine, pomoćnica gradonačelnika Čačka Mirjana Đoković otvara novo poglavlje u izmuljivanju jezera Međuvršje. U izjavi za dnevni list „Blic“, u junu 2014. godine, najavljuje početak trogodišnjih radova u kojima će ‘’posao dobiti oko 200 Čačana“.

U tekstu se dalje navodi da je “lokalna samouprava stupila u kontakt sa kompanijama koje se bave izmuljivanjem vodotokova. Jedna je iz Slovenije, dok druga ima sedište u Beogradu i kreditnu podršku iz Nemačke“.

– Izmuljivanje bi se obavljalo uz pomoć najsavremenije nemačke tehnologije pri čemu se usisivači spuštaju i izvlače mulj na obalu. Tu se radi separacija taloga. Od jednog dela prave se granulati ogrevnog drveta i pelet, a od ostatka materijal za đubrenje zasada u plastenicima za šta već postoji kupac u Izraelu ‘’– objasnila je pomoćnica gradonačelnika Čačka, Mirjana Đoković.
Preko Japana (niz Moravu ili nekim drugim putem) stigosmo do Izraela i  radnog mesta za 200 Čačana. I to u preduzeću specijalno formiranom za mulj i blato.

 – Za potrebe posla biće formirano novo preduzeće sa sedištem u Čačku. Na jezeru će biti napravljena platforma, a opredelili smo i lokaciju gde će biti smeštene mašine i privremeni objekti. Takođe, za nekoliko godina možemo doći u situaciju da mulj potpuno zatrpa jezero i smanji protočnost vode usled čega bi hidroelektrane na Moravi imale velikih problema. Zbog svega toga pravo je vreme da preduzmemo hitne korake – istakla je Đokovićka i dodala da ‘’ukoliko sve bude teklo po planu od ovog posla moglo bi i da se profitira, budući da se mulj može koristiti u građevinskoj industriji i u poljoprivredi za obogaćivanje zemljišta.“

U kakavom su stanju hidroelektrane na Moravi, zbog kojih je bilo neophodno “hitno preduzimanje koraka“, ne govore ni stručnjaci ni političari, a od profita i posla za Čačane ostao je samo zavet ćutanja narednih šest godina. Za to vreme jezero se gušilo bez kiseonika, ribolovci su slali fotografije uginulih riba, a na dnu punom mulja su se taložili čak i teški metali.

A onda, u perdvečerje junskih izbora 2020. godine, Vlada Srbije se ‘’slučajno’’ dosetila da predstavi  „Projekat Međuvršje“ kojim je, kako su obećali, planirano čišćenje jezera u više faza.

– “Projekat Međuvršje“ podrazumeva u prvoj fazi snimanje stanja vode i mulja a u drugoj čišćenje, odnošenje i kasnije preradu tog mulja do spalionice. U okviru tog projekta analizom trenutnog stanja jezera Međuvršje konstatovano je da ono ne vrši osnovne dve funkcije zbog kojih je izgrađeno. Jedna je proizvodnja električne energije. A druga, prihvatanje bujičnih voda Zapadne Morave i njenih pritoka. Obe funkcije su ugrožene zbog velike količine mulja”, izjavio je tada za Ozon Press Milan Radunović, jedan od autora projekta.

Posle pompezne predizborne najave ovog projekta, opet je prošlo više od godinu dana do momenta kada je na jezero dopremljena „amfibija“ koja je jezero trebalo da očisti samo od trave i trske. Premijerka Srbije, Ana Brnabić, je tim povodom lično došla krajem jula, 2021. godine, da se “upozna sa radovima“. Osim toga da “oni prethodni ništa nisu radili“, da je Đilas pokrao šesto i kusur miliona evra, kao i da je “sve što se sada radi zasluga Aleksandra Vučića“, Brnabićka je obavestila javnost da je ‘’u prvih sedam dana čišćenja iz jezera izvučeno 70 tona trave i trske, a da se nije stiglo ni do pola puta“. Ogromne količine mulja koje su, kako reče jedan od autora projekta, višestruka opasnost –  premijerka nije pominjala.

Zanimljiv je podatak da su još 2018. godine rad­ni­ci „Evro­šil­da” iz Čač­ka, uz po­moć ne­ko­li­ci­ne pen­zi­o­ne­ra, in­že­nje­ra i maj­sto­ra – hi­dra­u­li­ča­ra kon­stru­i­sa­li i sa­gra­di­li plov­ni ba­ger za či­šće­nje aku­mu­la­ci­je.

Po pisanju Politike, od 02.02.2018. godine, “neo­bič­na ma­ši­na is­plo­vi­la je na je­ze­ro, oba­vi­la niz rad­nih pro­ba, ali su za zva­nič­no stu­pa­nje na du­žnost neo­p­hod­na odo­bre­nja Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i vo­do­pri­vre­de i Za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je“.

Du­šan Ne­delj­ko­vić, vla­snik “Evro­šil­da“ i “mo­zak ino­va­ci­je“ je tada izjavio:

– Imao sam ve­li­ku že­lju da na­še je­ze­ro pro­gle­da i za­to sam, is­klju­či­vo na osno­vu sop­stve­ne za­mi­sli i vo­lje, kre­nuo u ovo. Ov­čar Ba­nja i Me­đu­vrš­je  ni­su na oba­li ne­kog mo­ra ili Du­na­va, ne­ma­mo is­ku­stva sa re­ša­va­njem ova­kvih ne­vo­lja, da­kle ne­ma o na­ma ko dru­gi da mi­sli ako se sa­mi ne iz­bo­ri­mo za či­sto i bi­stro je­ze­ro.

Ogroman entuzijazam i želja meštana, uložene tri godine rada, kao i finansijska ulaganja od oko 180.000 evra za izradu ove naprave nisu bili dovoljni da zadovolje kriterijume čačanskih čelnika. Odluka da se kupi ili izajmi nova amfibija (o tome se nikada nije javno govorilo pa nemamo pouzdan podatak),  je prevagnula u odnosu na eventualne uštede sa postojećom. Pod kojim uslovima i kojoj ceni, takođe nemamo podatak.

Da zaključimo, predizborno zaklinjanje da će jezero Međuvršje “progledati“, koje se već dve decenije provlači u izbornim kampanjama, još uvek nije ispunjeno. U međuvremenu, odumiranje živog sveta se nastavlja a istraživanja potvrđuju da su česti pomori ribe uzrokovani nedostatkom kiseonika.  Čačanski Zavod za javno zdravlje je u jednoj takvoj situaciji naveo da su “analize uzoraka vode iz reke i jezera u Međuvršju pokazale povećan sadržaj nitrita, nitrata i amonijaka, ali da još nisu poznati uzroci za ta povećanja.” O stanju hidroelektrana koje grcaju u mulju da ne govorimo, a i ne priliči nam jer je to posao za stručnjake koji se po tom pitanju godinama ne oglašavaju.

Za nas je ostala još jedna nepoznanica. Kada na vrhu Kablara, prema rečima Aleksandra Vučića, nikne “neko stakleno čudo, gde će svi da dolaze samo ja neću“ hoće li obične smrtnike, koji se ipak  tamo upute, na vratima zateći natpis: “Vidikovac s pogledom na močvaru“?

Autorke: Dragana Krnetić / Svetlana Kojanović

______________________________________________________