Politička korupcija i građani Srbije

Данас је 9. децембар, Светски дан борбе против корупције.

Да ли је корупција постала део наше културе, да ли је могуће борити се против ње?

Корупција као негативна друштвена појава дубоко је укорењена у наше друштво. Рекло би се до те мере да је постала део наше културе, без које не би смо били народ какав јесмо. А какав смо народ, видећемо, надам се, у неком другом тексту. Свакако ни изблиза нисмо онакви какви себе видимо.

Да не улазимо у тероријска разматрања корупције, рећићемо да је њен најопаснији вид политичка корупција. И једино њој, политичкој корупцији иде у прилог да је не зовемо њеним именом, јер се тако најбоље штити. Тако често можемо чути да се званичници залажу за борбу против корупције. Што је тачно. Залажу се и све ће учинити против корупције (обичне); али против политичке корупције, не да неће ништа учинити, већ је ни не спомињу.  Тиме желе да створе привид да она и не постоји. П а, да ли у нашем друштву постоји политичка корупција?

Прилично упечатљив одговор на то питање дали смо кроз нашу публикацију „Очи у очи са политичком корупцијом“, која се као фељтон у скраћеној верзији управо објављује у Чачанским новинама.

Какав је однос грађана Србије и политичке корупције?

Један, мањи део се њом служи. То им омогућује да остваре противправну имовински корист коју не би остварили ни да се баве неком од најпрофитнијих врста криминалитета попут наркотика. Други, већи део грађана, је жртва политичке корупције. Међутим, карактеристика политичке корупције је та, да она не иде директно у џеп грађана. Као што је то случај код обичне корупције, када су грађани (приморани или самоиницијативни) да личним новцем подмићују разне професије. Политичка корупција од грађана директно не узима ни динар, већ из јавних прихода и друштвеног богатства. На жалост мало је грађана који имају свест да је новац у буџету њихов.

Народ, вековима мучен и тлачен, дубоко је у гене усадио осећај неправде, али и рационално понашање неопходно за опстанак. Тако смо радији да се сваком, па и том злу, приволимо, него ли да му се супротставимо. Наравно, да је увек било и биће и оних који су спремни сваком злу да се супротставе не водећи рачуна да ли и колико то њима може да штети.

У својој одбрани, грађани често говоре да је политичка корупција много јака. Те је немогуће против ње изборити се, а свако супротстављање само ће им погоршати иовако тешку ситуацију. Не треба очекивати да сваки грађанин буде херој. Такви људи су реткост, с тога је њихова вредност још већа. Али, сваки грађанин мора да зна, барем да чује, па да размисли, да је моћ политичке корупције једнака њиховој немоћи. Ништа више од тога. Дакле, политичка корупција се јавља и развија само тамо где јој то грађани дозволе. Свеједно је да ли они то чине свесно или несвесвно, вољно или невољно. Свеједно је да ли у томе за себе проналазе корист или трпе штету. Све од грађана зависи па и политичка корупција. Када се буду одлучили да искажу своју моћ, аутоматски ће умањити моћ политичке корупције. Један мали део грађана који је од политичке корупције до тада имао корист, тада ће за то одговарати. Други, већи део грађана, тада ће имати корист. За то се вреди борити.

Када наш народ на неко зло реагује, каже се да је „догорело до ноката“. Да ли је и овох дана (субота) то случај? Сведоци смо великих протеста и блокада путева у многим градовима, па и у Чачку. Грађани реагују на еколошке проблеме, а већина и не зна да су они плод политичке корупције. Она је за већину грађана била до скоро била невидљива. Али када је почела да улази у куће, штале, њиве, изворе и реке, тада је народ реаговао. Тиме је сам себи доказао да се против ње може борити. Да, може се борити, али је не може победити – рекли би неки, спремни да се сваком злу приволе и неки корист за себе остваре. Наравно да таква малодушност није тачна. Историја нам је то много пута показала, а изгледа да се њена нова страница пише баш данас. Грађани могу да се увере да су њихови протести успели. Власт је пристала да повуче спорне законе, тако то у овом тренутку изледа. Колико је искрено, видећемо ускоро. То зависти једино од грађана и њихове спремности да се до краја боре за своја права.

Синиша Јанковић

У наставку погледајте разговор нашег уредника Небојше Јовановића, са  Синишом Јанковићем, бившим инспектором за привредни криминал, једним од руководилаца Радне групе за испитивање 24 спорне приватизације и аутором књига   „Очи у очи са политичком корупцијом“ и „Како је једна цедуљица срушила МУП“.

___________________________________________________________________