Pošta (ne)radi, jer Srbija ne sme da stane

Počev od 10. novembra i penzioneri u Srbiji, pa tako i u Čačku, su saznali da su poštari u obustavi rada i da ne raznose pisma i pakete.

Kao revnosni gledaoci režimskih medija sa nacionalnim frekvencijama, tu informaciju nisu mogli videti tokom svog celodnevnog konzumiranja informisanja na naprednjački način, pa su sve vreme živeli u ubeđenju da u Srbiji sve vreme teku med i mleko.

A onda je došao dan kada poštar treba da donese penziju, a poštara nema.

Svi ostali građani koji su nekim svojim poslom u poslednjih desetak dana dolazili u Poštu, zaticali su ili zatvorena ulazna vrata ili situaciju da radi samo jedan šalter.

I danas smo zatekli takvu situaciju u glavnoj gradskoj Pošti, dugačak red ispred jednog šaltera koji radi i ljubazni službenik na ulaznim vratima koji pokušava da sazna kojim poslom ste došli kako bi vas uputio dalje.

Već danima su po tvrdnjama rukovodstva Pošta Srbije oko 2.000 zaposlenih u obustavi rada, dok radnici koji su u obustavi tvrde da ih ima preko 4.500.

Juče je u GPC u Novom Sadu održan sastanak predstavnika radnika u obustavi rada i resornog ministra Mihajla Jovanovića (Ministarstvo informisanja i telekomunikacija).

Jovanović je pola svog radnog veka proveo u Pošti Srbije, čiji je i stipendista tokom studiranja bio, pa su mu problemi u funkcionisanju Pošte vrlo dobro poznati, za razliku od aktuelnog generalnog direktora Pošte Srbije Zorana Đorđevića, koji je tu funkciju dobio kao stranačko nameštenje.

Zoran Đorđević

– U okolnostima da smo mi javno preduzeće a ne akcionarsko društvo zaposleni moraju znati da imamo velika ograničenja i da ne smemo da pravimo presedane i izuzetne jer onda to postaje presedan i izuzetak za sva druga javna preduzeća, a time bi rušili ekonomsku politiku države  i sve ono što radi Ministarstvo finansija a to ne bi bilo dobro – izjavio je generalni direktor Pošte Srbije, tvrdeći još da je rukovodstvo Pošte ispunilo sve zahteve zaposlenih.

Radnici u obustavi odbijaju bilo kakav dalji razgovor sa generalnim direktorom jer ih je on, kako kažu, već dva puta slagao, pa nema razloga da mu više veruju.

Ni razgovor sa ministrom nije dugo trajao. On je došao da im ponudi 10% povećanja plate, a oni su mu rekli doviđenja i dođi sledeći put kad budeš mogao da ponudiš 30%.

Radnici osim zahteva za pristojnu platu od koje mogu da prežive imaju još jedan zahtev, a to je hitan prijem  novih ljudi na radna mesta dostavljača pošte, jer je godinama unazad evidentan nedostatak dovoljnog broja radnika na toj i još nekim pozicijama, pa poštari danas pokrivaju po dva reona umesto jednog kako zahteva tehnološki proces.

Foto: Pošta Srbije / Vuk Branković

Obustavu rada ne organizuju ni sindikat, ni neke političke opcije, već isključivo samoorganizovani radnici. Protiv sedmoro zaposlenih koji su pokrenuli i prvi ušli u obustavu rada, u Čačku je pokrenut disciplinski postupak, sa merom udaljenje sa posla. Slično se dogodilo u Gornjem Milanovcu gde je osmoro zaposlenih dobilo rešenje o suspenziji sa posla zbog samovoljne obustave rada.

Kako po mišljenju suspendovanih radnika nije ispoštovana zakonska procedura oni su angažovali advokata pa će nadležni sud doneti pravosnažnu odluku.

Sa suspenzijama se prestalo ali se nastavilo sa pritiscima i usmenim pretnjama ostalim zaposlenima da se uzdrže od obustave rada. Neki od zaposlenih su ostali pri odluci da istraju u protestu, a neki su otvorili bolovanja, pa mu to izađe na isto – šalteri su ostali bez službenika.

U Pošti 2 kod Železničke stanice, kako nezvanično saznajemo, radi samo jedan šalter i rade dvojica mladih ljudi koji rade po ugovorima pa bi učešće u obustavi rada mogao biti zakoniti razlog za raskid ugovora.

U Pošti 1 rade dva šaltera a juče i prekjuče su upravnik Pošte i viši kontrolor Branko Dabović i Branko Pejica, kao šalterski radnici isplaćivali penzije.

Pošta u Ljubiću je u totalnoj obustavi, a kako je u njoj Post ekspres dva mladića koja su angažovani po ugovoru raznose hitnu poštu (lekovi i slično) dok se sva ostala pošta (pisma, paketi …) gomila.

U totalnoj obustavi je i GPC u Novom Sadu gde se u magacinima već nagomilalo na desetine hiljada pošiljki, paketa, pisama …. Slično je i sa istovetnim centrom u Zemunu, mada je tamo po svedočenjima onih koji su u obustavi rada, angažovan izvestan broj poštara iz unutrašnjosti, ali postoji latentna opasnost od povređivanja tih ljudi i uništavanja pošiljaka.

Foto: Pošta Srbije/Vuk Branković

– Rad u tim centrima zahteva obuku koja u Pošti traje i po godinu dana, kako rukovati sa mašinom visoke rezolucije za selektovanje koja ako nastane kvar šteta može biti i po nekoliko miliona. Osim toga i bezbednost tih ljudi na radnim mestima je ugrožena zbog korišćenja viljuškara i rada u kontejnerima – kaže naš sagovornik iz reda suspendovanih.

Kada se needukovanom i nestručnom licu da upravljanje nad velikim sistemom, šteta koja nastane meri se u milijardama evra, kaošto smo videli na primeru EPS-a. Kao što sada vidimo na primeru Pošta Srbije. Kada tome pridodamo bahato ponašanje i treniranje strogoće od stranački pozapošljavanih šefova onda dobijamo i teške povrede  prava iz radnog odnosa i veoma poremećene ljudske odnose.

Kada sve to dođe na naplatu, plaćaju građani Srbije.

Možda su izbori zaista šansa da se takva praksa u Srbiji prekine ili će možda predsednik i premijerka Srbije početi lično da donose penzionerima penzije po kućama jer – Srbija ne sme da stane.

______________________________________________