Šta (ni)je utvrdila kontrola

Za nepuna dva meseca u Srbiji se održavaju redovni predsednički i vanredni paralamentarni i beogradski izbori čija se regularnost u većem delu javnosti već dovodi u pitanje uprkos činjenici da su im prethodili pregovori između vlasti i opozicije, uz ili bez posredstva evropskih zvaničnika. Uvoz glasača iz Republike Srpske koji se masovno prijavljuju na adrese u srpskoj prestonici i tako pred lokalne izbore u Beogradu dobijaju pravo glasa, podela novca mladima i penzionerima u vidu državne pomoći, srpska opozicija i deo javnosti ocenjuju kao svojevrsnu predizbornu kampanju i potencijalnu kupovinu glasova novcem poreskih obveznika.

Na drugoj strani za sada se o ovome ne oglašavaju ni Evropska komisija ni OEBS.

Osim što su svojevremeno, pred prethodne predsedničke izbore, “donacije” koje su lokalni SNS funkcioneri, direktori javnih gradskih i opštinskih preduzeća i ustanova u Čačku i Gornjem Milanovcu uplaćivali na račun stranke pobudili pažnju javnosti, one su zaintreresovale i Agenciju za borbu protiv korupcije koja je od Uprave za sprečavanje pranja novca zatražila da izvrši kontrolu transakcija Srpske napredne stranke, zbog sumnje da novac, koji im je kroz donacije uplaćivan uoči predsedničkih izbora, potiče od nelegalnih aktivnosti, između ostalih i pranja novca, a o čemu je svojevremeno izveštavala Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

Kako to obično biva u Srbiji povratna informacija o tome da li je ova kontrola sprovedena i šta je njom utvrđeno nikada nije stigla do javnosti.

Na lokalnom nivou nekih odgovora ipak je bilo. Nakon objave teksta sa imenima „donatora“ reagovao je svojim saopštenjem Opštinski odbor SNS-a u Gornjem Milanovcu.

– Ponosni smo što smo donirali novac za predsedničku kampanju kandidata Srpske napredne stranke i sadašnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Moramo da podsetimo tajkunske kandidate i one koje finansiraju kriminalci, da smo za razliku od njih mi donirali naš privatan novac, a to nam niko ne može zabraniti. Nije davno bilo i svi se sećamo razorenih fabrika i miliona ljudi bez posla, devastirane privrede i uništene države – navedeno je između ostalog u tom saopštenju.

Pitanje na koje „ponosni donatori“ nisu ponudili odgovor je: Ako je i tačna tvrdnja da je prethodni režim u Srbiji razorio fabrike i ostavio ništa manje nego milione ljudi bez posla, odakle sada članovima SNS-a, u ambijentu tako razorene privrede i opšte nezaposlenosti, 40.000 dinara za donaciju.

Za jedno su u Opštinskom odboru SNS-a ipak u pravu, ko će i koliko trošiti sopstveni novac, stvar je ličnog izbora. Ali ko će i koliko prati prljavi stranački novac ili trošiti novac građana je stvar za istragu, kako nadležnih organa tako i javnosti. Na drugoj strani, činjenica da su svi darodavci istovremeno, u jednom danu i u istom satu, otišli u istu banku i uplatili isti iznos teško da se može tumačiti kao sticaj okolnost i slučajnost. Pre će biti da je reč o još jednoj u nizu brutalnih uvreda na račun zdravog razuma i inteligencije građana.

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a koja je imala specijalnu misiju za praćenje i procenu parlamentarnih izbora, koji su 2020. godine godine održani u Srbiji.

U svom izveštaju Kancelarija se bavila i finansiranjem izborne kampanje i zaključuje da je finansiranje izborne kampanje u Srbiji regulisano Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, ZABK-om, Zakonom o izboru narodnih poslanika i Pravilnikom Agencije za borbu protiv korupcije. Komisija u svom konačnom izveštaju konstatuje i da „ranije ključne preporuke Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) o finansiranju kampanja, u Srbiji još uvek nisu razmotrene, uključujući preporuku o uvođenju donje granice za donacije; gornje granice za troškove; finansijsko izveštavanje i objavljivanje podataka pre izbornog dana; kao i sankcionisanje prema principu proporcionalnosti s efektom odvraćanja od ponavljanja sankcionisane radnje.“

– Uopšteno posmatrajući, trenutni regulatorni okvir, ovako kako se primenjuje, ne obezbeđuje transparentnost, integritet i preuzimanje odgovornosti za finansiranja kampanje – konstatuje se u izveštaju.

Da bi se povećala transparentnost finansiranja izbornih kampanja, treba obratiti pažnju na prethodne preporuke  ODIHR  i GRECO-a, uključujući smanjivanje limita za donacije i uvođenje obaveze podnošenja i objavljivanja finansijskih izveštaja pre izbornog dana, konstatuje se u izveštaju OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.

_________________________________________________________