10 pitanja, nekoliko potpitanja i odgovori direktora Doma zdravlja

Prošlo je više od tri godine kako su zaposleni u Domu zdravlja u Čačku tražili razgovor sa gradonačelnikom kako bi ga upoznali sa svojim viđenjem situacije u ovoj zdravstvenoj ustanovi i ukazali na brojne probleme sa kojima se suočavaju na poslu.

Kaku su nam neki od njih rekli imali su tako puno toga da kažu gradonačelniku ali on ih nikada nije udostojio prijemom u svom kabinetu.

Ostao je gluv na sve njihove zahteve.

Onda su se obraćali medijima, pa se tek tu i tamo, ponegde pojavilo neko pitanje i ostalo da visi u vazduhu, jer odgovora sa zvaničnih mesta, a to su lokalna vlast, Ministarstvo zdravlja, zdravstvena inspekcija, Inspekcija rada i uprava Doma zdravlja, nije bilo.

Skupili smo brojne primedbe i priče o stanju u čačanskom Domu zdravlja koji su stigli u našu redakciju od strane zaposlenih i sastavili deset pitanja za direktora ove ustanove, koja obuhvataju suštinu prispelih prigovora i tvrdnji.

Evo naših pitanja i odgovora dr Aleksandra Pajevića, direktora Doma zdravlja:

1. Tvrde da ste nezakonito i dalje direktor. Sa kakvim  pisanim dokumentom pravdate svoju funkciju direktora nakon napunjenih 65 godina života?

– Nadam se da ne smatrate neozbiljnim ni mene, ni Ministarstvo zdravlja, da bi neko sedeo na mom mestu da nema dozvolu nadležnog Ministarstva. Na direktorskoj funkciji sam na osnovu Zakona o radu RS član 175. stav2. Na osnovu pomenutog člana zakona i odluke Ministarstva ja sam direktor Doma zdravlja. Taj član zakona inače kaže da radnik stiče uslove za penziju sa 65 godina starosti ukoliko ne postigne drugačiji dogovor sa svojim poslodavcem. Meni je poslodavac Ministarstvo zdravlja, pa ako je nekome nešto nejasno to je adresa za postavljanje pitanje.

2. Tvrde da ste imali kontrolu RFZO-a koja je uočila nepravilnosti u prekomernoj upotrebi službenog vozila.

– Da mi smo imali kontroli i oni su došli da tu kontrolu izvrše prema određenim temama. Na sve što su tražili dobili su odgovore u pisanoj formi i na to nisu imali dalja pitanja ili primedbe. Vozila se koriste u skladu sa potrebama Doma zdravlja.

Na dopunsko pitanje: Da li nakon posete RFZO vodite računa o potrošnji goriva u službenom vozilu i da li tada glavna sestra ne vozi službeni auto? odgovor direktora je:

– Mi već godinama vodimo evidenciju potrošnje goriva za sva službena vozila koje Dom zdravlja ima. Tu su zabeleženi godina proizvodnje vozila, pređeni kilometri po svakom mesecu i ukupno, koliko je sipano goriva u svako vozilo, koji je normativ potrošnje goriva za svako vozilo u letnjem i zimskom periodu. U slučaju da se zabeleži manja potrošnja od normativa to se evidentira a u slučaju veće potrošnje postoji Komisija koja utvrđuje razlog povećane potrošnje. Glavna sestra Doma zdravlja koristi vozilo ustanove kada za to postoji službena potreba.

3. Da li Dom zdravlja nema dovoljno zaposlenih čistačica pa je angažovana privatna agencija za čišćenje i koja je u pitanju?

– Pre tri ili četiri godine RFZO je dozvolio da zdravstvene ustanove koje imaju nedovoljan broj radnika na održavanju higijene da se izvršioci angažuju preko registrovanih agencija. Svake godine RFZO odobri određena sredstva za tu namenu. Kod nas skoro i da nema tako angažovanih spremačica, svega nekoliko, dok recimo u Baeogradu imaju angažovanje većeg broja izvršilaca preko Servisa za ishranu, servisa za održavanje higijene i td. Angažuje se agencija koja dobije taj posao na tenderu. Kod nas je na tenderu posao dobila Agencija „Good house“ Beograd. Ta agencija koliko znam dobila je posao i u Gornjem Milanovcu, u Kliničkom centru u Beogradu, održava objekte JP Pošta Srbije i GSP u Beogradu.

Na potpitanje da li je ćerka glavne sestre Doma zdravlja suvlasnica ili angažovana u pomenutoj Agenciji Pajević je rekao da je ćerka njegove koleginice završila Elektrotehnički fakultet i da je zaposlena u jednoj inostranoj firmi i da nema nikakve veze sa Agencijom „Good House“.

4. Zašto glavna sestra sedi u sali za edukacije? Da li su joj izrečene sankcije za njeno bahato ponašanje?

– Tu jeste njena kancelarija ali ona po prirodi svog posla može da sedi u svakoj kancelariji u Domu zdravlja. Za to navodno „bahato“ ponašanje nemam odgovor jer tako nešto meni nije prijavljeno i nemam saznanje šta bi u radu glavne sestre moglo da se smatra „bahatim ponašanjem“. Sa pozicije rukovodioca mogao sam da primetim da neko bahatim ponašanjem smatra ako ga nadređeni opominje da na posao mora da dođe na vreme, da mora da radi do kraja radnog vremena a ne da napušta radno mesto ranije. Nisam primetio da glavna sestra na bilo koji način maltretira zaposlene osim što sam primetio da insistira na održavanju higijene celog Doma zdravlja, po čemu naša ustanova prednjači u Srbiji. To kako radi glavna sestra radi ceo menadžment ustanove i evo nedavno nam je obnovljena akreditacija na narednih sedam godina što je potvrda kvalitetnog rada ustanove.

Na potpitanje da li zaposleni u Domu dolaze kod direktora sa pitanjima i primedbama kakve smo mi dobili u njihovim mejlovima i pozivima, direktotor kaže:

– Pa evo videćete i kada budemo govorili o vašem poslednjem pitanju vezano za Dečji dispanzer koliko pojedini zaposleni u Domu zdravlja ne govore istinu. Oni koji se obraćaju novinarima ne dolaze kod mene da kažu šta imaju kao primedbe. Verovatno su im mediji i društvene mreže prijemčiviji. Često se pomene u čačanskim medijima neka tema vezana za zdravstvo i sam Dom zdravlja, pa onda jedna grupa zaposlenih kojima iz nekog razloga ne odgovara ovaj sastav rukovodstva pa bi da nešto menjaju ili im ne bi odgovaralo ni neko drugo rukovodstva iz političkih ili bilo kojih drugih razloga, pa šalju anonimne komentare i pritužbe. Inače ja vodim urednu evidenciju obraćanjai pritužbi  i zaposlenih i pacijenata, jer sve to podleže propisanoj proceduri nadzora nad radom ustanove, svih službi koje imamo u Domu.

5. Da li su u svakoj radnoj jedinici na mestu načelnika i glavne sestre ljudi sa adekvatnom stručnom spremom?

– Apsolutno. Postoji Zakon o zdravstvenoj zaštiti po kome glavna sestra u svakoj zdravstvenoj ustanovi mora imati Višu stručnu spremu izuzev ako u ustanovi ne postoji sestra sa višom stručnom spremom, u tom slučaju glavna sestra može biti i sa srednjom spremom. Načelnici službi mogu biti samo doktori specijalisti.

6. Da li Ecomex i dalje ima tenderski ugovor za servisiranje saniteta hitne pomoci iako je izgubio licencu za održavanje Pežoa?

– Novi tender je u toku, a postojeći ugovor sa Ecomex-om je važio do 23. januara. Ecomex sasvim sigurno neće više dobiti ugovor o servisiranju saniteta jer koliko sam upoznat licencu za održavanje Pežoa dobila je neka druga firma. Koja je to firma neznam,ali videćemo po prijavama na novom tenderu.

7. Zašto Dom zdravlja iz sopstvenih sredstava plaća pravnika ako ima pravnu službu?

– Pa evo Dom zdravlja ima tri pravnika od kojih pravnica Aleksandra ima završen Pravni fakultet, a ostala dva pravnika imaju završen stepen školovanja u rangu Pravnog fakulteta. Osim toga da bi neko zastupao ustanovu na sudu mora imati položen pravosudni ispit, što naša pravnica Akleksandra ima, a zbog poslova na javnim nabavkama iz Bolnice nam se vratio pravnik Branko Jeftović jer ima sertifikat za javne nabavke. Ljudi često ne razumeju, ali imamo primere kao što je juče kod mene došla osoba koja je završila srednju Medicinsku školu a potom nastavila školovanje i diplomirala na Ekonomskom fakultetu. Pa sad vi meni recite da li je ona medicinska sestra ili dipolomirana ekonomistkinja ili i jedno i drugo.

8. Da li su svi ljudi koji su radili za vreme kovida u Domu zdravlja dobili posao?

– Mi smo napravili prvi spisak sa 13 imena i dostavili u RFZO koji nam je odobrio zahtev. Moram da istaknem da su najpre stigle neprecizne instrukcije. Prvo je traženo da se prijave samo ljudi sa tzv. crvene zone izloženih infekciji i da su proveli najmanje godinu i po dana na tim poslovima. Pridržavajući se tih kriterijuma poslali smo taj spisak koji nam je odobren. Iza toga došla je instrukcija da može da se protumači, ali ne mora da znači, da svi koji su bili angažovani za vreme kovida i radili dva-tri meseca i ne na mestima velike izloženosti infekciji, mogu da se prime u stalni radni odnos i tu je nastao problem. Mi direktori smo se međusobno konsultovali šta raditi i dogovorili da se pošalju prošireni spiskovi u RFZO. Sad kakav bude odgovor RFZO tako ćemo i postupiti. Bez saglasnosti Fonda mi ne možemo potpisivati ugovore o radu sa ljudima sa šireg spiska prijavljenih jer bi u slučaju da RFZO njih ne prihvati, ustanove morale iz sopstvenih sredstava da im isplaćuju plate, a mi tih sredstava nemamo.

Ovih 13 koje smo uz saglasnosr RFZO primili u radni odnos su u našem godišnjem kadrovskom planu i za njihove plate imamo obezbeđene finansije. Dok recimo imamo slučaj pet radnika iz stomatologije čije plate, a to je sedam miliona godišnje, moramo da platimo iz sopstvenih sredstava. U pitanju su radnici koje je država otpustila sa posla, a sud ih je pravosnažnom presudom vratio na posao.

Ne znam kada će RFZO odlučiti o proširenim spiskovima angažovanih tokom kovida, ali očekujem da će to biti ubrzo, a u pitanju su sve ustanove na teritoriji Srbije ne samo naša ustanova. Mi, inače, trenutno imamo nedostatak lekara, pom kadrovskom planu treba nam još barem 12-13, a ostalog kadra imamo dovoljno. Imamo i 11 lekara na specijalizaciji, a i stiže nam nova zgrada u Ljubiću pa mislim da ćemo sve to uskladiti.

Problem nedostatka lekara rešava se preraspodelom radnog vremena, smanjenjem dnevnog rada pojedinih ambulanata sa dve na jednu dnevnu smenu i smanjenjem broja lekara u smenama. To stvara nezadovoljstvo kod pacijenata jer izabrani lekari menjaju ambulante u kojima rade. Tu su i bolesti pojedinih lekara zbog čega odsustvuju sa posla, pa je namera da se neki od lekara angažuju iz penzije ako Ministarstvo zdravlja odobri.

9. Zašto svi za vreme rada u kovidu nisu primali naknadu za to?

– Načelnici službi i glavne sestre vodili su evidenciju rada, određeni su kriterijumi u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja, evidentirano je koliko je ko radnih sati imao u crvenoj, a koliko u ostalim zonama. Možda smo u određivanju naknade bili blagonakloni i više nego što treba ali smo morali da vodimo računa i o odobrenim sredstvima. Dodavali smo mesečno i do 4 miliona na stimulacije zaposlenih po kovid odeljenjima. Bilo je među mojim kolegama direktorima i onih neozbiljnih koji su davali i znatno veće iznose pa se to kasnije moralo vraćati. Bilo je primera upisivanja većeg broja radnih sati od stvarno ostvarenih u kovidu. Mi smo upisivali rad u ambulatni, u laboratorijama na uzimanju briseva i uzoraka, rad spremačica koje su održavale higijenu u tim prostorima, Hitna pomoć koja je ulazila u crvenu zonu, vozači koji su prevozili zaražene pacijente … Vodilo se o tome računa. Da li je naknada bila dovoljna za takav rad i takav rizik, mislim da nije, ali toliko novca koliko je imalo je podeljeno svima koji su radili u kovidu.

10. Radjena je anketa zaposlenih o zadovoljstvu. Zbog čega je dečje odeljenje najnezadovoljnije sa rukovodiocima službe? Tvrde da načelnica nije ispunila sve uslove za načelnika i da je posao dobila zbog uticaja odnosno položaja svog muža? 

– Dečji dispanzer ima jedan novi lik i novu organizaciju rada. Načelnica apsolutno ispunjava sve kriterijume za obavljanje te funkcije. Međutim šest pedijatara iz Dečjeg dispanzera rade i u privatnoj praksi. Da budem sasvim jasan, nije isti radni motiv kod lekara koji radi samo u Dečjem dispanzeru i kod onoga ko trči i u privatnu praksu. Takva vrsta angažovanja je dozvoljena i postala je praksa u mnogim gradovima u Srbiji, ali od onih koji rade i u privatnoj praksi se zahteva da u potpunosti ispunjavaju svoje radne obaveze u dispanzeru, i to je izvor nesporazuma. Tu često dolazimo do situacije da kao neki medicinski aparat ne radi u Domu zdravlja tj. u dispanzeru u popodnevnoj smeni, ali kod privatnika je uvek ispravan i uvek radi. Ja ovde imam iscrpan izveštaj o radu nove načelnice i ja tu nemam nikakvih primedbi. Povodom izbora nove načelnice jedna od zamerki bila je da je ona najmlađa među lekarima, ali ja sam video njen entuzijazam, njenu želju da poboljša rad dispanzera, a njene stručne kvalifikacije su kao što sam već rekao, nesporne. Položaj i javno angažovanje njenog supruga zaista nemaju nikakve veze sa njenim izborom za načelnicu. Zamerke na njen rad odnose se na raspored rada lekara koji je napravila u dispanzeru, na to što traži da se radi puno radno vreme a ne da se ranije odlazi sa posla u privatnu praksu, da se i vikendom dežura u punom propisanom radnom vremenu … Tu je i problem sa stečenim navikama, da se godinama radi u jednoj ordinaciji, u jednoj smeni, u jednoj službi i sad kad po rasporedu rada treba nešto promeniti onda ne valja načelnica.

Aleksandar Pajović

Generalno gledano za sve primedbe koje dolaze od strane zaposlenih u Domu zdravlja, i one koje smo obuhvatili u ovih deset pitanja i one koje nismo,  direktor Pajević tvrdi da su posledica narušenih međuljudskih odnosa u ustanovi.

– Svako treba da dođe na vreme na posao i da radi taj svoj posao. To da li neko nekog rukovodioca ceni ili ne ceni, toga je uvek bilo i biće. Svaka promena na rukovodnom mestu, u smenama, u načinu rada izaziva pobune i neslaganje kod pojedinaca. Razumem ja takvo ponašanje i sam sam bio takav slučaj. Bio sam direktor, pa onda jedno vreme nisam, pa ponovo jesam, radio u Domu, radio po ambulantama.

* Da li ponekad prođete po ordinacijama i pitate kolege ili pacijente kako ide, ima li kakvih problema.

– Gotovo da nema dana da u kontaktu sa kolegama ili pacijentima ne čujem po neku primedbu. Pacijenti imaju pravo da budu uplašeni, zabrinuti za svoje zdravlje i da u skladu sa tim reaguju. Lekari i medicinsko osoblje su svakako preopterećeni poslom pa i oni imaju pravo da reaguju. Pojedini lekari su fleksibilni  pa ako izabrani pacijent drugog lekara dođe na pregled oni ga prime i obave pregled, a neki su kruti pa kažu pacijentu da dođe drugi put, kad njegov izabrani lekar bude u smeni. Dok sam radio u ambulanti u Košutnjaku koleginica i ja nismo pravili pitanje čiji pacijent je došao na pregled, važno primiti pacijenta i pružiti mu zdravstvenu pomoć.

_________________________________________________________________