Akcija Društva DDK Sindikata ED Čačak 1811
У суботу, 18.11.2017. године, у част Будимира Гајића, војника Српске војске, који је пре 100 година, био први Србин, добровољни даривалац крви на Балкану (Солунски фронт, 1917), одржана је 9. по реду, акција, коју је, у сарадњи са Службама за трансфузију крви, Опште болнице у Чачку и Горњем Милановцу организовало Друштво ДДК СО ЕД Чачак.
Одазвала су се 82 радника свих погона Огранка ЕД Чачак, као и гости из ЕД Ваљево, ЕД Јагодина, Компаније Слобода и ЈКП Комуналац из Чачка. По речима Др Неле Савић из Службе за трансфузију, Програм добровољног даривања крви је високо организовани социјални програм који постоји у свим земљама света и који обухвата све структуре друштва. Да би се осигурало брзо, сигурно и квалитетно лечење, потребно је да у сваком тренутку постоје довољне резерве свих јединица и производа од крви.
АКО НЕ ЈА, КО – АКО НЕ САД, КАД?
Ко је Будимир Гајић?Будимир Гајић из Ивановаца код Љига први је на Балкану добровољно дао крв, за непознатог примаоца. Било је то у Великом рату, у пољској војној болници, на првој линији фронта, а крв хуманог Качерца, припадника Четвртог таковског пука Шумадијске дивизије другог позива, касније је тешко повређеном српском војнику спасла живот.Чувени хирург тог времена, начелник Хируршког одељења Опште државне болнице у Београду др Никола Крстић, постројио је војнике испред шатора – импровизоване болнице. Упитао их је има ли међу њима добровољца спремног да дарује крв која ће чекати повређене са ратишта. Руку је подигао Будимир Гајић, тада 40-годишњак, отац шесторо деце – четири сина и две ћерке.Било је то време када су многи тешки рањеници због искрвављења и пре потребне хируршке интервенције умирали. Није било на располагању довољно одморних војника који би рањеном дали драгоцену течност, директном трансфузијом, из вене у вену, како се у то време једино примењивала.Др Никола Крстић је, зато, одлучио да искористи ново откриће до кога је дошао амерички хемичар Хустин, да цитрат (со лимунске киселине), јефтина и лако доступна супстанца, која није отровна, крв ван организма одржава у течном стању, а њене ћелије живим све до примене. У документима из тог времена је записано да је Будимиру Гајићу узето 500 кубика крви, која је одмах помешана са цитратом.
_______________________________________________________
Koliko je njih iz uprave dalo krv, direktori poslovodje itd. niko.