Alergije sve teže

ALERGIJSKE bolesti poprimile su kod nas razmere epidemije, a u Evropi svaka druga osoba ima neki od oblika alergije. Stručnjaci tvrde da će do 2021. skoro svako već od rođenja imati ovaj problem. Alergije se svrstavaju u najučestalije hronične bolesti koje, na sreću, nisu zarazne.

Istraživači još muče muku da odgonetnu zašto je alergija sve masovnija pojava. Najčešće joj znaju uzroke, ali pravog leka gotovo da nema. Zašto je to tako?

– Alergijske bolesti su sve teže – potvrđuje, za „Novosti“, prof. dr Branimir Nestorović, alergolog iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. – Tokom višedecenijskog staža, nikada se kao sada nisam susretao s toliko teškim ekcemima, astmama koje se ispoljavaju u sve problematičnijem obliku. Jedan od razloga za ovu pojavu je činjenica da živimo u sasvim drugačijim okolnostima nego što se nekada živelo. Pojavili su se potpuno neobični okidači za alergijske reakcije. Recimo, plastična ambalaža ima estrogenska svojstva, a estrogeni su hormoni koji favorizuju nastajanje alergijske reakcije. Brza hrana izuzetno utiče na nastanak alergijskih bolesti, kao i pušenje. Malo se govori i o tome da na nastanak alergije kod nekih ljudi utiču razna zračenja – mobilnih telefona, bežičnog internet…

Ranije se smatralo da su alergični samo oni koji imaju nekog srodnika sa ovim problemom. Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da alergiju dobijaju i oni koji nemaju genetsku predispoziciju za to, što je pokrenulo genetičare da najnovijim metodama ustanove odakle zaista potiče ovaj problem.

ZABLUDE

-MNOGI tabui o alergijama razbijeni su poslednjih godina – objašnjava Nestorović. – Jedan od njih je prestanak pušenja u toku trudnoće. Gen kod majke pušača je već promenjen, pa će dete naslediti predispoziciju za sve „pušačke“ bolesti, pušila ona tokom trudnoće ili ne. Nije tačno ni uverenje da produženo dojenje smanjuje rizik od astme. Velika greška je napravljena s kasnim uvođenjem brašna u ishranu, jer deca blagovremeno nisu stekla imunitet na gluten.

– Zapadni način života, između ostalog, uticao je na porast broja alergijskih oboljenja – objašnjava dr Rajica Stošović, imunolog i alergolog iz Kliničkog centra Srbije. – Skolonost ka alergijama imaju deca koja se redovno vakcinišu i koja odrastaju u gotovo sterilnim uslovima. Ona nemaju kontakt sa bolesnom decom, a ukoliko se i razbole, vrlo brzo dobiju antibiotsku terapiju. Nedostatak kontakta s bakterijama – pri čemu su neprestano u dodiru sa alergenima čija je koncentracija danas na desetine puta veća od dozvoljene, uz prisustvo izduvnih gasova i drugih toksina – stvara uslove za razvoj alergije.

Kao razlog za nastanak alergije stručnjaci navode i to što smo se „odmetnuli od prirode“.

– Naše bake i deke su spavale na ležajevima od slame i kukuruza, u sobama koje su imale drveni ili zemljani pod. U velikim gradovima danas ne možete da pronađete peć na čvrsto gorivo – kaže Stošović. – Jedemo „konfekcijsku“ hranu bogatu steroidima, aditivima, konzervansima i čitavim nizom drugih hemikalija. Uzimamo pića koja su obogaćena raznim veštačkim materijama. Sve više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, a ne na suncu. Manje spavamo, više radimo. Nemamo vremena za kvalitetan život.

Epidemiju alergija neki dovode u vezu sa genetski modifikovanom hranom.

– Izgleda da GM hrana više izaziva alergijske manifestacije nego prirodna hrana – objašnjava doktor Nestorović. – Poslednjih godina je povećan broj alergija na hranu. Kikiriki je vrlo jak alergen, a alergijske reakcije najčešće se događaju kad ga ukrstimo sa raznim uljima iz krema za negu kože. Alergijske reakcije su mnogo jače na alergene koje nismo upoznali tokom detinjstva, pa naša deca burnije reaguju na kivi ili kikiriki nego što bi druga deca reagovala. Zato bi trebalo jesti hranu domaćeg porekla, koja je evoluciono nama prilagođena.

Statistika pokazuje da su pre tri decenije alergijski rinitis i alergijska astma bili skoro nepoznate bolesti, a danas skoro svaka druga osoba kad počne proleće počne da kija, a ponekad kijavice prerastu u alergijsku astmu.

– Ranije se smatralo da alergije posle puberteta prolaze, ali se to mišljenje pokazalo kao potpuno neispravno – kaže doktor Stošović. – Danas znamo da je alergija bolest koja zahvata ceo organizam i traje skoro ceo život. Alergene delimo u dve kategorije – one koji nas napadaju u kućnim uslovima i one koji dolaze spolja. U kući ih ima svuda, ispod kreveta, stolova, to je kućna prašina. Oni koji dolaze spolja smenjuju se iz sezone u sezonu i napadaju tokom cele godine. Na pojačano dejstvo utiču i klimatske promene, koje produžavaju sezonu cvetanja. Zbog toga su u svetu formirane aerobiološke agencije za merenje kritične koncentracije alergena. I mi imamo svoju nacionalnu agenciju, ali, na našu nesreću, još nemamo mogućnost da u vremenskoj prognozi koja se emituje svakodnevno dobijemo podatke o koncentraciji polena u vazduhu, što je važan podatak za osobe sa alergijom.

Većina ljudi ima problem sa više alergena, a osetljivost se proverava na 400 supstanci. Naši sagovornici, međutim, tvrde da to nije potrebno i podsećaju na to da je utvrđeno da 94 odsto pacijenata reaguje na desetak alergena – dlaka mačke, dlaka psa, kućna grinja, perje, bubašvabe, buđ, poleni trave, korova, drveća…

– Deset alergena je sasvim dovoljno da se otkrije da li postoje alergije – kaže profesor Nestorović. – Vrlo retko nailazimo na pacijente koji imaju ozbiljne tegobe a nisu u navedenim primerima. Što se hrane tiče, pet namirnica izaziva osamdeset odsto alergija. To su jaja, mleko, pšenično brašno, kikiriki i plodovi mora. Ako tome dodamo šargarepu, soju i paradajz, to je više od 90 odsto alergija. Zabluda je da su ljudi alergični na jagode. Prošle godine uočili smo problem sa decom koja su bila alergična na antibiotike kojima su prskane jabuke. Neverovatno je šta se sve koristi kako bi se voću i povrću produžio rok trajanja i osvežili boja i ukus, a sve to utiče na pojavu alergije.

Za profesora Nestorovića najinteresantniji alergen je dlaka psa.

– Ta alergija nas štiti od svih drugih vrsta alergija – objašnjava on. – Oni koji su alergični na dlaku psa nikad neće imati pravu astmu. Sličnu osobinu imaju dlake konja i ovaca. Nemački stručnjaci, na primer, preporučuju roditeljima dece sa ekcemom da im kupe psa. Istražili su da je prisustvo ovog ljubimca za njih lekovito.

Naši sagovornici smatraju da je najznačajnije uspostavljanje prave dijagnoze.

– Kad imate pravu dijagnozu, izbor lekova i načina lečenja je mnogo lakši – kaže Rajica Stošović. – Nažalost, mnogi se leče na svoju ruku. Veoma je važno obratiti se alergologu. Ali čak i moje kolege radije upućuju pacijente kod pulmologa i ORL. Mnogi od njih su izuzetni lekari, ali kao što ja ne bih mogao da operišem jer nisam hirurg, tako ni pulmolog ne može da leči alergije. Još jedan problem je u tome što nemamo dovoljno alergologa. I sve se manje lekara odlučuje za ovu specijalizaciju, a alergija je sve više.

SIROTINjA IMUNA

– SAMO srednja i viša klasa imaju alergijske bolesti i astmu – tvrdi profesor Branimir Nestorović. – Sirotinja nema priliku da dobije astmu. Istraživanja su pokazala da tamo gde ima parazita i gde vladaju loši higijenski uslovi nema alergije, dijabetesa i autoimunih bolesti. Praktično nijedne bolesti od koje boluje savremeno čovečanstvo u siromašnim zemljama nema. Oni imaju druge bolesti. Ova teorija je jasno pokazala da ne treba biti previše čist i da treba decu pustiti da se malo prljaju, jer tako jačaju imunitet.

FARMACEUTI NE VOLE FITOTERAPIJU

LEČENjE alergije podrazumeva veliki trošak. Većina lekova se kupuje i prilično su skupi. Pritom, tegobe samo ublažavaju, ali alergiju ne leče.

– Farmaceutska industrija ne voli fitoterapiju, ne voli ništa što je jeftino – ističe Nestorović. – Fantastični prirodni preventivni lekovi za alergiju su brokoli, crno vino, beli luk, ali farmaceutima nije u interesu da preporučuju ove lekove. Veoma je važno unositi vitamin D i antioksidanse. I homeopate se bave alergijom, ne verujem svima, ali se pokazalo da homeopatija deluje. To je ozbiljna nauka, kojom se bave ponajviše fizičari. O ozbiljnoj homeopatiji u Srbiji ne možemo da govorimo, jer nemamo čak ni pravu homeopatsku apoteku.

Novosti, Rajica Stošović / Branimir Nestorović