Bolje sprečiti … nego lečiti

Stručno osoblje  Opšte bolnice u Čačku organizovalo je u nedelju u maloj sali Doma kulture, u sklopu promocije preventivnog rada u zdravstvu,  akciju dermatoskopskog pregleda za zainteresovane građane. Ovaj pregled omogućava ranu detekciju malignoma kože i in vivo pregled onih kožnih struktura koje nisu dostupne golom oku.

Organizaciju pregleda podržali su Gradska uprava, Zavod za javno zdravlje i Centar za promociju zdravlja Doma zdravlja.

Naši sagovornici povodom ove i sličnih akcija bili su direktor Opšte bolnice dr Rade Milošević  i njegova zamenica prim. dr.  Slavica Dragutinović.

– Ovo je jedna u nizu akcija u vidu skrininga za rano otkrivanje malignih bolesti u ovom slučaju kože, zatim za rano otkrivanje karcinoma grlića materice, karcinoma dojke, debelog creva … Ovo su skrininzi koji su propisani u zdravstvu i koji se sprovode i u svim drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.  Skrininzi za karcinom dojke i grlića materice organizuju se u Domovima zdravlja, a mamografija u bolnicama. Kada je u pitanju skrining debelog creva nosilac te aktivnosti je Zavod za javno zdravlje ili primarna zdravstvena zaštita, a to su Domovi zdravlja. Izvršilac takvog pregleda je odeljenje gastroenterologije u Bolnici – kaže direktor Bolnice dr. Milošević.

Podela nadležnosti i nivoa zdravstvene zaštite na primarnu, sekundarnu i tercijarnu deluje komplikovano i postavlja se pri tome pitanje efikasnosti tokom koordinacije na različitim nivoima.

– Mogu da kažem da mi takvih problema nemamo, organizacija možda deluje komplikovano, ali precizno se zna šta je čija nadležnost i to je Ministarstvo propisalo. Tako se u ovom slučaju zna da je sekundarni nivo izvršilac onoga što stigne sa primarnog nivoa. Postoje kriterijumi po kojima se sa primarnog nivoa zdravstvene zaštite pacijenti upućuju na sekundarni nivo i postoje posebni termini za pregleda takvih pacijenata.  Konkretno ja se kao gastroenterolog bavim skriningom debelog creva, i ti pregledi su svakog petka. Naglasio bih i apelovao kod građana da je uslov za uspeh jedne ovakve akcije da se na pregled odazove bar 70 odsto pozvanih osoba.  Prošle godine nam je odziv bio tek oko 30 odsto, a zarad odgovornosti za sopstveno zdravlje potrebno je da se građani više odazovu na skrininge. U sistemu zdarvstvene zaštite, kad je preventiva u pitanju, građanin je prvi čuvar svog zdravlja – ističe dr Milošević.

– Država Srbija je prepoznala potrebu za organizacijom skrininga za zdravlje stanovništva, poput ovoga koji sada imamo ovde, i još 2008. godine donela nacionalni program obavljanja skrininga karcinoma grlića materice, dojke i debelog creva. Odmah da kažemo građanima da su u pitanju bezbolne, neagresivne metode pregleda na koje treba da se odazovu ne oni koji već imaju dijagnostifikovane promene koje ukazuju na pomenute bolesti, nego građani treba da se odazovu prema starosnoj dobi za koju se skrining obavlja u skladu sa Nacionalnim programom. Da sad ne nabrajamo ali recimo za skrining grlića materice treba da se na pregled odazovu žene starosti od 25 – 65 godina.  Plan pregleda obuhvata onu starosnu dob ljudi u kojoj je rizik za dobijanje određenog karcinoma najizraženiji. Ono što je dr Milošević već pomenuo je jako značajan podatak, a odnosi se na relativno slab odziv stanovništva ne samo Čačka, nego cele Srbije, na ove preglede, a to nije dobro. Mi kao zdravstveni radnici uvek apelujemo na građane da se odazovu na skrininge jer je rano otkrivanje promena koje ukazuju na moguću pojavu karcinoma od presudne važnosti za ozdravljenje tj. za život pacijenata. Osim pregleda u Domovima zdravlja i Bolnici, imamo i skrininge koje je moguće izvesti na terenu uz odgovarajuću tehničku opremu, recimo u prostorijama mesnih zajednica u gradu i na selu ili kao danas ovde u objektu Doma kulture. Ne bih da pričam o značaju skrininga, ako znamo da svake godine u Srbiji imamo oko 32.000 novootkrivenih karcinoma tj. pacijenata sa nekom vrstom karcinoma. Najveći broj njih je izlečiv ako se na vreme otkrije – kaže dr Dragutinović.

U preventivni skrining kože putem dermatoskopskog pregleda uključeno je osoblje dermato-venerološkog odeljenja Bolnice na čelu sa doktorkama Stanić i Nikolić.

– Postoje dve vrste skrininga i to organizovani skrining koji se radi na nivou države prilikom koga se građani pozivaju da dođu na određenu vrstu pregleda  i imamo oportuni skrining  gde osobe koje same primete da imaju neku promenu  ili  problem sa zdravljem dolaze ciljano da se utvrdi o čemu se radi. Svi građani koji danas nisu došli na pregled, a zainteresovani su da na ovakav način prekontrolišu svoje zdravlje  mogu svakog radnog dana, i pre i posle podne, da se jave u ambulantu kožnog odeljenja u Bolnici da obave pregled kože – poručio je direktor Bolnice dr Rade Milošević.

U akciju skrininga dermatoskopskim pregledom bila je uključena i polivalentna patronažna služba čačanskog Doma zdravlja.  Ova služba bavi se preventivnim radom sa zdravom populacijom, sa pojedincima ili porodicama, permanentno tokom cele godine.

Mirjana Vujović i Dunja Ranđić

– Obilazimo porodice, dečje vrtiće, škole, mesne zajednice. Bavimo se prevencijom i promovišemo zdrave stilove života. Takođe delimo agitke i organizujemo ili se pridružujemo akcijama kakva je ova danas i sarađujemo sa Zavodom za javno zdravlje, Bolnicom ili organizacijama kao što je Crveni krst i sl. Apelujemo i savetujemo građane da se redovno odazivaju preventivniom pregledima. Od nadležne službe iz Bolnice dobijamo prijave o pojavi karcinoma, izlazimo onda na teren, obilazimo obolele i njihove porodice, objašnjavamo im značaj terapije, kakve higijensko-dijetetske režime treba da primene – kaže Dunja Ranđić.

– Mi kao služba primarne zdravstvene zaštite uglavnom radimo sa zdravom populacijom, počevši od bukvalno prvog dana. Dakle obilazimo trudnice i kasnije porodilje, dajemo im savete kako u trudnoći tako i posle porođaja kako da se staraju o svojoj bebi. I tako sve dalje primereno uzrastu – kaže njena koleginica Mirjana Vujović.

Imajući u vidu zapažanje direktora Bolnice i njegove zamenice da broj građana koji se odazivaju na skrininge nije zadovoljavajući, sestre iz patronažne službe pitamo da li u razgovoru sa ljudima van ambijenta zdravstvenih ustanova imaju utisak da građani shvataju značaj preventive za svoje zdravlje.

– Rekla bih da, ali delimično. Zavisi od nivoa obrazovanja. Dolazimo im u kuće i pričamo, ali kod nas vlada ubeđenje da su kod lekara uvek gužve, da to na zakazivanje nije sistem koji funkcioniše. Stanovništvo sa sela i dalje nema naviku redovnog odlaska kod lekara, osim kad stigne bolest. Naročito je to primetno kod ženske populacije. Žene po deset i više godina ne odu na ginekološki pregled, a prevencija kod karcinoma dojke ili grlića materice je veoma važna za uspešno izlečenje – kaže Mirjana Vujović.

– Pored toga Čačak više nije palanka, nego grad od preko 120.000 stanovnika.  Dom zdravlja više nema te kapacitete za toliki broj stanovnika – ističe Dunja Ranđić.

Prema evidencije Polivalentne patronažne službe kardio-vaskularna oboljenja su najučestalija, pa zatim maligna oboljenja među kojima prednjače karcinom dojke, debelog creva i pluća.

– Nekada je bio velliki broj obolelih od tuberkuloze, a sada prednjači karcinom pluća. Nemamo baš detaljne podatke jer se veliki broj pacijenata leči u Beogradu ali uočljiv je porast obolelih od karcinoma pluća. Pri tome nema procentualne razlike u broju obolelih između urbanog i ruralnog stanovništva. Čak ni higijenski uslovi u kojima žive, jer kad odemo u kućnu posetu vidimo da se u uređenoj i čistoj stambenoj jedinici, čak i kod porodica nepušača,  pojavila dijagnoza karcinoma pluća.  Ono što najviše zabrinjava je da je sve veći broj mladih koji dobijaju karcinom pluća – kaže Dunja Ranđić.

I na kraju opšti utisak nakon obavljenih dermatoskospkih pregleda u nedelju, ne izlažite se preterano Suncu, jer vaša koža pamti svako sunčanje a naročito ono koje je bilo dugotrajno. Ako se već sunčate upotrebite kreme sa većim stepenom zaštite. I svakako idite na preventivni pregled kože ako primetite promene na svojoj koži ili pojavu novih mladeža.  Budite pažljivi i odgovorni prema svojoj koži, ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog toga što je koža najveći organ vašeg tela.

___________________________________________________