Da li je vaše srce starije od vas

Vest da troje od četvoro odraslih stanovnika SAD ima srce starije od svoje biološke dobi, što ih čini kandidatima za srčani udar i šlog – uzrujalo je Amerikance. U proseku, srce muškarca osam godina je starije od njegovih stvarnih godina, a žene – pet. Rezultat je dobijen zbrajanjem kardiovaskularnih rizika: pušenje, hipertenzija, dijabetes i gojaznost.

U Srbiji svaka druga odrasla osoba (47,5 odsto) ima visok krvni pritisak, a svaka treća (33,9) ima dijagnozu hipertenzije i pije lekove. Podaci su dobijeni istraživanjem zdravlja stanovništva 2014. godine. Ali to izgleda ovde ne uzrujava nikoga.

Uostalom, tako je već decenijama.

Od bolesti srca i krvnih sudova kod nas ljudi umiru u najboljim godinama. Kardiolog prof. dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije, sve češće pregleda pacijente koje bi po krštenici i spoljašnjem izgledu svako od nas opisao kao –mladiće. Međutim, snimak njihovog srca, EKG i ultrazvuk odgovaraju medicinskim snimcima staraca.

– Pre dva dana pregledala sam mladića od 22 godine. Ima 160 kilograma, krvni pritisak mu je 170. Jede jednom dnevno, ali dugo i obilno. Nije mu strana brza hrana, slatkiši… Naravno, ne bavi se nikakvom fizičkom aktivnošću – opisuje svog pacijenta naša sagovornica.

Srce tog mladića je kao u četrdesetogodišnjaka, kaže doktorka.

– Za 20 godina, čeka ga borba sa srčanom slabošću. Mnogo toga u takvom stanju neće moći da radi: kod teške dijagnoze srčane insuficijencije, bolesnik jedva da može da ode do toaleta. Srčani mišić popušta, radi sa mnogo manjim kapacitetom – objašnjava dr Stojanov.

Naša sagovornica podseća da srce i krvni sudovi imaju svoj tok starenja. Međutim, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, visoke masti u krvi i šećerna bolest ubrzavaju proces ateroskleroze i starenje krvnih sudova.

– Kod nas je stres glavni okidač za nastanak hipertenzije, a ne hrana, kao u Americi. Naši ljudi dugo trpe stres, radni dan je dug i ispunjen obavezama, retki su oni koji dnevno imaju tri obroka i dve užine. Brza hrana i dugi sati pred televizorom i kompjuterom ostavljaju posledice po zdravlje – kaže dr Vesna Stojanov.

Naša sagovornica jasno vidi „štetu” takvog života na krvnim sudovima. Oni gube elastičnost, javlja se visok pritisak, a sve to vodi do slabosti srca.

– Takva osoba, bez obzira na svoju„krštenicu” postaje kandidat za infarkt srca ili za srčanu slabost. Naš kardiovaskularni sistem stari brže nego što mora usled rizika: pušenja, nepravilne ishrane, fizičke neaktivnosti, gomilanja stresa – objašnjava dr Stojanov.

———————————-

Momci iz teretane sa „staračkim” srcem

Ekstremna fizička aktivnost bez odgovarajuće kontrole jedan je od velikih faktora rizika da nečije srca bude starije od njegovog životnog doba. U teretanama mladi ljudi podižu tegove, a da pre toga nemaju kardiotreninge i pripreme organizma za takav napor, upozorava prof. dr Vesna Stojanov.

———————————-

Lekovi nisu (sve)moćni

U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji imaju preko 80 godina, ali su im krvni sudovi očuvani i „mlađi” od njihove životne dobi. Imaju srce šezdesetogodišnjaka, što je, po rečima doktorke Stojanov, dokaz da se to može postići, uz umerenost u životu i brigu o sebi i svom zdravlju.

– Lično, ne verujem u razne detoksikacije i eliksire, koji navodno podmlađuju srce. Tačno je da ima lekova koji deluju na endotel (zid) krvnog suda, povećavaju elastičnost krvnih sudova i smanjuju naslage i zadebljanja, usporavaju aterosklerozu. Međutim, lek ne može da reši sve. Ključna stvar je umerenost i izbegavanje faktora rizika – smatra dr Stojanov.