Danas je Svetski dan čistog vazduha: Kako zagađenje vazduha utiče na vaše zdravlje

Ulicama hara tihi ubica.

Nije moguće uhvatiti ga i ne postoji bezbedno mesto na koje možete da se sakrijete od njega.

Sa četiri miliona žrtava svake godine, pogađajući 99 odsto svetske populacije, zagađenje vazduha predstavlja veliku krizu javnog zdravlja.

Zagađivači mogu da prelaze ogromne udaljenosti, utičući na regione daleko od prvobitnog izvora zagađenja.

Individualna inicijativa ima vrlo ograničen uticaj – ozbiljno rešavanje problema zahteva delovanje vlada i velikih kompanija.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2020. godine 7. septembar Svetskim danom čistog vazduha za plavo nebo, povevši inicijativu za suočavanje sa ovim izazovom.

Ovde se bavimo razmerama problema i onim što eksperti tvrde da mora da se preduzme.

Koliko je velik problem?

Program Ujedinjenih nacija za životu sredinu (UNEP) naziva zagađenje vazduha „najvećom ekološkom pretnjom po javno zdravlje na svetu“, izračunavši da dovodi i sedam miliona preranih smrti širom sveta.

I ne radi se samo o ljudskoj ceni.

Svetska banka je izračunala da je 2019. svetska cena narušenog zdravlja povezanog sa izloženošću zagađenju vazduha iznosila 8,1 biliona dolara, što je ekvivalent 6,1 odsto globalnog BDP-a.

„Iako je zagađenje vazduha svetski problem, on neproporcionalno pogađa zemlje u razvoju, a posebno one najugroženije, kao što su žene, deca i stariji“, prema UNEP-u.

Sa kakvim izazovima se suočavaju vlade?

„Zagađenje vazduha izaziva širok dijapazon izvora, i prirodnih i antropogenih [ljudskog porekla], što otežava upravljanje njime“, kaže Marina Oto, šefica sekretarijata Koalicije za klimu i čist vazduh koju je osnovao UNEP.

„Mnogim zemljama nedostaje neophodna infrastruktura za praćenje kvaliteta vazduha, koja je skupa za uspostavljanje i održavanje.“

Ona veruje da je potrebna krupna promena u stavu da bi se čist vazduh definisao kao imovina u koju vredi ulagati.

„Uz to, efikasnost regulative ume da varira, a nekim regionima nedostaju odgovarajući zakoni ili mehanizmi sprovođenja.

„Politička volja i finansiranje takođe predstavljaju kritične barijere.“

Šta izaziva zagađenje vazduha?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zagađenje vazduha je složena mešavina čvrstih čestica, tečnih kapljica, kao i gasova.

Ona se meri finim česticama (PM), a one koje u prečniku imaju 2,5 mikrometara ili manje (PM2.5) predstavljaju najznačajniju pretnju po ljudsko zdravlje.

Mala veličina čestica znači da one mogu da uđu u krvotok, da se nagomilaju u srcu, mozgu i drugim organima.

Prosečna ljudska dlaka je oko 70 mikrometara, tako da su ove čestice jedna tridesetina veličina ljudske dlake; u njih može da spada sve, od gareži, do zemljane prašine i sulfata.

Opasnosti vožnje i grejanja

Nastanak električne energije iz fosilnog goriva, saobraćaj (u koji spada i amortizacija guma i kočnica) i zagađenja iz domaćinstava (uglavnom od kuvanja i grejanja) glavni su izvori sitnih čestica.

Na mestima koja se nalaze blizu pustinja, prašina koju nosi vetar takođe može biti izvor zagađenja vazduha.

Afrika, Zapadna Azija i Evropa smatraju prašinu nošenu vetrom najvećim izvorom zagađenja.

U Severnoj Americi je to saobraćaj.

Industrija se smatra najvećim krivcem za zagađenje vazduha u Latinskoj Americi i na Karibima, a zagađenje koje proizvodi stanovništvo je vodeći izvor zagađenja u pacifičkom delu Azije.

Kako to utiče na naše zdravlje?

Prisustvo sitnih čestica u našem telu može štetno da utiče na rad naših organa.

Podaci iz 2019. godine pokazuju da je zagađenje vazduha doprinelo smrti od šest čestih zdravstvenih stanja – sa 17 odsto smrti od moždanog udara, na primer, koje mogu da se pripišu sitnih česticama iz spoljnjeg zagađenja, prema procenama Ujedinjenih nacija.

Veruje se da kratkoročno i dugoročno izlaganje česticama PM 2,5 igra drugačiju ulogu u evoluciji zdravstvenih problema.

Izgleda da kratkoročna izloženost pogoršava postojeća hronična stanja, dok dugoročna izloženost obično izaziva nove bolesti i povećava naknadnu stopu napretka bolesti.

Jesmo li ostvarili nekakav napredak?

Evropa, SAD, Kanada i Japan su primenili efikasne mere za ograničavanje emisija, prema Martini Oto iz UNEP-a.

Ona navodi primer londonske Zone ultra niske emisije (Ulez) – koja je smanjila količinu saobraćaja u centru Londona i dovela do 50 odsto smanjenja štetnih zagađivača u britanskoj prestonici.

Na duže staze, londonsko zagađenje vazduha sitnim česticama smanjilo se za 97 odsto od 1900. godine.

Meksiko i Peking su još dva primera gradova u kojima je zagađenje vazduha značajno smanjeno zahvaljujući merama vlade.

„Regionalna poboljšanja često su u korelaciji sa socioekonomskim razvojem i proaktivnom nacionalnom politikom“, kaže Oto.

„Ističu se regioni kao što je Južna Azija, Jugoistočna i Istočna Azija (u koju spada i Kina), Okeanija, Centralna i Istočna Evropa, i Centralna Azija, koji su u poslednje dve decenije doživeli smanjenje izloženosti česticama PM2.5.“

Finska se 2020. godine isticala kao jedina zemlja sa godišnjim prosekom PM 2,5 nižim od 5 μg/m3 po glavi stanovnika.

„Ovo pokazuje da, iako je problem daleko od rešavanja, ciljani napori mogu da dovedu do značajnih poboljšanja“, napominje ona.

S druge strane, u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, nivo izloženosti česticama PM 2,5 bila je dosledno viša u poređenju sa zemljama sa višim primanjima – što je disparitet koji je ostao relativno konstantan tokom protekle decenije.

„Osam od deset država sa najvišim izlaganjem česticama PM 2,5 u svetu su u Africi, a preostale dve su na Bliskom istoku“, kaže Oto.

„Ovi regioni imaju problema sa poboljšanjem kvaliteta vazduha uglavnom zbog odsustva stroge kontrole kvaliteta vazduha, slabih regulatornih okvira i nedovoljnih sredstava.“

Ona dodaje da je problem dodatno pogoršan „teškom zavisnošću od fosilnih goriva ili trošenja tradicionalne biomase u domovima, ostarelog voznog parka i odsustva javnog prevoza, i otvorenog sagorevanja otpada zbog odsustva pravilnog odlaganja smeća.“

Izvor: BBC