Deca sve češće ne progovaraju do škole!

Sedmogodišnjaci ne znaju da pričaju!

Pored krive kičme na sistemastkim pregledima je kod većine budućih prvaka uočen i problem sa govorom. Za njega su, smatraju logopedi i pedagozi odgovorni crtani filmovi, kompjuterske igrice, manjak komunikacije sa roditeljima, pa čak i pasirana hrana!

Logoped Bojana Vulić smatra da ne postoji samo jedan krivac za neverovatan broj dece koji ne zna da izgovori „kritične“ glasove i da je to najčešće zato što pogrešno nauče izgovor glasova koji niko ne primećuje do polaska u školu.

– Odgovornost roditeljia je da se bave govorom svoje dece, bez očekivanja da će se to samo rešti detetovim sazrevanjem. Boravak u vrtiću nije garancija za prevazilaženje govornih problema. Seckalice, multipraktici, kašičice, mrežice za gnječenje voća i druge naprave olakšavaju spremanje hrane mališanima, ali to je velika pomoć mamama samo prividno. Deca jako rano, čak iako nemaju zube imaju sposobnosti žvakanja i gutanja čvrste hrane, čime razvijaju svoje vilične mišiće, jezik, obraze, usne. Tvrdim da gnječenje banane bebama nije neophodno (osim iz medicinskih razloga). U redu je otknuti komad i dati bebi u ruku, a onda je dalje na njoj da vežba pokrete, šaku i govorne organe i razvija koordinaciju oko- usta. Deca danas mnogo manje žvaću nego ranije, pa ih često viđamo sa veoma niskim mišićnim tonusom obraza i jezika – objašnjava Vulićeva.

Pored grešaka u hranjenju, koje je ona navela, sledeći krivci su tableti, smartfoni, dečiji tv kanali, igrice i video klipovi.

– Koliko god ovi mediji imali „edukativnog“ sadržaja toliko im forma nije stimulativna za razvoj govora. Elektronski sadržaji namenjeni mališanima su sjajna pomoć i zabava, ali ne više od pola sata dnevno, i nikako ne treba pustiti dete da samo gleda crtane ili igra igrice bez nadzora odrasle osobe koja će tumačiti i insisitirati na verbalizaciji tokom ove aktivnosti. Nažalost, skoro uobičajeno je da deca provode po par sati ispred monitora, a da je razgovor sa roditeljima sveden na minimum. U živoj ljudskoj komunikaciji svako od nas dok govori sluša sebe kako priča, sluša i gleda svog sagovornika. Što više sagovornika to više dobrih govornih modela i prilika da se govor uči na najprirodniji mogući način. Osim što se tako uči pravilan izgovor glasova, spontano se i usvajaju gramatička pravila jezika, i spontano se bogati rečnik – naglašava Vulićeva.

Sa mišljenjem logopeda slaže se i pedagog Jagoda Anđelković Ljujić koja je posebno istakla negativan uticaj agresivnih crtanih filmova i neprimerenih igrica na razvoj govora deteta.

– Odrasli kao odgovorni za dečji razvoj ne razmišljaju kakvi se sadržaji plasiraju deci. Deca izložena uticajima crtaća često znaju da se identifikuju sa junacima, tako što imitiraju njihovo ponašanje i usvajaju nepravilan i neprimereni govor. Da bi progovorilo, dete mora da bude motivisano i emocionalno zadovoljno, uključujući pozitivnu povratnu vezu roditelj-dete-roditelj. Ukoliko ono ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće razvijati, ili će razvijati nepravilno – objašnjava Anđelković Ljujić.

Alo