Dilema dostupnost ili ekonomska opravdanost zdravstva

Zdravlje je i ovoga puta bilo tema o kojoj je na konferenciji za javnost Gradskog odbora Narodne stzranke u Čačku, govorio dr Aleksandar Radojević.

I ovoga puta on se osvrnuo na izjave koje je ministarka zdravlja dr Danica Grujičić, dala na početku svog mandata. Iako nedavno date te izjave polako odlaze u zapećak.

– Po meni najznačajnije što je na početku svog ministarskog mandata rekla je dostupnost zdravstvene zaštite građanima Srbije. Tu se misli svakako na dostupnost lekara, medicinskih sestara i tehničara i zdravstvenih ustanova pacijentima kojima je potrebna pomoć. U svakom trenutku i na svakom mestu, bolestan čovek treba da ima zdravstvenu pomoć na mestu na kome je potrebna. Činjenica jeste da se dostupnost zdravstvene zaštite direktno kosi sa ekonomskom isplativošću, naročito po kriterijumima srpskog ministra finansija Siniše Malog, koji je poznat po tome da je vrlo pošten čovek – rekao je dr Radojević.

Ukazao je na to da ako želimo dostupno zdravstvo ono ne može biti ni jeftino ni ekonomski isplativo.

– Zato postoji obavezno zdravstveno osiguranje, da bi bilo solidarno i da oni kojima je lečenje potrebno, a ne mogu da ga plate, dobiju to lečenje na račun onih koji su zdravi pa im trenutno ne treba zdravstvena pomoć. To je suština obaveznog, solidarnog, socijalnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Ili je to gospoda na vlasti zaboravila pa su zdravstveno osiguranje u Srbiji preimenovali u zdravstveno osiguranje zarad punjenja privatnih džepova u razno-raznim investicijama kao što su naumili da kupuju pokretne ambulante koje su skupe a nefunkcionalne, jer na teren izlaze kada je nekim planom predviđeno, a ne kada ljudima u ruralnim krajevima zaista treba zdravstvena pomoć.

Tužna je priča da u državnim ustanovama ne možete dobiti dijagnozu, a u privatnim ordinacijama ne možete da se rešite dijagnoze.

Dr Radojević  je ocenio besmislenim kupovanje preskupih mobilnih ambulanti u čiju nabavku će se ugrađivati pojedinci i ostvarivati profit.

– Izgradnja Domova zdravlja, bolnica i Kliničkih centara bi bila sjajna stvar kada bi u tim ustanovama imao ko da radi. U ovom trenutku u Čačku i u Srbiji nedostaje ogroman broj lekara specijalista. Kao i lekara opšte prakse u ambulantama. Samo u Čačku nedostaje najmanje 100 lekara specijalista. Treba najmanje 8 pulmologa, 7-8 urologa,  isto toliko ortopeda i internista, o nedostajućim kardiolozima i hematolozima, subspecijalistima i da ne govorim. Ako država želi dostupno zdravstvo mora nešto u tu svrhu i da učini – istakao je dr Radojević.

Ako se pod pritiskom Vlade i politike vladajuće stranke i dalje budu forsirale neke paramedicinske priče tipa zabrane pušenja u kafanama, onda u srpskom zdravstvu dugo neće biti bolje.

– Lekari nedostaju i u privatnoj praksi. Tužna je priča da u državnim ustanovama ne možete dobiti dijagnozu, a u privatnim ordinacijama ne možete da se rešite dijagnoze. To je direktna potvrda pada dostupnosti i kvaliteta zdravstva i pada kvaliteta zdravstvene usluge koju treba da pruže samo oni koji rade po etici i pravilima struke i lekarskog zanata. Umesto paramedicinskih ideja, predlažem ministarki zdravlja i Vladi Srbije, da se ukine sistem kapitacije i prebrojavanja pacijenata kod izabranih lekara i vrednovanje rada lekara po tome koliko su uštedeli na propisivanju lekova bolesnom čoveku, a ne po tome koliko su pacijenata izlečili. Lekar u ambulantama opšte prakse mora biti apsolutno slobodan da radi po medicinskoj nauci, a ne u skladu sa politikom Vlade Srbije i onih poput Siniše Malog, koji sede u toj Vladi i koji lekarima opšte prakse prebrojavaju tablete koje su napisali u receptima bolesnicima. To su oni u vlasti koji zameraju lekarima koliko su prepisali terapija za lečenje, a kao korisne poene im računaju kada pacijent koji je preboleo dođe na kontrolu i izađe iz ordinacije bez troška države – rekao je dr Radojević.

Podvukao je da kvalitet zdravstva zavisi od slobode lekara da se staraju o zdravlju pacijenata bez da im neki Siniša Mali stoji nad glavom i gleda kako da obavezno zdravstveno osiguranje učini nedostupnim.

– Dostupnost i ekonomska isplativost u zdravstvu ne idu jedno sa drugim. Ili će lečenje biti dostupno građanima ili će se smanjivati troškove na štetu zdravlja ljudi. Hajka koja se sada vodi protiv ugostitelja ima svrhu samo da se skrene priča sa pogrešne politike koju vlast vodi u zdravstvu. Eto i ministarka je u tome prepoznala mogućnost da reterira od prvobitne priče o dostupnosti zdravstva pa i sama priča o uvođenju drakonskih kazni i zabranu pušenja u svim kafanama, pa zabrana ovoga, pa zabrana onoga. Sve bi da zabrane. Ja kao pulmolog ne stojim na stanovištu da je pušenje zdravo i da u duvanskom dimu nema štetnih materija. Istovremeno ne stojim ni na stanovištu da su izduvni gasovi iz motornih vozila zdravi i da imaju vitamine u sebi.

Radojević je rekao da ti izduvni gasovi naprotiv imaju u sebi daleko više otrovnih i po život ljudi opasnih supstanci nego što ih imaju po količini sve upaljene cigarete u Srbiji u toku jednog dana.

– Hipotetički, samo po broju automobila koji se svakog dana kreću po centru Čačka, ako bi se nekim džinovskim poklopcem poklopio centar grada svi mi koji bi se tu zadesili samo desetak minuta prestali bi da dišemo. Ugljen monoksid i dioksid, svi produkti sumpornih derivata iz auspuha pri sagorevanju su toliko toksični da se koriste kao bojni otrovi. Ako je upaljen motor vozila u zatvorenom prostoru posle desetak minuta zaspaćete i više se nećete probuditi. Tako da vlasnici ugostiteljskih objekata mogu da biraju da li će njihov objekat biti opredeljen za pušače ili za nepušače, a građani mogu da biraju u koji objekat će doći. Za razliku od takvih mogućnosti izbora niko nas nikada nije pitao da li smo saglasni da vozila koja produkuju ugljen monoksid, koji niti vidite, niti po mirisu možete da ga osetite, budu u upotrebi i da nas truju svakog dana – rekao je dr Radojević.

Ukazao je na činjenicu da su ekipe i ekipe inženjera radile na tome da se iz izduvnih gasova automobila raznim aditivima odstrane mirisi štetnih produkata sagorevanja goriva u motorima.

– Obratite pažnju kad ugledate vozilo čiji motor je u kvaru koliko dima izlazi iz auspuha i kako se taj dim širi svuda oko vozila i zagađuje vazduh. Na isti način se širi i nevidljivi dim iz vozila sa ispravnim motorom i jednako je otrovan iako ga ne vidite i ne osećate čulom mirisa. I tu bi moglo nešto korisno da se učini, pa makar na najprometnijim raskrsnicama u gradu da se ubrza saobraćaj i da se revidira zakon po kome je neko navodno hteo da učini uslugu pešacima i da im pruži prednost na pešačkim prelazima, a zapravo ih je dodatno izložio udisanju  štetnih gasova iz auspuha automobila koji stoje i čekaju da neko polako pređe s jedne na drugu stranu ulice. Za to vreme svi ljudi koji se tu zateknu udišu bojne otrove iz auspuha. Daleko bi bolje bilo vratiti prednost automobilima u kretanju kolovozima i ne samo radi zdravlja već i radi manjeg stradanja pešaka, dece naročito, koji ne gledajući da li nailaze vozila  naleću na kolovoz smatrajući da imaju prednost kretanja preko pešačkog prelaza. Često vidite da imaju kapuljaču na  glavi ili su zaneti razgovorom na mobilnom telefonu i da ne gledaju ni levo ni desno da li ima vozila u blizini.

Na kraju izlaganja dr Radojević predložio je ministarki zdravlja da pored svih zabrana koje najavljuje nešto ipak i dozvoli.

– Predlažem da dozvole Zavodima za javno zdravlje da vrše kontrolu hrane, vode, vazduha i mesnih prerađevina i svega ostalog svuda i na svakom mestu, naročito u trgovinama, mesarnicama i sličnim mestima. Do pre dvadesetak godina ZZJZ su imali pravo i obavezu da kontrolišu hranu i piće u svim trgovinskim i ugostiteljskim objektima i na svim ostalim mestima gde ljudi konzumiraju ili kupuju. Da nasumice uzmu sa rafa uzorke konzervi, mesa, mleka bilo čega i da urade bakteriološku i toksikološku analizu. To im je svojevremeno zakonom ukinuto da bi se dozvolio javašluk i trovanje naroda. Sve što nam stiže iz uvoza kontroliše se u jednoj jedinoj laboratoriji, po sistemu slučajnog uzorka i onda se kamionima bez ikakve dalje kontrole razvozi po Srbiji i prodaje građanima. Niko više nema pravo da zaustavi neki kamion i proveri šta se prevozi bez obzira da li je u pitanju neki inostrani ili domaći trgovinski lanac. Polazi se od toga da je proizvod prekontrolisan u fabrici koja ga je napravila i na granici kada je roba ušla u Srbiji, pa ostaje pretpostavka da je i svaki drugi put ta roba ispravna.

________________________________________________________