Eliminacija hepatitisa do 2030. godine

Konferencija za medije Udruženja pacijenata sa bolestima jetre HRONOS

Ove godine Udruženje Hronos kao predstavnik Srbije u hepatitis zajednici, član ELPA-e (evropsko udruženje pacijenata) i WHA ( svetska hepatitis alijansa), obeležava Svetski dan borbe protiv Hepatitisa, 28. jul, pod sloganom „Eliminacija hepatitisa do 2030“.
 
Svet je prepoznao posledice hepatitis C virusne infekcije. 2014. godine dolazi do prave revolucije u lečenju hroničnog hepatitisa C.  Iz godine u godinu se registruju novi, moćni anti- hepatitis  C  virusni  lekovi  sa  kojima  se  za  12  nedelja  postiže  stabilan  virusološki odgovor. Zahvaljujući novoj terapiji  Svetska Zdravstvena Organizacija pravi plan i program eliminacije ove infekcije do 2030. godine. 
– Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u svetu   70% obolelih od virusnih hepatitisa ne zna svoju dijagnozu. Većina ne zna da su nosioci virusa zbog blagih i nespecifičnih simptoma pa se zbog toga ova bolest naziva „tihim ubicom“, koja, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do ciroze i karcinoma jetre. Hepatitis C virus  ima sposobnost replikacije van ćelija jetre, u limfocitima, ćelijama pljuvačnih žlezda, žučnih vodova i drugim tkivima. Hronično prisustvo virusa  uzrokuje stalnu stimulaciju   odbrambenog  sistema  domaćina  što   dovodi  do  nesvrsishodne  produkcije čitavog spektra antitela uperenih protiv sospstvenih tkiva. Tako se hepatitis C dovodi u vezu sa brojnim drugim bolestima: B ćelijski limfom, glomerulonefritis, poremećaj rada štitne žlezde… Hepatitis C dovodi i do poremećaja metabolizma šečera i masti. Uzrok je nastanka određenog tipa šećerne bolesti, a sa tim u vezi i povećane smrtnosti od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti.Takođe, u Srbiji je i sve veći broj osoba koje su neuspešno lečene i za koje ne postoje druge terapijske opcije a u vrlo su teškom zdravstvenom stanju  – poručuje Prof. dr Milotka Fabri, načelnica Odeljenja za virusne hepatitise KC Vojvodina. 
 Govoreći o lečenju pacijenata prof. dr Jasmina Simonović Babić iz KC Srbije, napominje:

– Podaci samo sa našeg odeljenja KCS pokazuju da je struktura bolesnika koje treba lečiti: 10% novootkrivenih a 90% prethodno neuspešno lečenih! Zabrinjava da je broj obolelih od hepatocelularnog carcinoma (HCC) od 2011. godine u porastu, dok je broj lečenih značajno smanjen. Dodatni problem u Srbiji je hronični nedostatak PCR testova. Sve to dovodi do toga da se bolest otkriva u odmaklom stadijumu i da broj neuspešno lečenih kumulativno raste. Savremenom  oralnom  terapijom  o  trošku  RFZO  se  za  sada  ne  leči  niti  jedan  pacijent. Pacijenti su prepušteni “crnom” tržištu na kojem sami nabavljaju lekove (naravno oni koji imaju finansijskih mogućnosti čime se vrši dodatna diskriminacija pacijenata). U  Srbiji  sa  prevalencijom  od  1,13%  ima  oko  70000  inficiranih.  Kod dugotrajnih, nelečenih infekcija u 10- 40% slučajeva razvija se ciroza jetre, a kod 1-4% pacijenata kao posledica, nastaje karcinom jetre – naglašava Prof. dr Jasmina Simonović Babić, KCS, Klinika za infektivne i tropske bolesti.
Ivana Dragojević predsednica udruženja “Hronos” naglašava da je Srbija izgubila korak sa svetom. Zakonom  o  zaštiti  stanovništva  od  zaraznih bolesti propisano da  lečenje  Hepatitisa  kao zarazne bolesti, ima prioritet u odnosu na druga oboljenja.

– Nažalost, svedoci smo da je lečenje  Hepatitisa  C  i  pored  zakonski  propisanog  prioriteta  i  višegodišnjih  obećanja nadležnih zdravstvenih vlasti da će savremene oralne terapije koje su odavno dostupne u EU, pa i u svim zemljama u okruženju, biti omogućene i pacijentima u Srbiji, ostaju mrtvo slovo na papiru. Sve ovo dovodi do toga da će se u drugim zemljama broj obolelih smanjivati između ostalog zbog pristupa adekvatnim i uspešnim savremenim terapijama, u Srbiji se broj pacijenata svakodnevno povećava, a njihovo zdravstveno stanje komplikuje i pogoršava, često sa fatalnim ishodom. Savremene terapije za hepatitis C su veoma skupe i veliko su opterećenje za državni budžet i u mnogo bogatijim zemljama ali pravljenje uspešne nacionalne strategije omogućilo bi našoj zemlji da u okviru svojih mogućnosti,vremenom izađe na kraj sa ovim velikim problemom – zaključuje Ivana Dragojević.

Šta je hronični  hepatitis?   
 Hronični  virusni  hepatitis  je  zapaljenje  jetre  uzrokovano  virusima  koje  traje  duže  od  6 meseci. Virusni hepatitisi, u zavisnosti od tipa virusa, mogu biti: A, B, C, D, E, F i G, od kojih su B i C virus najčešći razlozi nastanka hronične infekcije jetre (kada je virus duže od 6 meseci u organizmu). Hepatitisi B i C se mogu preneti putem krvi, korišćenjem nesterilnog pribora prilikom medicinskih intervencija ili tokom pružanja higijenskih/kozmetičkih usluga (tetovažom, pirsingom, pedikirom, manikirom), korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu sa inficiranom osobom,primanjem transfuzija krvi i krvnih derivata, naročito pre 1994. godine, seksualnim putem, stomatološkim intervencijama, sa majke na dete tokom porođaja kao i korišćenjem zajedničkog nesterilnog pribora za uzimanje droga. 
 
Bolest se ne prenosi rukovanjem, grljenjem ili boravkom u istoj prostoriji sa inficiranom osobom. Međutim, pacijenti su društveno diskriminisani iz razloga što opšta javnost ima brojne predrasude o populaciji koja je zaražena hepatitisima B i C.  Smatraju da su to isključivo intravenski narkomani, osobe homoseksualne orijentacije, ili seksualni radnici. Procenjuje se  da gotovo 70% inficiranih pacijenata ne pripadaju pomenutim kategorijama stanovništva. Hepatitis C dugo godina ne daje nikakve simptome iako progresivno narušava funkciju jetre. Zaražena osoba ima blage, nespecifične simptome. Virus se otkriva ili slučajno ili kada je bolest već uznapredovala do ciroze ili karcinoma pa su tada simptomi vidljivi. Svega 20% obolelih sazna da nosi HCV (hepatitis C) virus.  Iako je rak jetre šesti najučestaliji oblik karcinoma i treći najčešći uzrok smrti širom sveta, značajan je nedostatak svesti kod šire javnosti o  povezanosti ovog kancera sa virusnim hepatitisima. Uprkos velikoj prevalenci i smrtnosti od karcinoma jetre, samo 15% stanovnika u većini zemalja Evrope zna da su virusni hepatitisi uzročnik. Oko 90% slučajeva karcinoma jetre, globalno gledano, mogu se pripisati hepatitisu B i C. Prema  podacima  SZO  (Svetske  zdravstvene organizacije) u svetu u 2015. godini 1.34 miliona ljidi je umrlo od posledica virusnih hepatitisa, 325 miliona su nosilaci virusa B ili C a svaka 50 osoba u Evropi inficirana je hepatitisom C.

______________________________________________________