Hormoni štitne žlezde utiču na rad svih ćelija

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu, specifičnog izgleda oblika leptira, koja se nalazi u donjem, prednjem delu vrata. Poznata je još i pod nazivima štitasta ili tiroidna žlezda (tiroidea).
Hormoni štitne žlezde, koje stvara i luči u krvotok, direktno utiču na rad skoro svake naše ćelije u organizmu.

Štitna žlezda je vitalna hormonska žlezda jer igra glavnu ulogu u metabolizmu, rastu i razvoju ljudskog tela. Pomaže u regulisanju mnogih telesnih funkcija stalnim otpuštanjem stabilne količine hormona štitne žlezde u krvotok.

Hormoni štitne žlezde neophodni su za pravilan rad svih ćelija organizma.
Posebno su važni za:

• Pravilan metabolizam – pospešuju stvaranje toplote, podstiču sintezu proteina, stimulišu razgradnju masti, utiču na nivo šećera, rad srca.
• Doprinose seksualnoj funkciji kod oba pola i održavanju trudnoće.
• Podstiču sposobnost učenja i pamćenja, utiču na emocije.
• Ključni su i za razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu.

Hipertireoza – pojačan rad štitne žlezde

Hipertireoza nastaje kada se pojačano luče hormoni štitne žlezde, a karakterišu ga simptomi kao što su:

• gubitak u težini sa povećanim ili čak očuvanim apetitom
• umor
• slabost mišića
• pojačano znojenje i pojačana osetljivost na toplotu
• ubrzan rad srca (tahikardija), paltipacija (lupanje srca) i aritmije (nepravilan rad srca)
• suvoća kože i kose
• poremećaj menstrualnog ciklusa
• nesanica, anksioznost, razdražljivost, emocionalna napetost
• gušavost (uvećanje štitne žlezde)

U slučaju pojačanog rada štitne žlezde snižen je TSH, a povišeni su nivoi hormona T4 i T3.

Hipotireoza – smanjen rad štitne žlezde

Hipotireoza predstavlja stanje u kome je smanjeno lučenje hormona štitne žlezde.

Većina simptoma nastaje kao posledica usporenosti metabolizma, a simptomi po kojima se prepoznaje smanjen rad štitne žlezde su:

• porast težine uz slab apetit i zatvor (opstipaciju)
• zamor i pojačan osećaj pospanosti
• povećana osetljivost na hladnoću,
• zaboravnost (problem sa pamćenjem)
• promene raspoloženja
• usporen rad srca
• ukočenost i bol (slabost) u mišićima
• ukočenost, bol i otečeni zglobovi
• otok lica i kože
• poremećaj menstrualnog ciklusa

Dijagnoza oboljenja štitne žlezde

Postavljanje konačne dijagnoze bolesti, bilo da se radi o pojačanom ili smanjenom radu štitne žlezde, obuhvata:

• Pregled lekara specijaliste (endokrinologa)
• Ultrazvuk štitne žlezde
• Laboratorijske analize hormona štitne žlezde