I večeras vazduh veoma zagađen, nove doktorske studije o štetnosti alarmantne

I večeras je u Čačku vazduh veoma zagađen sa indeksom od 212.

Na prvom mestu nalazi se Gornji Milanovac sa indeksom 271, potom sledi Leskovac sa 240 i Valjevo sa 224. Čačak je na petom mestu sa indeksom od 212. Prisustvo PM 2.5 čestica izmereno u 21 čas je 162 μg/m3, dok je granična vrednost u Evropksoj uniji 25μg/m3.

U izveštaju Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) o kvalitetu vazduha 2022. navodi se da 95 odsto stanovništva u Srbiji živi u zonama u kojima su vrednosti štetnih PM2.5 i PM10 čestica veće nego što propisuje Svetska zdravstvena orgazniacija. (prema SZO – PM10 čestice 20μg/m3; PM2.5 čestice 10μg/m3, dok se po standardima EU toleriše duplo više – PM10 čestice 40μg/m3; PM2.5 čestice 25μg/m3).

Analiza NEA je rađena uz pomoć sistema xEco, koji prikuplja podatke iz svih raspoloživih sistema za kontrolu kvalitteta vazduha – uključujući i državne sisteme Agencije za zaštitu životne sredine, gradskih zavoda za javno zdravlje i drugih.

Nalazi NEA su pokazali da je vazduh u zonama Srbija i Vojvodina bio prekomerno zagađen 2022. godine, a da je u nekim gradovima to zagađenje trajalo skoro pola godine. Tako je u Užicu 160 dana beležena prekomerna koncentracija PM10 čestica, a u Čačku 78 dana.

Posledice po naše zdravlje kada dugotrajno udišemo zagađen vazduh mogu biti različite, od kratkoročnih do dugoročnih.

U najnovijoj publikaciji Instituta za zdravstvene efekte (septembar 2022.) naveden je podatak da godišnje u Republici Srbiji premine pre vremena 12.700 ljudi usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu. Procena je rađena na osnovu zvaničnih podataka monitoringa kvaliteta vazduha i zvaničnih podataka zdravstvene statistike.

Po podacima već pomenute studije Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona disanje zagađenog vazduha dugi niz godina je povezano sa povećanom verovatnoćom da osobe koje su tome izložene razviju hronične bolesti pluća, hronične bolesti srca i krvnih sudova, šlog, rak pluća, šećernu bolest, zarazne bolesti kao što je zapaljenje donjih respiratornih puteva itd. Postoji sve više dokaza koji ukazuju na povezanost izloženosti trudnica aerozagađenju i usled toga rađanje beba sa malom telesnom težinom na rođenju ili rađanje pre vremena.

Poznato je da su epidemiološke i interventne studije pružile dokaze da je zagađenje vazduha, česticama (PM) naročito PM2.5, povezano sa rizikom od ne-sitnoćelijskog raka pluća (NSCLC) kod nepušača, međutim direktan uzrok i mehanizam iniciranja ovog tumora nisu bili utvrđeni. Nije dokazano da PM2.5 čestice deluju na nasledni materijal DNK tj. na genetskom nиvou. Zapaženo je inače da se jako povećao procenat karcinoma pluća kod nepušača, upravo NSCLC, poslednjih par decenija, pa je tako danas oko 20% takvih u populaciji karcinoma pluća. Među njima je česta onkogena driver mutacija EGFR, za koju su razvijeni efikasni molekularni lekovi.

Grupa naučnika na čelu sa Charles Swanton-om je međutim ove godine objavila rezultate svog velikog istraživanja koji bacaju svetlo na ovu tematiku. Analizirali su 463.679 nepušača da bi utvrdili mehanizme povezanosti povećanja koncentracije 2,5 μm PM (PM2,5) sa rizikom od raka. Izvršili su ultra-duboko genomsko molekularno profilisanje 247 uzoraka normalnog plućnog tkiva, analizirali normalno plućno tkivo kod ljudi i miševa nakon izlaganja PM2.5 česticama aerozagađenja, i istražili posledice PM2.5 na promociju tumora u modelima raka pluća kod miševa.

Rezultati su pokazali sledeće: porast koncentracije PM2,5 čestica povezan je sa povećanim rizikom od EGFR mutiranog NSCLC nepušača u Engleskoj, Južnoj Koreji i Tajvanu, dakle nezavisno od rasnih razlika; porast PM2.5 je vezan i za povećan rizik od mezotelioma (veoma malignog tumora plućne maramice), drugih vrsta karcinoma pluća kod nepušača, analnog karcinoma, takodje tankog creva, izrazito malignog tumora mozga – glioblastoma, karcinoma usni, usne duplje i ždrela, i larinksa. Zapanjujuće je da se rizik povećavao za svaki prirast od samo 1 μg/m3 koncentracije PM2.5.

Utvrđeno je da 18-33% uzoraka normalnog plućnog tkiva sadrži (neaktivne, nemaligne) mutacije EGFR koje su sve brojnije sa starenjem, a PM2.5 čestice uzrokuju direktno nastanak NSCLC u takvom epitelu koji sadrži te EGFR mutacije koje postaju sada pokretači malignog procesa pod delovanjem PM2.5 čestica.
Sve ove prevremene smrti, kao i ogroman broj specifičnih oboljenja mogli su se i mogu se ubuduće sprečiti smanjenjem zagađenja vazduha.

_______________________________________________________________