Istorija dermatologije – zanimljivosti i razvoj

Stiče se utisak da je nega kože u današnje vreme toliko komplikovana! Stalno smo u potrazi za novim savetima i proizvodima koji će učiniti čuda preko noći.

Eh, kad bi samo mogli da izbrišemo godine sa lica i da ostanemo u dvadesetim, i telom i duhom. Starenje je prirodni proces i ne možemo da ga zaustavimo, ma koliko god pokušavali. Godine sa sobom donose more promena, od bora, gubitka volumena kože lica, do raznih promena i pojava na koži. Jednog jutra ćete se probuditi i shvatićete da se neke stvari menjaju. Možda ćete osetiti strah, možda paniku, ali istog trena ćete početi da tražite rešenje.

Ako ste trenutno u Beogradu i pitate se “Šta raditi u Beogradu danas?” savetujemo vam da posetite dermatologa. Ako imate bilo kakvih problema na licu ili telu, neophodan vam je dermatolog, Beograd ih ima mnogo, na vrhunskom nivou.

Čak i ljudi iz drugih gradova dolaze u prestonicu na pregled kože, jer je poznato da u Srbiji rade fantastični doktori, koji će vam za kratko vreme rešiti problem koji vas muči. Kožne bolesti su i danas zastupljene, kao i u starim vremenima, samo što se leče mnogo brže i efikasnije.

U davna vremena, stvari su bile drugačije. U nastavku saznajte kako su žene nekada negovale svoju kožu, a kako to danas rade. Kako se dermatologija razvijala i zašto jeljudima  briga o licu i koži uvek bila prioritetna?!

Razvoj dermatologije

Dermatologija ima dugo postojanje. Ova medicinska specijalnost rođena je u savremenom dobu, ali njena praktična primena seže još iz antičkog doba.

Očigledne spoljašnje promene na koži bile su razlog za razvijanje dermatologije. Još u ranoj istoriji bilo je potrebe za lečenjem kožnih bolesti.

Širom sveta, lepota nije isto kotirana. Ovo pravilo je važilo nekada, a važi i danas. Simbol lepote u starim vremenima bilo je zdravlje i plodnost, dok je sada akcenat stavljen na drugačije simbole, poput pravilnih crta lice, negovanog lica, savršene kože, zategnutog tela.

Lepota je postala vanvremenska.Ona je uvek u trendu, uvek je postojana i bitna. Ne rađamo se svi sa savršenim licem. Srećom, to danas može da se sredi, kao i mnoge promene koje se tokom života dogode. Nikad nije bilo lakše biti lep, sređen i negovan i zdravnego danas.

Antička dermatologija

U Egiptu su su pronađeni dokazi koji ukazaju na postojanje kozmetike. To je bilo čak 4000 godine pre nove ere. Žene su tada koristile zelenu pastu od mineral bakra, kako bi svom licu dale boju i kako bi jasno definisale crte lica. Priča o maskama za lice koje su važne za negu lica ne deluje nimalo čudno, jer one oduvek postoje.

Egipćanke su mešale olovo i bakar, a ova smesa im je služila za šminkanje kapaka. Tako su nekada izgledale senke. Čak su mazale i nokte kanom, mirisale su se uljima iz prirode, crtale su obrve poznatom mešavinom od čađi, ovčije masti i olova.

Usne su šminkale crvenom glinom koja se mšalasa vodom. Deluje vam jednostavno? Daleko je od toga. Sastojci koji su se koristili za negu kože bili su štetni, otrovni i često se umiralo upravo zbog neznanja o nus pojavama određenih materijala iz prirode.

Tada nažalost niste mogli da odetena pregled kod dermatologa koji će utvrditi gde grešite. Dermatologija je danas razvijenija nego ikada, brine o bolesnoj, ali i o potpuno zdravoj koži.

Japan je poznat po mladolikim ljudima, koji često izgledaju kao da ne stare. Gejše su bile prve žene koje su koristile kozmetiku i koje su svoje lice puderom od pirinča. Bojile su kanom kosu i lice.One su zapamćene po svom besprekornom izgledu, koji datira 1500 godina pre nove ere.

Rimljani i Grci koristili su smolu, tamjan, olovni puder i gvožđe.100 godina pre nove ere, Rimska lepota je cenjena i poštovana.Oni su imali i svoje kozmetičare koji bi šminkali i muškarce i žene. Za bubuljice su koristili brašno i maslac, a za jačanje noktiju krv od životinja i mast.

Egipatski doktori su još 1500-te godine pre nove ere testirali  brušeni papir za lečenje ožiljaka na koži. Takođe, oni su smatrali da sunce može da doprinese zdravlju kože i da može da je podmladi. Kasnije, u savremenom dobu, ovo se prenelo na povećanu upotrebu lasera i fototerapije u dermatologiji.

Za negu kože, koristila su se životinjska ulja i kiselo mleko. Kleopatra je i danas ostala zapamćena po mlečnim kupkama, koje su postale skupoceni tretman lepote u svetu. Egipatska dermatologije bila je značajna u svetu.

Svesni smo činjenice da je to sve bilo davno, ali mnoge stvari su prenete i na moderno viđenje dermatologije. Kožne bolesti uglavnom nisu smrtonosne, niti su bolne, ali pojedinci su bili svesni da se razlikuju od drugih ljudi, što je dovodilo do socijalne isključenosti, pa čak i do samodestruktivnog ponašanja. Pojave na licu smatrane su iziuzetno ružnim, pa su ljudi to povezivali sa tim da su možda i zarazne.

O kožnim bolestima i o pojedincima koji prolaze kroz period tuge, samoće i osame, pisano je i u knjiženim delima, u enciklopedijama, u istorijskim spisima. Hipokratova teorija zasnivala se na tome da zdravlje leži u ravnoteži, prebacuje kožu u sporednu grupu lečenja bolesti. On je smatrao da su kožna oboljenje uzrokovana isključivo zbog pojave neke druge bolesti u organizmu.Bilo je mnogo otkrivenih i neotkrivenih slučajeva koji su umirali zbog najbanalnijih kožnih bolesti.

Grčka reč “derma” označava kožu životinja, dok se “dermo” odnosi na opnu od povrća. Pojavljuje se i izraz “rhinos” koji označava kožni štit. Drevni lekari su na kožu i kožne bolesti gledali dosta površno, za njih je to bila samo površina male upotrebe, pa uglavnom nisu proučavali čitavo ljudsko telo kada se pojavi neka promena na koži.

“De morbis cutaneis et omnibus corporis humani ekcrementis” napisao je Girolamo Mercuriali 1572.godine, bila je to prva knjiga koja je govorila o kožnim bolestima.

Renesansa, koža kao složen organ vredan proučavanja

Sve do početka renesanse, koža je bila sporedni faktor oboljenja i tadašnji lekari joj nisu davali mnogo na važnosti. Andreas van Visel bio je lekar koji je otkrio značajne činjenice o koži u svojoj knjizi “De humanis corporis fabrica”, 1563 godine.

Nega lica

Andreas je proučavao kožu kroz slojeve i pažnju je zadržao na ulozi koju koža vrši između mesa i nerava. Ova zapažanja dovela su u pitanja tvrdnje naučnih autoriteta poput Aristotela i Galena, koji su smatrali da je koža neosetljiva i da ona ima funkciju štita. Nisu do tada primetili potkožni sloj masti. Ova činjenica služila je kao značajna polazna tačka, koja se od tada razvijala u narednim vekovima.

U 17.veku postojao je značajan pomak u dermatologiji, te se na osnovu analize simptoma zaključivalo o kakvoj se kožnoj bolesti radi. Ovi rezultati pripisani su britanskim doktorima Robertu Vilianu i Tomasu Batemanu, iako je prvenstveno Džozef Plenk razvio ovu teoriju o kožnim bolestima.

U 18.veku dolazi se do suštinskog napretka, u kome su bile definisane bolesti poput lišajeva, herpesa, ekcema, leproze. Ove bolesti bile su i ilustrovane, kako bi lekari znali šta je u pitanju kada se pacijent pojavi sa određenim simptomima.

Konačna definicija dermatologije kao savremene medicinske specijalnosti ustanovljena je 1806.godine, kada je Jean- Luis Alebert uveo informacije o životu i istoriju bolesti pacijenata. On je pažnju posvećivao faktorima koji su uzrokovali bolest i smatrao je da su kožne bolesti isto značajne kao i ostale bolesti koje se odvijaju u telu. Njegova ambicija je za to vreme bila prevelika i naišao je na nerazumevanje. Ovi pokušaji su doprineli da dermatologija danas bude sveobuhvatna i da se kožne bolesti shvataju i leče ozbiljno, kao i druge bolesti.

Dermatologija danas

Dermatologija u savremenom dobu uključuje primenu različitih tretmana. Iako je vidno napredovala, današnja dermatologija je itekako povezana sa davnim istraživanjima. Interesovanje za socijalne, psihičke i javne aspekte koji se javljaju pojavom kožnih bolesti primećeno je još u antičkom dobu, a prisutno je i u savremenom dobu.

Dermatologija

Proučavanje vizantijske medicine dalo je dokaz o vrednosti fizičkog izgleda, čak su se i tada često otklanjale pege, bore i dlake sa lica. Antički zapisi govore o o pričama lekara, koji su na  ženama isprobavali lekove koji su pridonosili društvenoj, seksualnoj ili ideološkoj emancipaciji. Tim pitanjima se i danas bavi medicina, a posebno dermatologija.

Dame iz prošlosti nisu imale ovako širok izbor proizvoda, kakav mi danas imamo. Ipak, to ih nije sprečavalo da brinu o svojoj koži i da se potrude da izgledaju mlađe i lepše.

Zamljivosti o koži

Koža je najveći organ na našem telu, ona nam kazuje kada je toplo, kada je hladno, reguliše temperaturu tela, štiti naše mišiće, kosti i vitalne organe od spoljašnjih infekcija i bolesti.

Evo nekoliko najzanimljivijih činjenica o koži, koje možda niste znali:

• Površine koža doseže ukupno 2 kvadratna metra.
• 15% telesne mase je koža
• Ima čak 11 hiljada krvnih sudova
• Prosečan čovek ima oko 300 miliona ćelija kože
• Koža je najtanja na kapcima, a najdeblja je na stopalima. Na stopalima iznosi 1,4 mm, a na kapcima 0,2 mm
• Koža neprekidno odbacuje izumrle ćelije, 30.000 do 40.0000 svakog minuta!
• Stručnjaci kažu da je više od polovine prašine u našem domu upravo zbog mrtvih ćelija sa kože
• Mrtva koža koža u zemljinoj atmosferi teži i do milijardu tona
• U našoj koži smešteno je više od hiljadu vrsta različitih bakterija
• Kada je koža povređena, moguće je da će se formirati ožiljak koji se potpuno razlikuje od zdrave kože, na njemu se nikada neće pojaviti dlake
• Koža može u toku života da formira dodatnu debljinu i čvrstoću ako je izložena čestom pritisku ili trenju
• Neki nervi u koži povezani su sa mišićima umesto sa mozgom, pa mogu da šalju signale (kroz kičmenu moždinu) da se oseti brža reakcija na bol, ili toplootu
• Koža ima najmanje pet receptora u sebi koji reaguju na bol i dodir
• Promene koje se oslikavaju na koži mogu da budu upozorenje da se nešto dešava u organizmu i da se treba proveriti opšte zdravstveno stanje

Naša koža je sa nama do kraja života i o njoj treba redovno brinuti. Čim se primeti neka promena ili nešto što je donekle čudno, treba se obratiti dermatologu. Ovaj organ štiti nas, pa zato i mi njega moramo da štitimo.

Zdrava koža je i lepa koža, te su tako ova dva pojma u korelaciji. Nega kože i njeno pravilno održavanje pomoćiće nam da sačuvamo njeno zdravlje.

Zorana Grujin

_____________________________________________________________