Jedan dan osuđenog na zdravstvene usluge u Čačku (nastavak)

Прочитали сте први део? Ако нисте, овде је.

Одговор од неуспелог директора Дома здравља нисам добио. А очекивао га јесам, поготово кад су ми рекли да ми  је Пајовић школски друг из Гимназије, „али из супротне смене“. Тога се не сећам али памтим да смо у Гимназији сви били васпитавани на исти начин, па сам веровао да ће ме Пајовић удостојити одговора. Џаба, то је сад „Ја, директор„.

Ништа ми не одговори ни директор Опште болнице у Чачку, Др Радослав Милошевић, када сам га замолио да за своје суграђане и читаоце „Озона“ каже пар речи о ангио сали, њеној сврси и плановима развоја.

Шта сам хтео? Мислим да ће вам бити јасно кад прочитате писмо што сам га упутио директору Болнице:

Предмет: Чланак о делатности, садашњем стању и плановима развоја ангио сале

Поштовани,

као пацијент којем је на најпрофесионалнији начин урађена коронарографија у установи којој сте директор, и као медијски радник (филмски и ТВ продуцент, који се пре десетак година „одао“ интернету), а пре свега као Чачанин, врло сам заинтересован да, уз Вашу и помоћ Др Ђорђа Мијаиловића, наше суграђане мало више информишем(о) шта је и чему служи ангио сала, шта је коронарографија, ко сада на томе ради и какви су планови развоја.

Да је такво информисање стално потребно – дакле, без обзира што у чачанским медијима већ има прилично прилога о ангио сали – уверио сам се читајући коментаре испод чланка који сам објавио на порталу „Озон прес“-а. Погледајте: Jedan dan u životu osuđenog na korišćenje zdravstvenih usluga u Čačku – Ozonpress

Није само коментатор потписан са „Биорац“ показао незнање о садашњем кадровском стању и како се ствара кадар за рад у ангио сали, него је то масовна појава, у шта сам се уверио разговарајући с другим пацијентима током два и по дана боравка у Болници због коронарографије.

И зато, сматрам, да би било добро још једном понудити праве информације – с правог извора. Тачније, предлажем да, као други део чланка „Један дан у животу осуђеног на коришћење здравствених услуга у Чачку“, заједнички урадимо прилог о:

– искуству пацијента, тј. мом, о обављеној коронарографији – где ће читаоци наићи на неочекивано, јер, за разлику од Дома здравља где су једна сестра и директор, да се благо изразим, упрскали професионални рад својих колега, у Болници, Интерном и ангио сали искусио сам само чисту професионалност, човекољубље и преданост свом позиву.

– Вашем, дакле виђењу директора установе, о садашњем стању и правцима развоја ангио сале, мада ћу Вас замолити да нешто кажете и о Интерном

– И како на све то гледа Ваш млади колега Др Ђорђе Мијаиловић.

Не бих вам ја постављао питања. Кажите Ви и Ђорђе сами што мислите да наши суграђани треба да знају. Моје ће бити да све то само стилски и у складу с језиком интернет-медија уобличим. Да, моје искуство јесте било добро, исто као и она два пацијента с којима сам заједно био на коронарографији, али то су ипак искуства нестручњака, па ћу бити умерен у похвалама, док критике, рекох већ, немам.

Уколико се слажете с предлогом, замолићу Вас да ми на ову адресу доставите одговор. Исто важи и за Др Ђорђа Мијаиловића, с тим да ћу Вашу секретарицу замолити да му проследи ово писмо.

И само још пар ствари, мислим да треба да их знате:

1. Апсолутно ме не интересују политичка гложења у Чачку и окупираној Србији. Партијашење и тзв. демократска расправа не доприносе ослобођењу. Од окупатора и окупације се ослобађа само на један начин, познат одвајкада.
2. Један од метода којима се ослобођење припрема је и информисање. Ја тренутно преводим чланке са енглеског језика, углавном о политичким дешавањима у свету, али и то само као „обланду“ за пропаганду слободног софтвера и оперативног система ГНУ / Линукс, који јесу и тек ће бити једно од основних оруђа (да не кажем оружја).
3. Др Мијаиловића, осим као лекара, не познајем, исто као и Вас. И није ме брига чији је род и да ли је члан неке странке – које, сматрам,све до једне и под хитно треба распустити, а њихове најзадртије чланове послати на војну вежбу без ограниченог рока трајања. Ђорђу сам захвалан на стручно изведеној интервенцији и, скоро исто толико, на нади коју ми је улио када сам видео да млади лекар о пацијентима брине и ван сале: после интервенције, у току истог дана, посетио нас је два пута и дао одговоре на све што смо га питали.
4. Предлажем Вам, а Ви одлучите, да неко и од других лекара с Интерног нешто каже на исту тему, али ћу се овде уздржати да дам свој предлог саговорника: био бих пристрасан, као школски друг и комшија две лекарке.

     5. Разумећу ако Ваш одговор буде негативан. Чланак ће онда бити само опис још једног личног искуства. И као такав би имао смисла, можда би чак био и читанији, али информативнији сигурно не. Дакле, замолићу Вас да ми Ви и Ђорђе пошаљете ваше прилоге најкасније до краја викенда, а ако је одговор негативан – одмах, да своје утиске изнесем док су још „тазе“.

Поздрав,

Александар Јовановић / Ћирилизовано

Али, и после пет дана, до овог тренутка, 13. августа у три сата после подне, од Др Милошевића – ништа, мук.

Што се мене лично тиче, какогод. По коментарима испод претходног чланка сам видео да Чачани нису довољно обавештени о стварним могућностима и кадровима који раде у ангио сали, што код неких може изазвати страх и отпор да пристану да им се коронарографија овде, у Чачку, уради, па сам хтео да мало допринесем…

У томе нисам успео на начин на који сам планирао, али можда ће вам користити и оно што могу рећи на основу сопственог искуства после коронарографије, а нарочито препорука за Дом здравља. Дакле:

– Коронарографија је дијагностички метод – инвазиван, али нема апсолутно никаквог разлога страх: лекари и њихови сарадници, како у ангио сали тако и на Интерном, крајње су професионални и предани свом позиву…

– Као и службенице Републичког фонда за здравствено осигурање из Београда и његове филијале у Чачку, које су – у рекордном року – учиниле шта је потребно да за два-три месеца будем оперисан у ИКВБВ Сремска Каменица, а не да годину дана да чекам на Београд или, далеко било, ону нишку бруку и срамоту.

– Што, у свом стилу, опструира чачански Дом здравља. Наиме, Здравствено треба да овери упут изабраног лекара за болничко лечење и операцију, а што је „стационарно лечење„, а не „амбулантно-специјалистички преглед„, како је заокружио мој изабрани лекар, Др Горјан Марковић из Дома здравља вајног Директора Александра Пајовића. Стога, сутра, и опет по скапси, морам по нов упут и у Здравствено.

– Али уз пратњу стручног саветника. Један Пајовићев и мој школски друг, који је адвокат, рече ми да ће сутра бити слободан, па ће поћи са мном да провери да ли су млађи Пајовићеви сарадници (најзад) научили шта им је чинити – кад су већ претворени у ћате за рецепте и скретничаре до специјалиста.

Дом здравља у Чачку

Да ли је правник неопходан када идеш код лекара? Моје искуство говори да јесте. У супротном, и кад си већ осуђен на коришћење здравствених „услуга“ Дома здравља у Чачку, мораш бити спреман и утрениран за непрестано БЕСПОТРЕБНО клипсање тамо-вамо.

Што је, ваљда, „Пајовићева тријажа пацијената„. Тријажа пацијената постоји у медицини, научио сам током свих оних снимања за ТВ по београдским клиникама и болницама. Али, Пајовићу, школски друже, изворно значење тог појма и праксе је „категоризација пацијената„, а не „јбг, шта да се ради, кад је већ преживео малтретман, нек иде, можда преживи и операцију„.

О чему – за који месец, ако Бог да. Јер добрих стручњака и медицинских установа има и ван Београда и без… Знате већ чега.

Александар Јовановић „Школски друг Директора Пајовића“

___________________________________________________________________