Kako da izbegnete šlog

MOŽDANI udar javlja se sve ranije. U najvećem riziku su osobe srednje životne dobi, između 40. i 50. godine. Na porast su, smatraju stručnjaci, najviše uticali gojaznost, sve prisutniji sedeći način života, premalo fizičke aktivnosti i dugo neregulisane hronične bolesti kao što su hipertenzija ili dijabetes.

Prema statističkim podacima, u svetu godišnje šlog doživi više od 15 miliona ljudi, oko pet miliona umre, a isto toliko ostaje trajno onesposobljeno. U Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba doživi, a svakog sata jedna umre od posledica ove bolesti.

Srećom, šlog može da se prevenira ili da se barem značajno smanji rizik.

1. Nije kasno da prestanete sa pušenjem

Pušenje negativno utuče na elastičnost krvnih sudova, postaju kruti, a istovremeno ova loša navika povećava rizik za stvaranje krvnog ugruška i utiče na razvoj hipertenzije, što je najznačajniji faktor rizika za nastanak šloga. Šteta koja je na ovaj način nastala, međutim, može da se popravi, čak i nakon višedecenijskog „nikotinskog“ staža. Mnoge studije su pokazale da se po prestanku pušenja rizik smanjuje i vraća na nivo nepušača za oko pet do 10 godina. Čak i osobe koje prekinu sa ovom lošom navikom u šezdesetim ili sedamdesetim godinama mogu da smanje problem sa krvnim sudovima.

2. Obratite pažnju na utrošak kalorija

Fizička aktivnost je ključ za prevenciju šloga jer utiče na smanjenje krvnog pritiska i na kontrolu telesne težine. Zvanične preporuke su da treba vežbati oko 30 minuta, pet puta nedeljno. Ne treba da vas razočara ako u početku utrošak kalorija bude manji od očekivanog. Recimo, pola sata trčanja može da pomogne da utrošite samo oko 50 kalorija, ali je ukupni efekat mnogo značajniji, odnosno resetovanjem metabolizma pokrenuće se znatno veći utrošak kalorija tokom celog dana.

3. Ne odustajte od vežbanja

Ukoliko ste isplanirali da svakog dana trideset minuta brzo šetate, pa zbog neodložnih obaveza nekoliko dana ne možete da se posvetite ovoj aktivnosti, ne odustajte od planova uopšteno. Nekoliko dana pauze neće umanjiti korist koja je do tada učinjena.

BROJKE

* 25.000 ljudi u Srbiji godišnje doživi moždani udar
* 24 osobe svakog dana umru od šloga u našoj zemlji
* 30 odsto su veće šanse za potpuni oporavak ako se bolest otkije na vreme
* 46 odsto moždanih udara se dešava u dobu između 45. i 69. godine

4. Ograničite uzimanje soli

Kada smanjite unos soli, umanjiće se i delovanje drugog najvećeg faktora rizika za nastanak šloga. Naučite da ukus jelima dajete uz pomoć bilja, začina ili crnog bibera. Imajte na umu da je hleb najveći izvor soli u ishrani, i zato stručnjaci savetuju da ga ne kupujete, nego da mesite domaći. Samo tako ćete moći da kontrolišete koliko soli se nalazi u svakoj vekni.

5. Smanjite porcije i ne preskačite doručak

Istraživanja su pokazala da gojaznost povećava rizik od šloga zbog veće mogućnosti stvaranja krvnih ugrušaka za čak 64 odsto. Izbegavanje masne hrane, konzumiranje više vlakana, i pet porcija voća i povrća značajno smanjuju ovaj rizik. Doručak će učiniti da se osećate bolje, zdravije i prestaćete tokom dana da zavaravate glad grickalicama. Dopunite porciju žitarica ili kaše sa voćem, što će pomoći da lakše dosegnete obaveznih pet „zelenih“ obroka. Ako želite da smanjite telesnu težinu dovoljno je da redovnu porciju smanjite za 20 odsto i da budete dosledni.

6. Ograničite uzimanje alkohola

Alkohol može značajno da poremeti krvni pritisak, što je takođe jedan od faktora rizika za pojavu moždanog udara. Da bi se umanjio, dnevni unos alkohola ne bi trebao da bude veći od dva pića za muškarce i maksimalano jednog za žene. Obavezno uzmite dovoljno tečnosti pre nego što počnete da pijete, kako ne biste žeđ gasili alkoholom.

FAKTORI RIZIKA

* povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
* visoki krvni pritisak
* pušenje
* šećerna bolest
 * gojaznost
* smanjena fizička aktivnost * prekomeran unos alkohola
* oboljenja srca i krvnih sudova

7. Kontrolišite krvni pritisak

Žene češće kontrolišu krvni pritisak, jer uzimanje kontraceptivnih pilula, trudnoća ili hormonska supstitucija tokom menopauze mogu da utiču na ovaj vitalni parametar. Muškarci, međutim, do 60. godine uglavnom ne osećaju neke tegobe zbog promena pritiska, pogotovo što povišene vrednosti često ne daju specifične simptome. Da biste na vreme uočili hipertenziju, najbolje je da kontrolišete pritisak na svakih nekoliko nedelja, kod lekara ili u kući.

8. Stres i depresija

Iako veza između stresa, depresije i šloga još nije potpuno definisana, uočeno je da ova stanja mogu da budu markeri za otkrivanje rizika od oštećenja mozga. Utvrđeno je da depresivni ljudi imaju dva puta veći rizik da dožive moždani udar. Neodložno posetite lekara i ako imate i druga oboljenja, kao što su koronarna bolest, dijabetes, visok holesterol, atrijalna fibrilacija.

SIMPTOMI

Na šlog treba posumnjati ako se javi:
* slabost motornih funkcija ili utrnutost jedne polovine lica ili tela,
* iznenadna pojava vrtoglavice, nemogućnost hodanja i stajanja,
* nagon na povraćanje ili povraćanje koje se pogoršava sa promenom položaja glave i tela ili posle fizičkog napora,
* naglo nastale glavobolje, koje počinju najčešće u potiljačnom delu,
* slabost pojedinih delova tela,
* izmenjeno stanje svesti,
* dugotrajna štucavica (češće kod žena)
* otežano izgovaranje pojedinih reči, nemogućnost govora ili nerazumevanje tuđeg govora,
* poremećaj vida, pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka, suženje vidnog polja