Kako se osloboditi viška kilograma

Posle zimske praznične trpeze treba smanjiti količinu obroka, izostaviti slatkiše i gazirane napitke i povećati fizičku aktivnostHrana koja se priprema za praznike, tako česte u zimskim mesecima, ima veliku energetsku gustinu jer sadrži mnogo masti, šećera i soli. Praznični obroci su praćeni povećanim unosom bezalkoholnih zaslađenih napitaka i alkohola, objašnjava dijetoterapeut dr Budimka Novaković, profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

„U Srbiji 58 odsto odraslog stanovništva ima prekomernu telesnu masu, najčešće obolevamo od visokog krvnog pritiska koji predstavlja rizik za nastanak kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Ali čak i oni koji imaju ovakvih problema uživaju u prazničnim obrocima ne misleći na moguće zdravstvene posledice”, naglašava naša sagovornica.

Nakon uživanja u prazničnim danima, koje je praćeno fizičkom neaktivnošću, mnogi su nezadovoljni zbog povećanja obima struka i po ko zna koji put obećavaju sebi promene u načinu ishrane.

„Posledice praznovanja su pogoršanje oboljenja koja već postoje, povećanje vrednosti šećera i masti u krvi, krvnog pritiska do akutnih stanja kao što su srčani i moždani udar. Nakon praznika sve češće se postavlja dijagnoza dijabetesa, visokog krvnog pritiska i drugih oboljenja kod osoba koje su smatrale da su zdrave”, napominje Novakovićeva.

Da bi se posledice uživanja u prazničnim jelima ublažile treba smanjiti količinu obroka, izostaviti slatkiše iz ishrane, ne treba dodavati so tokom pripreme jela. Prerađevine od mesa i turšiju treba izbegavati, a zaslađene napitke i alkohol u potpunosti zameniti vodom. Sirovo povrće, manje količine voća, namirnice od celog zrna i niskomasni mlečni proizvodi valjalo bi da se koriste u ishrani nakon praznika.

„Ove preporuke treba da budu praćene svakodnevnom fizičkom aktivnošću koja mora biti primerena zdravstvenom stanju svake osobe. Savet je kontrola zdravstvenog stanja naročito za osobe koje već imaju određeno oboljenje”, navodi naša sagovornica.

Ona objašnjava da je poslednjih desetak godina izbor namirnica raznovrstan u svim godišnjim dobima tako da se ne može govoriti o „sezonskim namirnicama”. „Nutritivna obeležja zimske ishrane u našem regionu su puno masti, soli i šećera – dakle previše energije. Prerađevine od mesa karakteristične za zimsku ishranu imaju veću količinu zasićenih masti i soli, povrće iz turšije kao i kiseli kupus sadrže mnogo soli, ali ni količina šećera nije niska. Prerađevine od voća imaju znatnu količinu šećera”, napominje Budimka Novaković i dodaje da se moraju menjati navike u ishrani: „Nema letnje i zimske ishrane jer odavno najveći broj ljudi radi sedeći posao u toplim prostorijama i nema potrebe za namirnicama koje su nekada činile zimsku ishranu u našim krajevima”.

Izbegavajte brze dijete

Brze dijete i izglađivanje se ne preporučuju, jer njihovi efekti ne mogu duže da traju i praćene su brzim povratkom kilograma, a često i oštećenjem zdravlja. Dugotrajno preterivanje u količini i vrsti uzimanja hrane ne može se rešiti za nedelju dana, kaže dr Budimka Novaković.

„Najbolje rešenje je razgovor sa dijetoterapeutom. Ako to nije moguće, ponoviću savet: smanjiti količinu hrane, potpuno izostaviti iz ishrane slatkiše, so, prerađevine od mesa i visoko prerađene namirnice, ne uzimati alkohol i zaslađene napitke. Hrana koja može da se jede u sirovom obliku je najbolji izbor”, naglašava naša sagovornica.

Politika