Kod lekara po podne na pregled koji se plaća

Novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji treba da bude usvojen do kraja godine, zdravstvenim radnicima koji rade u državnim ustanovama biće omogućen dopunski rad u matičnoj kući u popodnevnim satima.

Prema pisanju „Politike„, to zapravo znači da će pacijenti od naredne godine moći da idu na preglede u državne ustanove i domove zdravlja kod lekara koji bude odlučio da radi dopunski van svoje smene i da te usluge plate.

Kako je „Politici“ potvrđeno u Ministarstvu zdravlja, lekari i sestre moći će da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovi, a upravni odbori bolnica odlučivaće o cenovniku pregleda za građane.

Ko bude želeo da radi na ovaj način, moraće da potpiše aneks ugovora o radu sa matičnom zdravstvenom ustanovom, u kojem će biti definisan njihov angažman van radnog vremena.

Po usvojenim cenovnicima, zainteresovani građani će plaćati preglede ako žele da dođu popodne kod određenog doktora.

Ne može samo tamo gde ima lista čekanja

To će biti omogućeno za sve usluge, osim za one za koje postoje liste čekanja. Usvajanjem ovog zakona želimo da omogućimo zdravstvenim radnicima da ostanu u svojoj zemlji i da imaju mogućnost da dodatno zarade obavljajući svoj posao, a da se ne izlažu dodatnim naporima i da rade po nekoliko poslova u privatnim ustanovama – ističu u Ministarstvu zdravlja.

Cene pregleda biće konkurentne i niže nego kod privatnika, napominju u ovom ministarstvu, a značajno je što će se za sve usluge plaćati porezi i doprinosi.

Kome ide novac

Jedan od modela kako će se raditi je da 50 odsto novca od plaćenih pregleda dobija zdravstvena ustanova u kojoj se oni obavljaju, a preostalih 50 odsto ide na amortizaciju uređaja i honorare za lekare i sestre koji će tu raditi dopunski, piše Politika.

– Ovo će biti jedna od mera da se lekari i sestre zadrže u zemlji, osim povećanja plata. Sve će biti krajnje transparentno. Značajno je i to što će ustanove od tog novca moći da ulažu u usavršavanje lekara. To znači da će imati para da ih šalju na kongrese, pa oni više neće zavisiti od toga da li će im neka farmaceutska kuća platiti put. Strogo će se voditi računa o tome da nema preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku i sprovodiće se česte kontrole poštovanja propisa – dodaju u Ministarstvu zdravlja.

Nebojša Vacić, predsednik Nacionalne asocijacije Udruženja zdravstvenih radnika Srbije, smatra, piše „Politika“, da je uvođenje dopunskog rada u državne ustanove dobra ideja, jer su medicinari nezadovoljni platama, pa će moći dodatno da zarade.

Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, naglašava da oni nisu imali uvid u nacrt novog zakona i da su samo nezvanično čuli da se priprema usvajanje ovog propisa, ali da u načelu to podržavaju.

Ima i onih koji ovo ne podržavaju. Profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije, smatra da privatni pregled u državnoj ustanovi neće doneti ništa dobro, da je tako nešto već viđeno, ali da će pacijenti odlučivati da li je to njima potrebno.

Smatra, i da će se ovim podići samo nivo korupcije, a pitanje je i kako će lekar da radi kvalitetno tokom celog dan. Dodaje i da bi bilo bolje da se izjednači državna i privatna praksa, i da osigurenje plaća uslugu bilo gde da se ona obavi.

Zakonom iz 2005. godine uspostavljeno je da zdravstveni radnik iz državne službe može trećinu radnog vremena da radi kod privatnika, što je bilo vremenski ograničeno do kraja 2008. godine

Članom 277. zakona bilo je rečeno da radniku koji je zaposlen u državnoj ustanovi puno radno vreme, a nastavi da radi u privatnoj praksi i posle decembra 2008. godine, prestaje radni odnos u državnoj ustanovi.

Izmenama zakona 2010. godine ukinuta je ova sporna odredba, a pa su medicinari mogli da nastave da rade i u državnoj i u privatnoj praksi. Pre desetak godina lekari su radili u okviru „večernjih klinika“ u nekim državnim ustanovama, ali je taj koncept zbog brojnih pritužbi vremenom napušten.