LSD – od leka do ilegalnog narkotika

Najjači i najviše proučavan halucinogen LSD je dietilamid liserginske kiseline koji je 1938. godine ražane glavice, gljivice koja živi na klasu raži sintetisao švajcarski naučnik Albert Hofman. Na ilegalnom tržištu ovaj narkotik može se naći u obliku tableta, gela, kartončića ukrašenog crtežima ili u tečnom stanju. U čistom obliku je bez mirisa, bez boje i je gorkog ukusa. Odmah posle otkrića LSD je postao terapeutski lek koji je obećavao, međutim, zbog raširene van medicinske upotrebe, veoma popularne u zapadnom svetu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka LSD je 1967. godine stavljen van zakona, mada postoje brojne organizacije koje se i danas zalažu za nastavak istraživanja ove supstance u medicinske svrhe. Procenjuje se da je do 1962. godine oko 25.000 Amerikanaca probala LSD, a već 1965. godine broj redovnih konzumenata premašio je četiri miliona ljudi, od čega više od 70 odsto studenata i učenika viših razreda srednjih škola.

Međutim, i pored svih zabrana, LSD je nastavio da se širom sveta ilegalno proizvodi do dan danas.

Za razliku od ostalih narkotika i medikamenata koji se doziraju uglavnom u količinama merenim miligramima, doze LSD se mere u mirkogramima, odnosno, milionitim delovima grama. Pojedinačna doza LSD-a obično iznosi između 100 i 500 mikrograma, dok se delovanje može osetiti već sa 25 mikrograma. Kod LSD-a ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatnoća paranoje i trajnih psihičkih posledica bitno povećana. Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata, a procenjuje se da bi eventualno iznosila preko 12 mg po 1 kg telesne težine.

U veoma malim dozama (bukvalno kao nekoliko zrnaca soli) LSD je u stanju da izazove jake i žive halucinacije.

LSD ima veoma nepredvidivo dejstvo u zavisnosti od raspoloženja, okruženja, atmosfere, društva i očekivanja. Dejstvo počinje nakon 30-90 minuta i traje osam do 12 sati, može biti od sasvim prijatno (trip) do krajnje netrpijatnog iskustva (bad trip). Percepcija je znatno pojačana a misaoni procesi znatno ubrzani. Senzacije i osjećaji su takođe pojačani, dajući osećanje više istovremenih doživljajaili naglih i čestih doživljaja promjene raspoloženja. Efekat je praćen svim čulnim a naročito vizuelnim halucinacijama. Senazacije i osjećaji mogu da se prepliću (crossover) dajući utisak da boje ili muzika imaju miris, da se zvuk vidi ili miris čuje. Ovi osjecaji mogu biti veoma zastašujući, zbunjujući i da izazovu paniku. Moguća je pijava „flash back-a“.

Dejstvo LSD se manifestuje kroz prošiene zenice, suvoću usta, zgrčenost mišića, pojačano znojenje, povišenu telesnu temperaturu,nesanicu, konfuziju, gubitak apetita…

Dugotrajne efekte karakteriše trajna oštećenja mozga, psihoza, paranoja, hormonalni poremećaji…, dok simptome prekomjerne doze predstavljaju ubrzan rad srca, grčenje mišića, kočenje, ludilo, koma, smrt

LSD može stvoriti slabu psihičku zavisnost, dok se fizička ne javlja. Učestalim uzimanjem ne razvija se tolerancija, što znači da vremenom nisu potrebne sve jače doze, kao što je slučaj kod ekstazija.

Tekst realizovan u sklopu projekta „Mladi i bolesti zavisnosti“ koji sufinansira Grad Čačak u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

___________________________________________________