Medicinski radnici: Slava i hvala Vesni i njenim saborcima

Medicinski radnici u Srbiji doživeli su od početka epidemije korona virusa da im cela Srbija aplaudira, ali i da dobiju umanjene plate uprkos obećanjima da će biti adekvatno nagrađani za sav svoj prekovremeni i visokorizični rad tokom epidemije. 

Medicinski radnici bili su i žrtve epidemije, što je i rizik koji ide ruku pod ruku sa humanim poslom kojim se bave ali i danak nesebičnom angažovanju. Lekari i medicinske sestre i tehničari, rame uz rame, radili su sve što su znali i umeli da sačuvaju živote građana, često i sami gubeći bitku sa opasnim virusom. 

Medicinska sestra Vesna Đukić, je jedna od njih i ovo je naša priča o njoj. 

Rođena je 17. novembra 1961. godine i bila je zaposlena na Internom odeljenju u Opštoj bolnici Čačak,  sa mestom rada u Internoj ambulanti u Medicini rada. Udata, majka dvoje dece i baka četvoro unučadi. Unuka Elena i unuci Viktor, Pavle i Jakov bili su bakini mezimci.
Početkom oktobra ove godine  (5. oktobra) imala bi tačno 35 godina radnog staža u bolnici, a 27. decembra, na ćerkin rođendan, obeležila bi 40 godina braka.
U nadi da će doživeti ove datume i na putu ka izlečenju i oporavku radno mesto u čačanskoj bolnici 2. maja ove godine zamenila je statusom pacijenta, jer su joj na pregledu ustanovili da je obolela virusa Covid 19 i da ima obostranu masivnu upalu pluća. Već 3. maja biva intubirana i upućena  u KBC Kragujevac. Tako je počela njena borba sa korona virusom duga 100 dana.

U indukovanoj komi bila je od tog. 3. maja punih 45 dana. 

Dok je boravila u Intenzivnoj nezi u Kragujevcu lekari joj nisu davali nikakve šanse za preživljavanje, a više puta je upadala u pogoršanja, ali ona je sve njihove prognoze u više navrata opovrgla.
11. juna je vraćaju za Čačak gde prvo boravi u sobi za izolaciju na infektivnom odeljenju Čačanske bolnice, a posle par dana je premeštena na odeljenje Intenzivne nege.

Prelaskom u Čačak polako, ali minimalno, ide ka poboljšanju, ali i stalne komplikacije njenog, inače teškog stanja, dovode do toga da 25. jula Vesnino srce prestaje da radi. Reanimacijom uspostavljen je ponovni rad njenog srca.
U petak 7. avgusta nastaju nove teške zdravstvene komplikacije. Namučeni telo i duša ne mogu više da izdrže. Vesna je 10. avgusta preminula na odeljenju Intenzivne nege. Nakon 100 dana zebnje i strahovanja za njeno zdravlje i život, sve je bilo gotovo.

– Nadamo se da je sada na nekom boljem mestu gde je više ništa ne boli i gde više nema bolesti. A nama živima ostaje samo sećanje i uspomene na neka prošla vremena i da nastavimo da živimo njima u čast i da živimo za našu decu – kažu njeni najbliži.

I na kraju, na poslednjem ispraćaju ispred bolničke kapele, bilo je puno ljudi u belom. Kolega tehničara i lekara. Došli su da isprate svoju koleginicu. Dostojanstveno.

Šta mi građani možemo da poručimo požrtvovanim zdravstvenim radnicima koji se, uprkos svemu, već mesecima bore za naše zdravlje osim jednog iskrenog i velikog HVALA. 

Vesni Đukić i njenim koleginicama medicinskim sestrama i kolegama medicinskim tehničarima, kao i lekarima koji su u borbi sa opakim virusom izgubili svoje živote neka je večna slava i hvala. 

______________________________________________________________________