Međunarodna konferencija o opravdanosti izlaganja zračenju u nemedicinske i medicinske svrhe
U Beogradu je 21. i 22. aprila 2021. godine održana međunarodna konferencija “Opravdanost praksi i obrazloženje opravdanosti izlaganja jonizujućem zračenju u nemedicinske i medicinske svrhe” na kojoj su učestvovali predstavnici Evropske komisije, Međunarodne agencije za atomsku energiju, Naučnog komiteta za efekte atomske energije i zračenja, Medjunarodne komisije za zaštitu od zračenja, evropskih profesionalnih udruženja kao i mnogobrojni domaći i evropski stručnjaci.
Onlajn konferenciju su organizovali EU projekat Pravna podrška pregovorima (PLAC III) i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM).
U uvodom obraćanju, vođa PLAC III projekta Andrej Engelman je istakao da teme konferencije pokrivaju pregovaračko poglavlje 15 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, što je jedno od 11 poglavlja koje taj projekat pokriva. Konferenciju je otvorila savetnik za poslove evropskih integracija u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, Jasminka Joksić.
– Uverena sam da će ova konferencija biti izuzetan događaj na kome će se razmatrati osnovni aspekti principa opravdanosti i procesa opravdanosti, uključujući izlaganje ljudi jonizujućem zračenju u nemedicinske svrhe, kao i prakse koje uključuju potrošačke proizvode. Takođe će biti razmatrani specifični aspekti kao što su radiološka snimanja asimptomatskih pacijenata, dece i trudnica, a razgovaraće se i o razvijanju alata za opravdanost kao što su smernice za lekare koji upućuju na snimanja, klinička revizija, kao i uloga profesionalnih udruženja na nacionalnom i međunarodnom nivou – rekla je Joksić.
Ona je rekla da je Direktorat deo pregovaračke grupe za Poglavlje 15. U okviru PLAC III projekta, od 2019. do jula ove godine planirano je sedam aktivnosti čiji je cilj usklađivanje sa EU Direktivom o osnovnim sigurnosnim standardima za zaštitu od opasnosti koje potiču od izlaganja jonizujućem zračenju, dodala je Joksić.
Prvog dana skupa učesnicima su se obratili predstavnici Evropske komisije i relevantnih međunarodnih institucija i organizacija, a potom su predstavljeni primeri prakse iz zemalja članica EU i Srbije.
Predstavnik Generalnog direktorata Evropske komisije za energiju Georgi Simeonov rekao je da je 27 zemalja članica EU, kao i Velika Britanija, prenelo Direktivu u svoje zakonodavstvo, ali i da je Komisija, zbog nepotpune transpozicije, pokrenula 20 postupaka istrage. Simeonov je naveo da je glavni program Evropske komisije, započet ove godine, pokretanje Evropske inicijative za kvalitet i sigurnost medicinskih aplikacija.
Predstavnica Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jenia Vasileva predstavila je ulogu IAEA u donošenju sigurnosnih standarda u oblasti medicinskih izlaganja. Ona je rekla da standardi IAEA nisu obavezujući za zemlje članice, ali da one mogu da ih usvoje u svoje nacionalno zakonodavstvo. Standardi su, međutim, obavezujući za operacije koje podržava IAEA, kao i za one države koje žele da uđu u projekte sa Agencijom. IAEA podržava članice u implementaciji standarda kroz obuke, treninge i tehničku saradnju. Srbija učestvuje u regionalnim projektima tehničke saradnje, dodala je.
Naučni komitet za efekte atomske energije i zračenja (UNSCEAR) bavi se, između ostalog, prikupljanjem podataka i procenom izlaganja jonizujućem zračenju, rekao je predstavnik te organizacije Ferid Šanun. Cilj evaluacije je da se procene globalni nivoi izlaganja pacijenata, profesionalno izloženih lica i stanovništva, kao i da se identifikuju trendovi u praksi, rekao je Šanun.
Međunarodna komisija za zaštitu od zračenja (ICRP), kao nezavisno telo, donela je 24 publikacije o radiološkim procedurama u medicini, rekla je predstavnica Kimberli Aplgejt. Ukazala je da istraživanja u SAD iz 2019. pokazuju da jedna trećina medicinskih procedura nije bila opravdana, i ukazala na opasnost od visokih kumulativnih doza primljenih na taj način.
Predstavnici Slovenije, Grčke i Litvanije izneli su stavove tih zemalja o opravdanosti izlaganja zračenju u nemedicinske svrhe. O praksama u Srbiji koje uključuju izlaganje ljudi zračenju u nemedicinske i medicinske svrhe govorile su predstavnice SRBATOM-a Jasminka Joksić i Marijana Balin-Kovačević. Načelnik Odeljenja za kontrolu radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti SRBATOM-a Milan Vujović izložio je pregled praksi u Srbiji koje se odnose na potrošačke proizvode i nemedicinsku opremu i predstavio pimere i praktično iskustvo u regulatornoj kontroli.
Drugi dan konferencije bio je posvećen razmatranju uloge profesionalnih stručnih organizacija i praksama u Srbiji i zemljama EU u oblasti medicinskih izlaganja.U radu skupa učestvovali su predstavnici Evropske federacije organizacija medicinskih fizičara, Evropske asocijacije nuklearne medicine, Evropskog društva za radioterapiju i onkologiju, Evropskog komiteta za radiološku, elektromedicinsku i zdravstenu IT industriju i Evropskog društva radiologa.
Savetnik u Ministarstvu zdravlja Srbije Nebojša Jokić govorio je o praksama izlaganju u medicinske svrhe. Predstavnici Slovenije, Hrvatske, Litvanije i Grčke predstavili su prakse tih zemalja u istoj oblasti.
Ekspert PLAC III projekta Stiven Evans predstavio je rezultate studije sprovedene u zemljama članicama EU koja je pokazala da je relevantna Direktiva u najvećem delu uspešno preneta u zakonodavstva tih zemalja. U oblasti opravdanosti izlaganja zračenju, zahtevi direktive su u 60 odsto slučajeva već deo nacionalnog zakonodavstva. Kako bi se taj procenat poboljšao, potreban je interdisciplinarni timski rad zdravstvenih radnika, rekao je on.
Konferencija je okupila 50 učesnika iz evropskih zemalja i Srbije, među kojima su bili predstavnici više domaćih institucija (Ministarstvo zdravlja, Institut za nuklearne nauke Vinča, Vojno-medicinska akademija, Zdravstveni centar Kladovo, Onkološki institut Vojvodine).
_________________________________________________________________________________
Treba zabraniti mobilne telefone.