Međusobna veza između dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti

Da li postoji međusobna veza između dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti? Otkrijte pomoću teksta koji smo vam pripremili!

Danas ćemo razgovarati o nečemu što je veoma važno za naše zdravlje—dijabetesu i bolestima srca. Možda ste već čuli da ljudi sa dijabetesom treba da paze na svoje srce, ali da li znate zašto? Znači li to možda da postoji određena međusobna veza između dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti? Odgovor je potvrdan, a na koji to način povišen šećer u krvi utiče na naše srce, istražimo zajedno!

Uticaj dijabetesa na kardiovaskularno zdravlje

Dijabetes, posebno tip 2, može značajno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova. Zbog čega je to tako? Jednostavno, kada u telu postoji previše šećera u krvi, dolazi do oštećenja krvnih sudova i nerava koji kontrolišu srce. Zapravo, osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veću verovatnoću za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na one koji nemaju dijabetes. Ali, šta to tačno znači? To znači da, kako bi efikasno nastavilo da pumpa krv kroz oštećene krvne sudove, srce mora više da se trudi. Usled povećanog napora, vremenom dolazi do raznih problema, u koje, između ostalog, spadaju srčani i moždani udar.

Takođe, nije neuobičajeno da, pored visokog šećera u krvi, dijabetičari imaju i visok krvni pritisak, kao i povišene nivoe LDL holesterola. U pitanju je loš holesterol koji se nakuplja u krvnim sudovima, dovodeći do njihovog začepljenja. Usled nemogućnosti krvi da nesmetano prolazi kroz iste, srce radi još napornije, do trenutka preopterećenja kada neretko dolazi do infarkta miokarda.

Međusobna veza između dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti u smislu faktora rizika

Postoje određeni faktori rizika koji mogu povećati mogućnost obolevanja od dijabetesa, te kardiovaskularnih bolesti kod onih koji ne boluju od bilo kojih od ovih stanja. U one najčešće spadaju:

• Visok krvni pritisak
• Neregulisan holesterol
• Gojaznost
• Pušenje
• Fizička neaktivnost

Komplikacije i napredni rizici povezani sa dijabetesom i bolestima srca i krvnih sudova

Učestalost dijabetesa u Srbiji i svetu je zastrašujuća. Ali ono što je još strašnije su posledice koje ova “moderna pošast“ može ostaviti po zdravlje; tačnije, zdravlje kardiovaskularnog sistema. Kao što smo već napomenuli, česta posledica dugotrajnog dijabetesa je oštećenje srca i krvnih sudova. Ovo oštećenje može uzrokovati srčanu insuficijenciju, gde srce više nije sposobno efikasno da pumpa krv. Osim toga, povećava se i rizik od srčanog i moždanog udara koji često rezultuju fatalnim ishodom.

Još jedan važni poremećaj na koji treba obratiti pažnju jeste dijabetička neuropatija. U pitanju je oštećenje nerava uzrokovano visokim nivoom šećera u krvi, koje može imati uticaj i na srce.

Dakle, jasno je da međusobna veza između dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti nije površna. Naprotiv, prvo stanje u kombinaciji sa drugim može imati ozbiljne i trajne posledice na naše telo. Zbog toga je neophodno redovno pratiti svoje zdravlje i proveravati nivoe glukoze u krvi. Ove provere nisu formalnost, već osnovni korak u prevenciji i lečenju potencijalnih problema sa srcem koji nam pomaže da budemo korak ispred.

Da li je opasnost od razvoja bolesti srca veći kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 1 ili tipa 2?

Osobe sa dijabetesom tipa 2 su tipično pod većim rizikom od obolevanja od bolesti kardiovaskularnog tipa. Ali zašto je to tako? Kako bismo razumeli povezanost, potrebno je da prvo razumemo razliku između ova dva tipa dijabetesa. Pre svega, kod dijabetesa tipa 1, pankreas prestaje da proizvodi insulin, odnosno hormon neophodan za regulaciju šećera u krvi. Ova vrsta dijabetesa se obično javlja u detinjstvu ili adolescenciji. Iako on može povećati šanse za dobijanje neke od kardiovaskularnih bolest, šanse mogu biti daleko manje ukoliko osoba drži svoju primarnu bolest pod kontrolom.

S druge strane, dijabetes tipa 2 je češći i obično se razvija u odrasloj dobi. Kod ovog tipa, telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ne reaguje adekvatno na isti. Ovaj tip šećerne bolesti je u globalu povezan sa drugim faktorima rizika za bolesti srca, kao što su gojaznost, visok krvni pritisak i visok holesterol. Zbog ovih dodatnih faktora, mogućnost od obolevanja od bolesti srca je generalno veći kod osoba koji boluju od ove vrste dijabetesa.

Međusobna veza između dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti se ogleda u sve većem broju obolevanja od istih kod sećernih bolesnika

Da li su srčana oboljenja prevalentnija kod žena ili muškaraca dijabetičara?

Šećerni bolesnici, bez obzira na pol, mogu oboleti od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, istraživanja sprovedena od strane IntroLab Laboratorije Beograd na osnovu uzoraka rezultata krvi njihovih pacijenta, kao i zvanične studije, pokazuju sledeće:

• Dijabetes znatno povećava rizik od srčanih bolesti kod žena. U stvari, žene sa dijabetesom imaju skoro četiri puta veći rizik od razvoja srčanih oboljenja u poređenju sa ženama bez dijabetesa. Kod žena, ovaj poremećaj regulacije glukoze može smanjiti zaštitno dejstvo estrogena, što dovodi do ranije prevalencije moždanog udara, srčanog udara, i ostalih bolesti srca i krvnih sudova u odnosu na jači pol.
• Iako muškarci generalno obolevaju od srčanih bolesti ranije nego žene, šećerna bolest, naročito ona drugog tipa, dovodi do toga da se razlika u stopi ovih oboljenja između muškaraca i žena smanjuje. Kod muškaraca sa dijabetesom rizik od srčanih bolesti je udvostručen u poređenju sa muškarcima bez istog, ali je ovaj rizik i dalje duplo manji nego kod žena šećernih bolesnika.

Prevencija dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti

Kada govorimo o prevenciji kardiovaskularnih bolesti kod osoba sa povišenim šećerom u krvi, nekolicina bitnih koraka može značajno smanjiti rizik od obolevanja i to:

• Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, celim zrnima i mahunarkama, uz ograničen unos zasićenih masti. Uz to, obratite pažnju na unos šećera i soli.
• Redovno vežbanje. Štaviše, čak i umerena aktivnost poput brze šetnje 30 minuta dnevno može poboljšati kontrolu šećera u krvi i smanjiti mogućnost za razvoj srčanih oboljenja.
• Održavanje zdrave telesne težine.
• Redovne provere kod lekara, čiji deo su merenje krvnog pritiska, provera nivoa holesterola, kao i već pomenuto određivanje glukoze u krvi.

Raskidiva veza između dijabetesa i srčanih oboljenja

Dakle, da li međusobna veza između dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti postoji? Ne samo da postoji, već je mnogo veća nego što smo mislili. Šećerna bolest utiče na razvoj srčanih bolesti, ali uz to utiče i na njihov raniji razvoj, što je naročito slučaj kod žena. Kako bismo sprečili nepotrebne, potencijalno opasne komplikacije, važno je preduzeti određene mere prevencije, poput uvođenja zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i redovnih pregleda. Na taj način možemo unaprediti kvalitet naših života uprkos izazovima koje donosi dijabetes, te poništiti povezanost ovih stanja.

__________________________________________________________________________