Merne stanice rade, ali građani ne znaju koliko je zagađenje vazduha

Više od dva meseca je prošlo od kada je postavljeno osam mernih stanica koje mere zagađenje vazduha, ali građani i dalje ne znaju rezultate. „Prikrivanje iz nehata nosi odgovornost, a namerno izbegavanje je potpuno drugačija stvar i zahteva drugu vrstu odgovornost“, kaže sagovornik N1.

Više od dva meseca je prošlo od kada je postavljeno osam mernih stanica koje mere zagađenje vazduha, ali građani i dalje ne znaju rezultate.

Šta je razlog nije zvanično poznato. Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke organizacije (NEA) za N1 kaže da stanice u osam gradova – Leskovcu, Prokuplju, Čačku, Inđiji, Subotici, Boru, Kosjeriću, Požegi, funkcionišu bez problema, beleže podatke, ali se oni ne objavljuju, odnosni nisu dostupni građanima. On ističe da je još problematičnije što su postavljeni automatski detektori suspendovanih čestica (PM10 i PM2.5) na mnogim postojećim stanicama koje nisu to imale do sada, ali i sa njih nema dostupnih podataka u realnom vremenu (svakoga sata). Jovanović navodi da su to pre stanice u Vranju, Zaječaru, Kostolcu, Sremskoj Mtrovici, Kruševcu, Loznici, Kikindi.

„Možemo da nagađamo“

„Možemo samo da nagađamo koji su pravi razlozi. Da li se čeka neko svečano otvaranje, ne znam. Ono što bi mogao da bude razlog jeste baš preveliko zagađenja“, kaže Jovanović koji je radio kao načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, koja je do ovog projekta postavila sve stanice u Srbiji.

On kaže da se u Srbiji pokazalo da u poslednja dva i po meseca na pomenutim lokacijama premašen dozvoljeni godišnji limit zagađenja, odnosno broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne vrednosti zagađenja PM česticama.

„U većini mesta je probijen godišnji limit, a to je 35 dana godišnje. Imao već 50 takvih dana samo u periodu ood poslednja dva-tri meseca“, navodi sagovornik portala N1.

Građani su, prema njegovoj oceni, uskraćeni za ključne informacije o nivou zagađenja u mnogim gradovima, a to se posebno odnosi na sledeća mesta: Čačak, Kikinda, Vršac, Sremska Mitrovica, Šabac, Kostolac, Loznica, Zaječar, Paraćin, Kruševac, Vranje, Novi Sad, Beočin, Kosjerić, Leskovac, Inđija, Požega, Prokuplje.

On kaže da ne postoji zakon koji kaže „morate da pokažete odmah“ rezultate, ali ovde je u pitanju zdravlje što je najvažniji javni interes.

„Pitanje je zašto su postavljene ove stanice ako ne zbog pružanja obavezujućih informacija o stanju kvaliteta vazduha. Ustav definiše da građani imaju pravo na tačnu i pravovremenu informaciju stanju životne sredine kao šti su vazduh, voda, zemljište“.

Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine (član 268 Krivičnog zakonika)

Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju životne sredine i pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite života i zdravlja ljudi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

U pitanju je devet mernih stanica nabavljene kroz IPA fond Evropske unije, koje mere količine sumpor-dioksida, azot-dioksida, prizemnog ozona, ugljen-monoksida, kao i PM čestica (2.5 i 10), ali i veliki broj aut detektora PM čestica koji su postavljeni na već postojeće stanice da bi dopunili nedostajuća merenja

„Kao da ne postoje, iako rade. Jedini koji ne radi, jeste onaj u Nišu jer postoji problem sa strujom“, smatra Jovanović.

U Vranje „laganje“

On ističe da na brojnim stanicama koje rade po 10-12 godina, nije bilo analizatora koncentracije PM čestica a da se vazduh lažno predstavlja da je čist. On posebno ističe Vranje gde se godinama objavljuju lažni podaci da ovaj grad ima prvi kategoriju vazduha, ali samo zato je ne meri PM čestice!

„To je kao da se vidi da gorite, imate temperaturu, ali kažete da nemate, jer nemate toplomer“, navodi sagovornik portala N1.

Kada se pogledaju mesečni izveštaji o zagađenju vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, može da se primeti da izostaje merenje PM 2,5 čestica, upravo onih koji izazivaju najveće zagađenje.

Jovanović kaže da prema članu 268 Krivičnog zakonika o prikrivanju informacija o stanju životne sredine koje su bitne za zdravlje ljudi.

„Prikrivanje iz nehata nosi odgovornost, a namerno izbegavanje je potpuno drugačija stvar i zahteva drugu vrstu odgovornost. To traje mesecima, nisu u pitanju npr. tri dana“, dodaje.

Zašto je Srbija toliko zagađena?

Zagađenje vazduha u Srbiji jedno je od najvećih u Evropi. Prema procenama, godišnje oko 15.000 ljudi  umire direktno od posledica zagađenja. Prema zvaničnoj metodologiji Evropske agencije za zaštitu životne sredine, procena je da pre vremena umre više od 17.000 ljudi godišnje, dok iz dokumenta Akcionog plana i programa unapređenje kvaliteta vazduh navedno je 12.700. Ovaj nalaz je rađen na osnovu starijih podataka i iz manjeg broja mernih jedinica.

Najveći izvori zagađenja vazduha PM česticama 2,5 i 10 su kućna ložišta, manje toplane do 50 MW, zatim industrija, saobraćaj. Najveći pojedinačni zagađivač je Termoelektrana Nikola Tesla (TENT).

U Srbiji od 250 najvećih zagađivača, nephodne integrisane dozvole imaju tek petina, iako produženi rok ističe 31.12.2024. godine. Osim odlaganja primene propisa glavni razlozi prekomernog zagađenja su osim još uvek nedovoljnih sredstava, nedostatak kadrova i propisi koji se ne primenjuju.

Proletos je praćenjem otkriveno da od 53 lokacija u zemlji gde postoji državni monitoring, na 17 je za prva četiri meseca prekoračen dozvoljen broj dana sa prekomernim zagađenjem vazduha za celu godinu.