Mleko i nije toliko zdravo?

Mleko je jedino piće koje se agresivno nameće deci kao zdrava hrana, a u stvari je upravo suprotno. Prema studiji velikih razmera, koja je uključivala hiljade Šveđana, kravlje mleko loše utiče na zdravlje kada se konzumira dugoročno.

Studija švedskog Uppsala univerziteta kojia je objavljena u jednom od najprestižnijih medicinskih časopisa – British Medical Journal , pratila je 61.433 žene od 39 do 74 godine tokom 20 godina i 45.339 muškaraca sličnog doba 11 godina, otkrila je da, što su više kravljeg mleka pili, imali su veće šanse da umru ili da dođe do loma kostiju tokom trajanja studije. Rizici su posebno bili naglašeni kod žena, u grupi kojoj se savetovalo da pije mleko kako bi izbegle lom kostiju zbog osteoporoze. Žene, koje su pile tri ili više čaša mleka dnevno, skoro su udvostručile šanse od umiranja tokom perioda trajanja studije u odnosu na one koje su pile samo jednu čašu. Pod čašom se podrazumeva 200 mililitara. Takođe su imale 16% veće šanse da dobiju lom kostiju bilo gde u telu.

Zašto mleko uzrokuje osteoporozu i lom kostiju

Mlečna industrija već 50 godina ubeđuje ljude da pasterizovani proizvodi poput mleka ili sira povećavaju nivo kalcijuma dostupnog organizmu. To je potpuno netačno. Proces pasterizacije samo stvara kalcijum karbonat, koji nikako ne može da uđe u ćelije bez helirajućeg agensa. Zato telo, u stvari, crpi kalcijum iz kostiju i drugih tkiva kako bi smanjilo nivo kalcijum karbonata u krvi. Ovaj proces zapravo uzrokuje osteoporozu. Pasterizovano mleko ne sadrži dovoljno magnezijuma da apsorbuje kalcijum. Optimalan odnos kalcijuma i magnezijuma bi bio 2:1 ili idealno 1:1, dok je u mleku 10:1. Možete uneti 1.200 mg kalcijuma iz mleka, ali imaćete sreće ako se trećina tog kalcijuma asporbuje. Oko 99% kalcijuma u organizmu se nalazi u skeletu, gde obezbeđuje mehaničku čvrstinu. Pasterizovano mleko ne pruža dovoljnu količinu kalcijuma, te organizam koristi skelet da nadoknadi potrebe. Na duže vreme, ovo vodi ka osteoporozi.

Gorivo za rak

Od skoro 60 hormona, postoji jedan moćni hormon rasta pod imenom faktor rasta sličan insulinu 1 (IGF-1). Čudom prirode, on je isti i kod krava i kod ljudi. Hrana koju jedete može da utiče na to koja količina IGF-1 cirkuliše u vašoj krvi. Ishrana koja uključuje više kalorija ili životinjskih proteina povećava količinu IGF-1 i tu dolazimo do zabrinjavajuće uloge mleka. Ovaj hormon se smatra „gorivom za ćelije“ bilo kog oblika raka. On se normalno nalazi u svom mleku, pošto bi novorođenče trebalo što pre da naraste. Zašto bi odrasla osoba mislila da treba još da poraste?

Studije finansirane od strane mlečne industrije pokazuju porast IGF-1 od 10% kod adolescentkinja pri konzumiranju pola litra mleka dnevno i isto toliko kod žena u postmenopauzi pri konzumiranju tri čaše mleka dnevno. IGF-1 takođe promoviše neželjeni rast, tj. rast ćelija raka i ubrzava starenje. IGF-1 je jedan od najvećih faktora rizika od raka ikad otkrivenih. Prema pregledu iz 1997. godine, objavljenom od strane Svetskog fonda za istraživanje raka i Američkog instituta za istraživanje raka, rizik od raka jednak je konzumaciji mleka u brojnim studijama.

Zašto ljudi još piju mleko? Zato što misle da je bezbedno bez obzira na pasterizaciju. Međutim, toplota uništava veliki broj bakterija u mleku, čime se prikrivaju dokazi o zagađenosti mleka. Jeftinije je proizvesti zagađeno mleko i uništiti bakterije toplotom, nego održavati čisto mleko i zdrave krave. Da bi se uništili patogeni u mleku, ono prolazi kroz razna pročišćavanja, filtracije, itd. Pasterizacija takođe uništava vitamin C i oštećuje B vitamine, smanjujući nutritivnu vrednost mleka. Nakon pasterizacije, kalcijum i drugi minerali postaju nedostupni. Enzimi u mleku, proteini, antitela, ali i benigni hormoni uništavaju se pasterizacijom, zbog čega se dobija „beživotno“ mleko. Enzimi iz mleka pomažu pri varenju laktoze, a zajedno sa proteinima pomažu pri apsorpciji vitamina. Zaštitni enzimi iz mleka se inaktiviraju, zbog čega se ono lakše kvari.

Generalno, pasterizovano mleko nije piće koje bi se preporučilo za održavanje zdravlja. Postoje mnogo zdravije alternative poput kokosovog mleka, mleka od badema ili mleka od konoplje, koji prevazilaze konvencionalno mleko i u smislu nutritivne vrednosti i u smislu zdravlja.

Otvorena pitanja

Neophodna su dalje istraživanja, smatraju i švedski istraživači. Uostalom, potrebno je ispitati i uticaj štetnih faktora, kao što su hrana, piće, sport ili pušenje. Osobe koje su praćene bile su različite starosti. Rezultat istraživanja Mihelson vidi kao povod za dalji rad: „Ne možemo da damo savet za konzumiranje mleka koji se zasniva samo na jednoj studiji. Rezultate moramo veoma pažljivo da analiziramo. Naša studija pojašnjava jedno: potrebna su nam istraživanja većih razmera.

________________________________________________________