Naučni skup o sepsi

Laboratorijske i kliničke karakteristike sistemskih infekcija (Sepse) tema je naučnog skupa koji se danas održava u beogradskom hotelu Metropol Palace.

Skup je posvećen problematici pravilnog tretiranja teških sistemskih infekcija koji će obuhvatiti tematske oblasti epidemiologije, dijagnostike, terapijskog zbrinjavanja i farmakoekonomije.

O ovom ozbiljnom zdravstveno-ekonomskom problemu govoriće najeminentniji strani i domaći stručnjaci iz ovih oblasti dok će učesnici skupa biti anesteziolozi-intenzivisti, infektolozi, mikrobiolozi, epidemiolozi, hematolozi, pedijatri, kardiolozi, internisti i dr.

Organizator skupa je naučno udruženje SABA (Scientific Advisory Board Adriatic) koje okuplja autoritete iz regiona Adriatic (Italija, Slovenija, Hrvatska, Srbija, BIH, Crna Gora, Grčka, Albanija, Rumunija, Bugarska, Kipar, Izrael, Makedonija, Malta, Moldavija) sa idejom o podizanju svesti  o aktuelnim problemima iz oblasti medicine. Ovaj skup podstaknut je idejom da se zaustavi progresija sepse i da se preduzmu adekvatni koraci u cilju konačnog zaokreta u njenoj dijagnostici i tretmanu.

Sepsa je jedna od najčešćih, a najmanje prepoznatih bolesti kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Na globalnom nivou procenjuje se da od sepse godišnje oboli 20 do 30 miliona pacijenata. Od tog broja, preko 6 miliona slučajeva odnosi se na neonatalnu i sepsu u pedijatrijskoj populaciji, uz 100.000 slučajeva puerperalne sepse. Sepsa predstavlja veliki zdravstveno – ekonomski problem u svim zemljama jer je incidenca u porastu, lečenje skupo a smrtnost velika.

U razvijenom svetu se broj slučajeva sepse tokom protekle decenije dramatično povećao i to za 8-13% godišnje, a sepsa trenutno odnosi više života nego rak dojke i creva zajedno. Broj hospitalizacija zbog sepse se više nego udvostručio u predhodnih 10 godina i prevazišao broj hospitalizacija zbog infarkta miokarda u Sjedinjenim Američkim Državama. Razlozi su razni, uključujući starenje stanovništva, povećanje broja medicinskih intervencija visokog rizika u svakom starosnom dobu, kao razvoj multirezistentnih i visoko virulentnih uzročnika infekcija. U zemljama u razvoju razlozi povećane smrtnosti od sepse su pothranjenost, siromaštvo, nedostupnost vakcina i blagovremenog lečenja.

Uprkos izuzetno visokoj incidenci (1,2 Mil sistemskih infekcija krvi/157 000 smrtnih ishoda godišnje u Evropi), sepsa je praktično nepoznata javnosti i često se pogrešno tumači kao trovanje krvi. Sepsa se javlja kao odgovor organizma na infekciju i može da dovede do oštećenja sopstvenih tkiva i organa. Može dovesti do šoka, multiorganske disfunkcije i smrti, posebno ako se ne prepozna u ranoj fazi i ne leči odmah. Sepsa ostaje glavni uzrok smrti od infekcije, uprkos napredku u modernoj medicini kao što su vakcine, antibiotici i intenzivna nega, pri čemu se intrahospitalni mortalitet kreće od 30 do 60%. 10% svih nozokomijalnih infekcija su sistemske infekcije krvi.

Pravovremenost u dijagnostici i lečenju ima veliki uticaj na smanjenje smrtnosti. Sepsa je još 2010. godine proglašena za hitno medicinsko stanje i neophodno je da se razvije isti sistem u zbrinjavanju i lečenju kao za druga hitna stanja.

Pored svih činjenica, sepsa je i neprepoznat problem. Na bolničkim listama se ova bolest retko evidentira. Piše se primarna bolest ili simptom kao i posledica tj. slabost u funkciji organa. To je razlog što na listama nacionalnih centara za prevenciju i kontrolu bolesti nema sepse među najčešdim uzrocima smrti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) analizira sve podatke koje dobija i prema tome sastavlja listu bolesti kojima treba posvetiti najviše pažnje. Na listi SZO se nalazi upala donjih disajnih puteva kao treća i još mnogo infektivnih bolesti na različitim mestima, a infektivne bolesti postaju smrtonosne samo kada se razviju u tešku sepsu.

Važan dokazani podatak je i da je trajanje bolničkog lečenja pacijenata sa sepsom za 75% duže. Ako se dijagnoza ne piše, kako da opravdamo dužinu lečenja naših pacijenata a jedna od mera za ocenu kvaliteta zdravstvenog sistema je i dužina bolničkog lečenja.

Kako bi se zaustavila progresija bolesti i preduzeli adekvatni koraci u cilju konačnog zaokreta u aktuelnom globalnom rastu broja umrlih od sepse, Globalni savez za sepsu (Global Sepsis Alliance) je doneo deklaraciju o neophodnom sprovođenju kampanje u podizanju opšte svesti o ovom problemu i izradi nacionalnog plana u svakoj zemlji sa ciljem da se smrtnost smanji za 20% do 2020.g a najmanje dve trećine zdravstvenih ustanova od primarnog do tercijalnog nivoa u zemljama učesnicama i inkorporiše rutinski skrining na sepsu u algoritam za zbrinjavanje akutno obolelih. Kampanja je počela Prvim svetskim danom sepse 13. sept. 2012. i od tada se taj dan svake godine obeležava.

________________________________________________________