Nema lakih droga

Sudeći na osnovu rezultata dosadašnjih istraživanja na temu narkomanije i bolesti zavisnosti ali i iskustava policije u Srbiji mladi najviše i najčešće konzumiraju marihuana u obliku cigarete, i njen miris se, kako ističe profesorka dr Bojana Dimitrijević, širi i po školama, i po ulicama, i svim sastajalištima mladih, a među mladima su sve popularnije „markice“ LSD-a i tablete ekstazija. Stresan način života koji naročito karakteriše zemlje u tranziciji ili one koje se suočavaju sa ekonomskom krizom predstavlja jedan od razloga što je droga sve prisutnija u modernom društvu, zbog čega se droga doživljava kao nešto od čega se očekuje da nam olakša sva­ko­dnevno suočavanje sa problemima.

Uprkos upozorenjima medicinskih stručnjaka da ne postoje lakše i teže, odnosno manje i više opasne droge, ova zabluda je široko rasprostranjena naročito među mladima.

– Svaka je droga opasna jer svojim delovanjem smanjuje sposobnost za rad i koncentraciju, pojavljuju se priviđanja, sklonost ka samoubistvu i ak­ti­vi­ra­nju pojave skrivenih psihičkih bolesti. Nakon dužeg uzimanja ovih droga javlja se potreba za „težim“ drogama kao što su kokain, heroin i morfijum. One još ra­zor­nije deluju na psihofizičko stanje korisnika, uzimaju se najčesce injek­ci­ja­ma, pa izazivaju AIDS, žuticu, trovanje krvi i slično. Prema procenama policije 70-80 procenata mla­dih, uzrasta od 15 do 25 godina je bilo u nekoj vrsti kontaktu sa drogama. Kada je u pi­ta­­nju školska omladina, u poslednjih godinu dana dro­gu najviše koriste sred­njo­škol­ci, a sve više droga ide i po osnovnim školama. Kao korisnici evidentirana su i deca ispod 14 godina, što do sada nije bio slu­čaj. Granica se spustila na se­d­­mi-osmi razred osnovne skole. Zbog toga se sve vi­še i škole interesuju za nas pro­gram edukacije, da vide kako da prepoznaju de­cu koja koriste drogu i šta treba preduzeti – upozorava profesorka Dimitrijević. 

Istraživanje koje je 2008. godine sprovelo Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje “dr Milan Jovanović Batut” ukazuje da je čak 15,1 odsto učenika prvih razreda srednjih škola tokom života bar jednom probalo neki od narkotika.

– Učenici iz Beograda u najvećem procentu navode da su upotrebljavali bilo koju ilegalnu drogu tokom života (17,1%). Takođe, upotreba ilegalnih droga tokom života je češća među mladima iz velikih i malih gradova (15,9% i 14,2%, redom), u odnosu na omladinu iz ruralnih naselja (13,3%). Ne uočavaju se značajne razlike u upotrebi ilegalnih droga među mladićima i devojkama, s tim što nešto veći procenat devojaka (15,3%), nego mladića (14,8%) prijavljuje upotrebu neke ilegalne droge tokom života naviku uzimanja droga. Tako je 1,6% učenika koristilo drogu 20 ili više puta tokom života. Mladići su u značajno većem procentu koristili ilegalne droge 20 ili više puta tokom života od devojaka, 2,1% mladića i 1,1% devojaka je upotrebilo ilegalne droge 20 ili više puta tokom života. Mladi iz urbanih sredina češće redovno upotrebljavaju ilegalne droge od adolescenata iz manjih gradova i ruralnih sredina. Učenici iz Beograda u najvećem procentu prijavljuju upotrebu droga 20 ili više puta tokom života (2,7%), što je značajno više od učenika iz Vojvodine ili centralne Srbije (1,3% u oba regiona) – navodi se u ovom istraživanju.

Dro­ga nesumnjivo predstavlja problem ne samo porodice već i društva u celini. Nažalost, postoje roditelji, kako ističe profesorka Dimitrijević, koji su in­di­­ferentni prema ovom problemu ili ne prihvataju istinu da nji­hovo dete uzima drogu. Problem je kada se to kasno primeti.

Tekst realizovan u sklopu projekta „mladi i bolesti zavisnosti“. koji sufinansira Grad Čačak u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.     

_________________________________________________