Nemilosrdni mučitelj, nevidljivi ubica: Zašto je buka štetna?

Šta predstavlja buku?

U teoriji se buka definiše kao pojava neugodnih i nepoželjnih akustičkih osećaja. Ukoliko ne bi bilo postavljeni objektivni kriterijumi, jedan konkretan zvuk bi mogao za jednu osobu predstavljati buku, a za drugu ne. Prema međunarodno prihvaćenim definicijama, buka je svaki neželjen ili neprijatan zvuk. Ona izaziva akustični stres za ceo organizam čoveka.Buka na ljudski organizam različito deluje, u zavisnosti od jačine (decibela) i što duže traje, to su njeni štetni efekti veći. O buci govorimo onda kada određeni zvuk nekog ometa: ljudi plaćaju da bi u diskoteci slušali intenzivan zvuk, dok nam u porodičnom okruženju i glasniji razgovor u komšiluku predstavlja buku. Bez obzira na ostale karakteristike (doba dana, udaljenosti izvora i vrste objekta iz kojeg buka dopire), zvuci određene jačine svakako predstavljaju buku.

Buka je odavno svrstana u zagađivače životnog okruženja, kao tzv. nevidljivo aero zagađenje, ali ništa manje škodljivo od vidljivo zagađenog vazduha. Brojne studije ukazale su na negativno delovanje buke, a Svetska zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka može biti smrtonosna usled čega su buka i zaštita od buke među glavnim temama ekološkog prava i pitanje od posebnog političkog interesa koji se rukovodi potrebom da se pojedincima u društvu obezbedi dobrobit. Savremena nauka, tehnička i medicinska, omogućava sve veću objektivizaciju merila štetnih uticaja buke. Dokazano je da je buka od svih ekoloških činilaca na drugom mestu po izazivanju štetnih efekata na zdravlje i smanjenju kvaliteta života, odmah iza aerozagađenja sitnim česticama, koje doprinose nastanku hronične opstruktivne bolesti pluća i karcinoma pluća.

Kako buka utiče na zdravlje?

Najkraće rečeno, buka predstavlja akustični stres za ceo organizam čoveka. Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe, izazivajući razne simptome i bolesti kao što su: nervoza, zamor, nesanica, pad koncentracije, glavobolja, znojenje, visok krvni pritisak, lupanje srca, poremećaj imunološkog odgovora organizma, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem, povećavanje hormona stresa, poremećaj metabolizma-holesteroli trigliceridi, poremećaj polnih žlezda itd.Hronična izloženost buci u velikom procentu povećava rizik od akutnog infarkta srca.Dokazano je na izlečenim pacijentima dokazali da hronična buka dovodi do stresnih reakcija. U takvoj situaciji dolazi do skoka krvnog pritiska i promene vrednosti lipida (masti) u krvi. Sve te neuobičajene promene dovode do ubrzanog nastanka koronarne bolesti srca, koja predstavlja osnov za pojavu infarkta.

Buka je oblik mučenja!

Jedan od načinakojim je vojska SAD mučila stotine zarobljenika u Avganistanu, Gvantanamu i Iraku, bilo je puštanje glasne muzike. O tome svedoče bivši zarobljenici, zvaničnici SAD, kao i grupe za ljudska prava. Svedoci su tu torturu ovako opisali: “Natera vas da se osećate kao da počinjete da ludite. Znate, gubite osećaj za stvarnost i zastrašujuća je pomisao da ćete poludeti zbog muzike, zbog te glasne buke.” Kako se ispostavilo, naročito efikasan metod mučenja bukom koji je posle svega 4 dana dovodio do slamanja zatvorenika je bio kombinovanje glasne muziku i jakog svetla (lajtšou), baš kao u noćnom klubu, u kontinuitetu, u trajanju od po 16 sati dnevno, a na plejlisti za mučenje glasnom muzikom našla se i muzika iz dečjih emisija.

Kada se iskustvo ratnih zarobljenika mučenih bukom poredi sa iskustvom stanovnika koji u mirnodopskim uslovima trpe noćnu buku iz ugostiteljskih objekata koja im ometa spavanje, a posebno onih objekata koji rade i emituju buku i tokom dana, ova saznanja o efektima kontinuirane buke su naročito uznemirujuća. Mučenje nije zdravo.Buka je mučenje. Buka nije zdrava.

Buka smeta i predstavlja pretnju po zdravlje čoveka nezavisno od doba dana, udaljenosti izvora i vrste objekta iz kojeg dolazi. Buka ostavlja posledice na živce i na mentalni sklop, izazivajući poremećaj sna, razdražljivost, hroničnu iscrpljenost, uznemirenost. Stanari koje uznemirava buka praktičnosu u poziciji zarobljenika u ratnim uslovima, dok, istovremeno, društvo od njih očekuje da budu funkcionalni u svim domenima, od porodičnog do poslovnog, i da ne ispoljavaju nikakve oblike društvene patologije.

Navikavanje na spavanje u bučnoj sredini u fiziološkom smislu ne postoji, zbog čega problem buke mora da se reši. Hronično umorni ljudi podložni su bolestima, jer imunitet počinje da im slabi. Podložni su povredama u saobraćaju, ali i u kući. Takvo stanje bitno utiče i na mentalno zdravlje, koje nikakvim lekovima ne može da se reši. Osoba koja trpi buku je u produbljenom stresu, a posledica takvog stanja je i hormonalni poremećaj koji utiče na sve druge sisteme – povećanje krvnog pritiska, ubrzan rad srca, poremećaj varenja i peristaltike, odnosno otežane eliminacije štetnih materija iz creva, hormonski poremećaji. Izražena je i sklonost ka dijabetesu, kao i povećanju holesterola u krvi, okidaču za kardiovaskularne bolesti sa srčanim udarom i šlogom kao krajnjim posledicama. Sklonost ka malignim bolestima takođe se uvećava.

Koliko glasno je preglasno?

Normativi za buku prilagođeni su najosetljivijim osobama.

Prilikom učenja buka ne sme da premaši 40dB, što se obezbeđuje u učionicama i čitaonicama. Abuka jačine od 40 – 50 dB, izaziva psihičke reakcije, dok buka jačine od 60 – 80 dB, izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema. Deca su osetljivija od odraslih ljudi na buku, pa jejedna od najvažnijih stvari koje roditelji mogu da urade za svoje dete jeste da ga zaštite od buke.Dejstvo buke na zdravlje dece posebno brine, jer je dokazano da ako buka u detinjstvu uzrokuje problematičan krvni pritisak, to je gotovo siguran nagoveštaj zdravstvenih problema u zrelom dobu.Zbog buke deca loše spavaju zato što su pod stresom i to se odražava na krvni pritisak. Danas je već dobro dokumentovana veza između lošijeg čitanja kod dece koja su izložena buci. Nekoliko studija pokazalo je da deca čije se učionice nalaze blizu aerodroma ili železnice, u proseku zaostaju godinu dana za ostalom decom iz škole, a deca koja su izložena avionskom saobraćaju razvijaju odgovor “ignorisanja galame”, koji uključuje i ignorisanje govora.Početkom juna ove godine, Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je po tužbi stanara protiv zagađivača bukom, a prihvatajući stručno-naučni izveštaj o zdravstvenim posledicama izlaganja buci koji navodi da se one kod dece ispoljavaju u vidu poremećaja kognitivnih funkcija i slabijih rezultata u učenju.

Svi zvuci ispod 85dB se smatraju sigurnim. Suprotno tome, na primer, vatromet proizvodi buku od 130 do čak 190dB – na 195dB pucaju bubne opne a na 200dB eksplodiraju pluća! Koncerti na otvorenom proizvode buku od 100dB, kamionska sirena od 130dB, pneumatska bušilica i do 150dB.

Mi različito doživljavamo buku tokom obdanice i tokom noći, zato se propisuju granične vrednosti za dan i za noć. Takođe, intenzitet zvuka može biti na nivou šuma, ali jednolično-ritmični (basovi tipični za izvođenje modern muzike) i oni će “kljucati” po mozgu izazivajući psihičku iritaciju na sličan način na koji bi to izazvalo čak i veoma blago kapanje vode po čelu.

Svaki neželjeni zvuk po definiciji predstavlja buku. Međutim, isti zvuk za nekoga može biti buka, dok za druge to nije. To se najbolje vidi po vrsti muzike koju slušamo. Rok ili hevi-metal za jedne je prijatna svirka, a buka za druge koji slušaju narodnjake i turbo-folk. Međutim, svaka preglasna muzika, bez obzira na to koliko prija, može da ugrozi sluh, iako njeni poklonici toga nisu uvek svesni. Ako ste u diskoteci i ne možete da razumete sagovornika sa daljine od jednog metra, nivo buke je viši od 85 decibela, često i blizu sto decibela i opasan je po sluh. Takav nivo buke nije karakterističan samo za diskoteke, već se, na žalost, često beleži i u kafićima, pa i u sportskim objektima ⸺ teretanama bazenima, klizalištima.

Razvoj kulture zdravog života

Kontinuirana buka može ozbiljno narušiti opšte zdravlje pojedinca, kvalitet života i socijalnu komunikaciju i tako ugrožavati dobre međuljudske odnose. U nekim istraživanjima je utvrđeno da se u jako bučnim sredinama ovi odnosi doživljavaju kao manje prijateljski.

Ljudi uzimaju “zdravo za gotovo” da mogu da se odmore ili da spavaju kad god žele, ali kada buka počne da opseda našu svakodnevicu, naše zdravlje je direktno ugroženo. Manjak odmora ima za posledicu pojavu sindroma hroničnog umora koji utiče na sve aspekte čovekovog života. Nema kvalitetnog odmora ako nije tišina, a tišina nije 60dB nego mora biti ispod 40dB. Za spavanje je optimalan nivo 30dB, što podrazumeva tišinu, a u dnevnom boravku oko 45dB, što omogućava nesmetano govorno komuniciranje.

Kako sve više dokaza otkrivaju štetan uticaj zagađenja bukom, važno je da reagujemo.

Mere zaštite od buke su najpre građevinske – treba koristiti materijal sa velikom apsorpcionom moći, duplih prozora sa vakuum staklom koji će praviti zvučnu izolaciju; zatim, u prostorijama koje su veliki izvori buke preporučuje se korišćenje gumenih ili drugih obloga, da ne bi bilo mnogo odbijenih zvukova, tzv. reverberacije.

Potrebno je i prosvećivanje u smislu slušanja muzike na razumnijim nivoima.

Međutim, primena mera zaštite od buke počiva na volji institucija da se buka kao problem zaista i reši, a primarna odgovornost leži na lokalnoj samoupravi koja propisuje uslove i kontroliše poštovanje tih uslova za emitovanje buke.Buka je direktna posledica političke kulture koja dominira u jednoj zajednici. Ako ta kultura ne dopušta da neko drugi ima drukčije mišljenje i sklonosti, ako je određuje bahatost i bezobzirnost, te nedostatak participativnih procesa u kojima se donose, zajednički, važna odluke za zajednicu, onda tu nema govora o pravima i ravnopravnosti, a još manje o civilizovanosti i zajedništvu. Politička kultura je taj ključni društveni činilac koja može da opredeli razvoj kulture zdravog života, da podstiče stvaranje odgovornog ugostiteljstva i preduzetništva i da omogući građanima prostornu pravdu. Zbog toga se može zaključiti da su lokalne samouprave, kao primarno obavezne da građane zaštite od buke, direktno odgovorne za njihovo zdravlje.

Aleksandra Bulatović

Građanska inicijativa TRN, Gornji Milanovac