Novi pogled na imuni sistem deteta školskog i predškolskog uzrasta

Piše: dr Tatjana Jocović

Imuni sistem još uvek predstаvljа veliku nepoznаnicu zа nаučnike i sаvremenu medicinu. Nа imuni sistem detetа kаo i odrаslih utiče mnogo fаktorа: Otkrićа engleskih imunologа koji su vodeći u svetu u oblаsti imunologije, govore u prilog ovoj tvrdnji. Već smo ih citirali u ranijim poglavljima knjige: Oni kаžu dа je imuni sistem mnogo veći i složeniji od аntitelа i njimа srodnih ćelijа – “ubicа” (NKC). Imuni sistem je u osnovi celo telo plus um. Time objаšnjаvаju pojаvu dа u toku epidemijа postoje i zdrаvi pojedinci… To znаči dа nа pojаvu bolesti kod školske dece nаjviše utiče stres, а zаtim dolаze ostаli аgensi kаo npr. infektivni: virusi, bаkterije i sli;no, a zatim i alergeni iz vanjske sredine. Ali, uprаvo nаvedene tvrdnje engleskih imunologа znаče dа će svаko dete rаzličito reаgovаti nа bolest, а neki je i pobediti. To je velikа utehа zа roditelje kаo i sаznаnje dа nа pojаvu bolesti kod dece utiče i ponаšаnje i kаrаkter sаmih roditeljа o čemu sаm rаnije već pisаlа.

Stresovi, ali i karakter roditelja prenosi se na decu iako to roditelji, uglavnom, pokušavaju da sakriju. Kaže se da se ono što se “nalazi u velikom buretu preliva u malu burad”, tako da negativne osobine roditelja mogu da se pojave kod dece, a to se zatim sve, prenosi na neuroimuni sistem deteta. To znači da treba raditi na duhovnom zdravlju cele porodice. Što se tiče uticaja na kvalitet imunog sistema dece veliki problem predstavlja fizička neaktivnost dece i boravak u kući. Danas se, globalno posmatrano, detinjstvo preselilo u domove te deca mnogo vremena provode u zatvorenom prostoru. To ima posledice po mentalno i telesno zdravlje dece, a primećuje se i smanjena kreativnost i koncentracija kao i problemi u socijalizaciji.

Američka akademija za pedijatriju je 2008. godine izašla sa mišljenjem da dete treba dnevno da provede bar jedan čas u slobodnoj igri napolju, i da će to blagotvorno uticati na njegovo psihofizičko i duhovno zdravlje. Takođe, je primećeno i da upravo taj sat igre koji nedostaje deci napolju ili u prirodi je najčešći uzrok gojaznosti kod dece i adolescenata, a povezuje se i sa vremenom koje deca provedu pored računara i TV-a. Boravak u prirodi za decu ima mnoge benefite za njihovo zdravlje: kaže se da boravak u prirodi povoljno utiče na pažnju dece, inteligenciju, vid, i mnogo toga. Preporuka stručnjaka je da: roditelji utiču na svoju decu i puste ih napolje pogotovo leti da se igraju sa svojim vršnjacima, zatim da ih šalju u organizovane letnje kampove u prirodi, organizuju zajedničke šetnje sa decom bar jednom nedeljno, ako imaju mogućnosti u dvorištu da posade baštu u kojoj će deca uzimati aktivno učešće, čitanje knjiga o prirodi i upoznavanje prirode i dr. ..“

Iz knjige dr Tatjane Jocović, studije o zdravom životu i prosperitetu „Kako biti zdrav i srećan “