Novi Pravilnik o imunizaciji: Obavezna vakcinacija protiv 11 bolesti

Srbija je prošle nedelje dobila novi Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, koji je stupio na snagu u četvrtak, 7. maja, dan pošto je objavljen u Službenom glasniku. Svako ko ne bude poštovao odredbe ovog Pravilnika, biće kažnjen sa 50.000 do 150.000 dinara, s obzirom na to da je, u međuvremenu, minimalna kazna, koja je bila 30.000 dinara, podignuta.

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika, prestao je da važi prethodni koji je poslednje izmene pretrpeo 2018. godine.

Uvidom u Službeni glasnik, vidi se da je Pravilnik je ministar zdravlja Zlatibor Lončar doneo 4. maja.

– Na osnovu člana 66. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ministar zdravlja donosi Pravilnik o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti – navodi se u Službenom glasniku.

Dokument je zaveden pod brojem 500-01-69/2020-07.

Novi dokument kao i stari, sadrži spisak bolesti protiv kojih je obavezna vakcinacija, a kojih 11, a Pravilnikom je detaljno objašnjeno koje osobe treba da se vakcinišu koje su u posebnom riziku od nekoliko bolesti.

Obavezna vakcinacija protiv 11 bolesti 

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su – tuberkuloza, difterija, tetanus,  dečija paraliza, veliki kašalj, male boginje, rubela, zauške, hepatitis B, oboljenja izazvana Hemofilusom influence tip b i oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije.

Postoji sedam bolesti za koje je obavezna aktivna i pasivna vakcinacija osoba koje su u posebnom riziku, da dobiju tešku kliničku sliku. Pored virusa gripa, tu su i hepatitis B, meningokokne bolesti, o boljenja izazvana Streptokokom pneumonije, oboljenja izazvana Hemofilusom influence tip b, varičela i infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom.

Na spisku za ove bolesti su trudnice, deca starija od šest meseci koja imaju hronična oboljenja pluća (uključujući astmu), hronične poremećaje kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),  šećernu bolest, gojaznost, bubrežnu disfunkcijom, hemoglobinopatijom, hronične neurološke poremećaje, maligna oboljenja, deca sa presađenim tkivom i organima…

Ova vakcinacija namenjena je i osobama starijim od 65 godina, članovima porodice bolesnika u povećanom riziku, kao osobama smeštenim i zaposlenim u gerontološkim centrima, i kod dece, omladine i starih osoba smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i zaposlenih u njima.

Vakcinisanje zdravstvenih radnika

Zdravstveni radnici će se i dalje vakcinisati protiv najmanje 9 bolesti –  hepatitisa B, gripa, malih boginja, rubele, zašuški,  difterije, velikog kašlja, meningokokne bolesti, varičela i drugih zaraznih bolesti.

I ovaj pravilnik je istakao koji zdravstveni radnici u privatnoj praksi treba da se vakcinišu.

– Zaposleni u zdravstvenim ustanovama, koji nisu preležali ili nisu vakcinisani protiv ovih zaraznih bolesti, u slučaju obolevanja mogu predstavljati izvor infekcije za pacijente, druge zaposlene, kao i osobe iz bliskog kontakta u populaciji. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, koji podležu obaveznoj aktivnoj i pasivnoj imunizaciji su oni koji pružaju usluge zdravstvene zaštite na odeljenjima sa povećanim rizikom od zaraznih bolesti i to na poslovima dijagnostike, lečenja, nege, ishrane bolesnika i poslovima održavanja higijene – navodi se u Pravilniku.

Putnik sam plaća vakcinaciju

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju su žuta groznica i meningokokne bolesti, kao i druge zarazne bolesti po zahtevu zemlje u koju se putuje.

– Troškove obavezne aktivne imunizacije putnika u međunarodnom saobraćaju snosi lice koje se imunizuje zbog potrebe putovanja – precizira se u Pravilniku.

Praviolnik sadrži i plan nabavke vakcina sve do 2023. godine. Tako je, na primer, za ovu godinu planirana nabavka 400.00 vakcina protiv gripa, za 2022. za 50.000 više, a za 2023. – 500.000 vakcina.

Ceo tekst najnovijeg Pravilnika možete pročitati OVDE.

Izmenjen i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

Predlog izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sa samo jednom tačkom izmene, usvojen je u Skupštini Srbije četiri dana posle ovog Pravilnika – 10. maja. Tom izmenom, minimalna kazna za nepoštovanje propisane vakcinacije povećana je sa 30.000 na 50.000 dinara. 

S obzirom na situaciju u kojoj je menjan, on će stupiti odmah na snagu čim se objavi u Službenom glasniku. 

– Povećava se najniži iznos novčane kazne za kršenje propisa o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti sa 30.000 na 50.000 dinara. Takođe, pošto da pandemija još traje, propisano je da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku, a ne osmog dana od objavljivanja –  naveo je Lončar.