Prethodni članak
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 147 ljudi
Objavljeno 25/09/2018
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji svakog dana umre 147 osoba, a samo prošle godine kardiovaskularne bolesti bile su uzrok smrti 53.668 ljudi.
Na svakih sat vremena od kardiovaskularnih bolesti premine šest ljudi, a neslavna statistika svrstala je našu zemlju na treće mesto u svetu po broju umrlih, odmah posle Rusije i Ukrajine.
Direktorka Insituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Verica Jovanović kaže da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok obolevanja i umiranja u svetu i kod nas.
„Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji dnevno umre 147 ljudi, što je na godišnjem nivou više od 53.000 smrtnih ishoda”, kaže Jovanović za Tanjug i dodaje da je važno da građani znaju da se bolesti srca i krvnih sudova mogu sprečiti izbegavanjem faktora rizika.
Bol, preznojavanje, strah, malaksalost…
Pravilna ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja, ključni su u borbi za zdravo srce i krvne sudove.
Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da je važno prepoznati i prve znake akutnog infarkta srca i javiti se na vreme lekaru za pomoć u roku od dva sata kada se pojave prvi simptomi. Beleslin kaže da je u Srbiji urađena dobra mreža angio sala gde se može brzo ugraditi stent pacijentu. Sala za kateterizaciju otvorene su u Subotici Čačku, Zaječaru, Leskovacu…
„Prvi simptomi koji ukazuju na akutni infarkt miokarda su bol u grudima – iza grudne kosti, koji je praćen preznojavanjem, malaksalošću. Obično pacijenti imaju osećaj straha, tako da oni znaju da nešto nije dobro”, rekao je Beleslin za Tanjug.
Važno je, dodaje, da pacijenti pozovu Hitnu pomoć i da nikako ne traže pomoć sami u nekoj od zdravstvenih ustanova, jer je važno da ih prati stručno osoblje do bolnice, a i Hitna pomoć zna koja bolnica, koja ima salu za kateterizaciju, dežura.
Važno je, dodaje, da pacijenti pozovu Hitnu pomoć i da nikako ne traže pomoć sami u nekoj od zdravstvenih ustanova, jer je važno da ih prati stručno osoblje do bolnice, a i Hitna pomoć zna koja bolnica, koja ima salu za kateterizaciju, dežura.
Vodeći faktori rizika za nastavanak kardiovaskularnih bolesti su pušenje, nepravilnma ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti.
U svetu od kardiovaskularnih bolesti dnevno umre oko 47.000 ljudi, što je oko 17, 5 miliona smrtnih ishoda na godišnjem nivou.
Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da se dobrom prevencijom 80 odsto kardiovaskularnih bolesti može sprečiti ili odložiti, prenosi Tanjug.
Osim primarne prevencije koja je važna da ne dođe do kardiovaskularnih bolesti, prof. Beleslin ističe da je važna i sekundarna prevencija kod pacijenta koji su preživeli infarkt.
Borislav Lubardić preživeo je infarkt pre deset godina i za sebe iskreno kaže da se ponašao kao da je prizivao da dobije infarkt – pušio je, pio, neredovno i nepravilno se hranio, nikakve fizičke aktivnosti nije bilo.
„Bukvalno, sve sam uradio da do toga dođe. Ugrađena su mi dva stenta i za zbrinjavanje akutnog infarkta sve pohvale za naše lekare i ustanove”, kaže Lubardić za Tanjug.
Kaže da je dobio drugu šansu za život i da je potpuno promenio životne navike – ne pije, ne puši, trudi se da se pravilno hrani, redovna je fizička aktivnost.
Lubardić je član nedavno osnovanog Udruženja građannja „Moja Druga šansa” ciji je cilj podizanja svesti kod ljudi o bolestima srca i krvnih sudova, da im se objasni do čega mogu dovesti nepravilna ishrana, brza hrana, pušenje, alkohol, fizicka neaktivnost.
Udruženje se, kako kaže, zalaže i da se pacijentima koji su preživeli infarkt omogući savremena terapija, jer statistika pokazuje da nakon infarkta svaki peti pacijent u prvoj godini doživo novi srčani ili moždani udar.
„Naš cilj je da uz struku – lekare,zdravstveni fond, pokušamo da savremena terapija dođe na pozitivnu listu i bude dostupna pacijentima. Srbija ima bolji prosek u zbrinjavanju infarkta nego što je u Evropi, a imamo situaciju da svaki peti pacijent koji je preživeo infarkt u prvoj godini doživi movi srcani ili moždani udar. Cilj je da se ta slika promeni”, pojasnio je on.
Svetski dan srca ove godine obežava se 29. septembra.
Ne slazem se sa svim sto Branko Beleslin kaže jer sam imao infarkt pre 5 godina i imao sam veoma lose iskustvo.Mislim da mi iz unutrasnjosti imamo mnogo manje sanse da prezivimo nego pacijenti iz Beograda i nekih drugih vecih gradova.To jutro kada sam imao infarkt Hitna pomoc mi je uradila EKG i doktor mi je rekao da je sve u redu sa srcem i dao mi inekciju ranisana protiv bolova u zeludcu.Nisam im verovao pa me je zena odvezla u bolnicu gde su uradili EKG i odmah rekli da je Infarkt.E sad zamislite doktora u Hitnoj koji ne ume da procita EKG. To samo govori da mi nemamo sposoban kadar da se kvalitetno lecimo.Svaka cast dobrim i savestnim doktorima ali mnogo je onih drugih.U Cacku je otvorena Angio sala ali nema ko da radi u njoj pa se opet pacijenti drze u bolnici 10 dana i jos mnogo dana ceka dok ne dodje neko iz Beograda da urade koronografiju.Ja sam lezao 10 dana u bolnici i cekao jos kuci oko mesec dana na koronografiju.Kada su mi uradili koronografiju doktori su se zaprepastili jer mi je jedna zapusena 100% a glavna (koronarna) 99%.A to znaci da sam imao ludu srecu sto sam ostao ziv, sto su mi i doktori u Beogradu i rekli.Ovo sve pisem jer se mnogo umire od kardiovaskularnih bolesti iz razloga sto je vecina kardiologa nestrucna i sto se otvaraju Angio sale u kojima nema ko da radi.Svakom pacijentu koji dozivi infarkt mora u sto kracem roku da se uradi koronografija pa u odnosu na stanje reagovati odmah ili za neko vreme ako nije hitna intervencija.Ali sam siguran da je Cacak u ovoj oblasti medicine na najnizem nivou pogotovu kada su neki dobri kardiolozi napustili bolnicu.
У Ангио сали Опште болнице у Чачку има ко да ради, не ширите дезинформације.
Тамо сам, као предуслов за операцију замене срчаних залистака у Сремској каменици, обавио коронарографију.
Доста ми је и разговора и писања о болешчинама, али бих рекао, можда очигледну, ствар: много зависи од пацијента.
Данас сам на Хирургији, где сам ишао на превијање оперативне ране, присуствовао сцени:
– Ја дошао на операцију.
_ Човече, па ви немате ни мишљење анестезиолога, преглед крвне слике…ништа нисте урадили шта сам вам рекао у августу – каже хирург, мислим да се презива Трифуновић.
– Ама докторе шта ја знам, ја дошао на операцију кад сте ми рекли.
– Господине, морали сте да прво урадите…Па нико вас у свету не би примио на операцију без мишљења анестезиолога.
– Ама докторе, шта ја знам…
Мучени Др Трифуновић је пацијенту полуотворених уста и погледа бистрог као мог после пола гајбе пива покушао још једном да објасни шта пацијент пре операције МОРА да уради, али џаба, морао је да у помоћ позове сестру.
„Бунтовниче“, да ли је дужност кардиолога и/или хирурга да пацијента води за ручицу и кроз припремни процес?
Знам да овде има много потпитања, али размислите и о нашој, кривици пацијената за неодговарајуће лечење.
Упирати прстом само на медицинаре (било где, не само код нас) је у најмању руку – јадно и неодговорно.
Kad radi Angio sala? da li se pacijenti koji su doziveli infarkt odmah salju na koronografiju ili se ceka.Ja pricam o kardiologiji posto je to tema .Jeste li Vi sigurni da je taj vas hirurg rekao pacijentu sta da uradi pre operacije.A logicno bi bilo da se pacijentu uruci papir sa objasnjenjem sta treba da uradi jer neki pacijent moze i da zaboravi sta sve treba da uradi.U koronarnoj se lezi bezveze danima umesto da se odmah radi koronografija koja moze da spase zivot.Nije ni cudo sto Cacansku bolnicu zovu „Bolnica smrti“.Vi pricate o nekom slucaju koji je po principu „rekla kazala“ a ja sam naveo svoj licni primer gde sam ostao ziv zahvaljujuci nekoj visoj sili.Idite i pitajte kad radi Angio sala,koliko cesto ne radi ultra zvuk ili test opterecenja,pa napisite.
Кад ради Ангио сала обавестите се сами.
Институције и болничка одељења стварају се деценијама – лако је купити опрему, али стварање стручног кадра тражи времена и времена. А Чачани и чачанска власт су показали колико маре и за постојеће стручњаке.
Пример пацијента и хирурга сам навео ка ИЛУСТРАЦИЈУ.
Вама је Ваш сопствени послужио за извођење КОНАЧНОГ ЗАКЉУЧКА.
Такав начин мишљења Вас дисквалификује из даље расправе.
Све најбоље Вам желим.
Ja sam obavesten i znam da Angio sala radi ako dodje neko iz Beograda. Mora mnogo unapred da se planira.Trebae osposobiti ljude godinama pre otvaranja Angio sale da bi se ista odmah koristila.Konkretno, moze se nabaviti da svaka bolnica u Srbiji ima Magnetnu rezonancu,ali dzaba Aparati kad nema ko na njima da radi.Kako mene moj licni primer diskvalifikuje ako sam opisao da se lezi u Bolnici najmanje 10 dana a da ne znate kako je stanje krvnih sudova.Imate Angio salu a bolesnik vam umre za tih 10 dana koje treba da odlezi po nekom pravilu.Sve to bespotrebno lezanje u Bolnici je mnogo skuplje nego da se odmah uradi koronografija i reaguje po potrebi.Zamislite da neki privatnik otvori fabriku i posle otvaranja tek posalje radnike na obuku ili je poslao samo jednog pre otvaranja ali taj ne moze da radi 24 sata dnevno.
Пријатељу, ајд да се не прегањамо, и Ти и ја не смемо да се нервирамо.
Чачански кадрови за коронарографију и рад у Ангио сали, тачно је, још су у процесу усавршавања. И тачно је да раде под надзором професора, свеједно да ли из Крагујевца или Београда.
И то је нормалан процес, као и чекање, јер „потражња“ премашује „понуду“.
Али битно је да се та понуда ствара, да Чачак најзад добија још један витални болнички капацитет.
Како не разумеш тако елементарну ствар? И то поређење са приватником је неумесно. Обавести се колико времена захтева образовање једног, рецимо, бравара, а колико специјалисте за интерну медицину са субспецијализацијом за кардиологију.
Итд.
Нећу више да Ти одговарам. Оно ниси ме ни терао, сам сам започео дискусију, али је сад прекидам. Штедим време. Сада, уместо по 15, за рачунаром седим само десетак сати дневно. Ја сам, бре, озбиљан пацијент, а не к’о Ти 🙂