Oktobar, mesec borbe protiv raka dojke….Ovo je surova istina

Suzana Milivojević je još jedna građanka Srbije koja je na svojoj koži osetila kako (ne)funkcioniše zdravstveni sistem Srbije, dokle ide moguća korupcija i kako danas malo vredi život u Srbiji. Ispovest Suzane Milivojević koja je operisala tumor dojke i kroz šta sve danas prolazi prenosimo u celosti.

Suzana Milivojević

Na svim portalima i sajtovima čitamo apele i molbe da se sve žene javljaju preventivno na preglede. Gledamo emisije u kojima razno-razni doktori pozivaju na budjenje svesti žena u Srbiji. Ooooo Bože. Čitam i ne verujem. Svesne smo mi, dragi naši, pametnjakovići. Svesnije nego što Vi mislite! Svesne smo da nam trećina plate (koja je i onako nedovoljna da preživimo) odlazi u budžet iz koga Vi primate plate! Svesne smo da Vam je neko omogućio da se ponašate drsko i neodgovorno! Svesne smo da se igrate ljudskim životima kao da su klikeri! SVESNE SMO!

Zabole Vas levi ćošak da li je neko, i od čega bolestan! Više od pola Vas ne zna ni početak Hipokrarove zakletve, a kamo li koju rečenicu dalje! O čemu Vi pričate? Koga lažete i za čije babe zdravlje!?

Vi pozivate na budjenje svesti o odlasku na preglede, a ja pozivam sve žene na budjenje svesti o otvorenoj priči o bezobrazluku doktora koji su nas mnogo puta vratili sa šaltera uz razne izgovore da nam ne urade pregled! Progovorite o tome! Krajnje je vreme!

Žena sam! Jako svesna i bez predrasuda, bez tabua! Žena sam koja je operisala tumor dojke 2014.! Žena sam koja je doživela da čuje rečenicu “ Šta ste čekali do sada“? Žena sam kojoj se tumor vratio, dve godine nakon operacije! ŽENA SAM KOJA PET GODINA NAKON OPERACIJE ČEKA DA JE NEKO POŠALJE NA MAMOGRAFIJU! Žena sam koja je u julu dobila uput, jer su se pojavile promene! Žena sam koja dva meseca od zakazanog snimanja (5. septembar) još uvek čeka snimanje!

Pitate se „ZAŠTO „!?

Zato što je u ovoj državi dozvoljen svakakav javašluk! Uredno sam otišla na zakazano snimanje u OPŠTU BOLNICU U ARANDJELOVCU, na šalteru saznajem da mamograf ne radi i da se interesujem, nakon mesec i po dana „interesovanja“ saznajem da radi, od glavne sestre dobijam objašnjenje da odmah dodjem sa starim uputom, i da ću tu dobiti novi termin! Dolazim i nastaje haos! Ko mi je to rekao? To ne može tako! A sve to govori prekvalifikovani mašinbravar ( čitaj medicinski tehničar), koji izgleda, bolje zna nego njegov predpostavljeni! A na sve to, pojavi se posle dužeg telefonskog razgovora (privatnog, naravno), NAČELNICA Inoslava Sudžum koja vrišti da neće da mi uradi pregled jer sam mlada, nazivajući svoje koleginice nesposobnim i glupim, jer su me poslale na takav pregled! Elem, krenem iz početka, dobijem termin za 24. oktobar! Uredno se javim pola sata ranije i dobijem informaciju da kompjuter ne radi i da moram da sačekam, a onda, deset minuta kasnije i svoja dokumenta nazad, jer “ Kvar nije otklonjen, a i kada bude, nema ko da me snimi, jer ih je samo dvoje“ ! A snimanje čekam samo ja! Dobijem termin za večeras u 19 i 30… I da li možete pogoditi sta se desilo? PA NARAVNO, APARAT NE RADI! I to se baš danas pokvario!!!

I recite mi sada, koga je briga za obolele ili one koji se nalaze u zoni rizika? Koga je briga da li neka od nas ima galopirajući tumor i koja će, ne daj Bože, pre sačekati popa, nego njihov pregled?

A zašto da sačekamo popa čekajući njihov pregled, kada NAČELNICA RADIOLOGIJE Opšte bolnice u Arandjelovcu IMA PRIVATNU ORDINACIJU i svakoj ljubazno kaže, “ Dodji kod mene privatno, daću ti popust“? Ja sam i to od nje doživela! PROBUDITE SE! PROGOVORITE SVI (A IMA NAS DOSTA)! Ne može nas ubiti njihov javašluk, nego naše ćutanje!