Opasnost od mobilnih nije u zračenju

Imate li pametni telefon? Gotovo sigurno imate. Statistike kažu da ovaj tekst vrlo verovatno čitate putem mobilnog. Malo više od 13 godina nakon pojave prvog iPhonea, koji nije bio prvi pametni telefon ali je označio početak svetskog trenda, gotovo svaki čovek na svetu danas ima mali ekran na dlanu. Pametni telefoni često se navode kao primer tehnologije koja je svima potrebna, toliko da moramo uložiti napor da bismo se setili kako je izgledao život pre njih.

Uprkos njihovoj sveprisutnosti, do sada je bilo malo istraživanja o njihovom uticaju na nas. Većina ljudi najviše se boji zračenja i negoduju protiv postavljanja baznih stanica, ali mobilni telefoni su puni drugih zdravstvenih opasnosti koje će se tek istraživati. Imati pametni telefon, koristiti ga svaki dan, čitati i gledati sadržaje na njemu, gledati u njega dok hodamo po ulici ili ležimo u krevetu nije nimalo bezopasno.

Koliko je opasno zračenje mobilnih?

Krenimo s najmanje opasnim aspektom pametnih telefona – zračenjem. Nakon černobilske katastrofe reč “zračenje” izaziva posebno neugodan osećaj kod većine ljudi, pa nije iznenađujuće što se toliko zdravstvenih strahova oko mobilnih vrti oko tog pitanja.

Zračenje mobilnih zapravo je jedno od najmanje opasnih svojstava tih uređaja. Elektromagnetno zračenje koje emituju kako bi komunicirali s baznim stanicama je nejonizirajuće – nema dovoljno energije da bi moglo da ošteti atome ili molekule u našem telu, čak ni dovoljno energije da izbije elektron iz pojedinog atoma.

Uticaj zračenja je najbolje istražena pretnja mobilnih uređaja, koju je celi niz stručnih studija odbacio kao nepostojeću. Nakon 20 godina naučnih ispitivanja nema dokaza da zračenje mobilnih ili baznih stanica utiče na zdravlje ljudi.

Postoji i štetno zračenje?

Osim zračenja kojim mobilni komuniciraju s drugim uređajima, postoji i zračenje kojim telefoni komuniciraju s nama – emitovanje svetlosti sa ekrana. Sve veći broj studija, poput istraživanja sprovedenog na Univerzitetu u Toledu prošle godine, upozorava da ta svetlost nije bezopasna.

Specifično, reč je o plavoj svetlosti – jednoj od tri boje, uz zelenu i crvenu, koje emituju LCD ekrani. Stručnjaci su otkrili kako plava svetlost ubija stanice u kojima se nalaze molekuli retinola, vrste vitamina A, hemijskog sastava koji je ključan za funkcionisanje fotoosetljivih stanica u oku.

Izloženost plavoj svetlosti polako ubija fotoosetljive stanice u oku, koje se ne obnavljaju, a naučnici veruju kako ona može da prouzrokuje ili znatno ubrza degeneraciju žute mrlje, što je jedan od vodećih uzročnika slepila kod odraslih osoba.

Uprkos tome, testiranje nije sprovedeno na ljudima i još se ne može sa sigurnošću tvrditi da svetlost mobilnih uništava vid. U svakom slučaju, Sunce je znatno jači izvor plave svetlosti od mobilnih, a dnevnoj svetlosti smo izloženi svaki dan.

Dakle, plava svetlost nije tako opasna?

Nismo to rekli. Oftalmolozi zasad istrajavaju u tvrdnji da gledanje u ekrane neće prouzrokovati trajnu štetu očima, ali to ne znači da ne nosi i druge opasnosti. Čak i ako ne uzrokuje oštećenja na stanicama, plava svetlost blokira proizvodnju melatonina, hormona koji je odgovoran za održavanje ciklusa spavanja i budnosti. Kada naše oči vide plavu svetlost, naš organizam veruje da je još uvek dan te nas održava budnim.

Istraživanje objavljeno u časopisu PLOS One povezalo je gledanje u mobilne s lošim spavanjem. Osobe koje “vise” na mobilnom u vreme spavanja ili neposredno pre spavanja, ukupno su spavale manje i bile manje odmorne. Iako je studija ostavila mogućnost da je obrnula uzrok i posledicu, da ljudi koji manje spavaju više vremena provode na mobilnom, bitno je znati kako postoji ozbiljan rizik da mobilnim uništavate svoj san. Manjak sna povezan je s celim nizom psihičkih i fizičkih zdravstvenih problema, te se nikako ne sme zanemariti.

Znači, koristiti mobilne samo danju?

Ako ih već koristite danju, možda bi bilo bitno napomenuti da nije svejedno kako ih i kada koristite te u kojem položaju. Dr. Kenneth Hansraj, šef Klinike za hirurgiju kičme u Njujorku, razvio je modele opterećenja vratnih pršljenova prilikom gledanja na mobilni.

Njegovi nalazi su pokazali kako tipična poza korisnika mobilmih, koji gleda u ekran dok stoji, postavlja njegove vratne pršljenove u ugao od 45 stepeni u odnosu na ostatak kičme. Pri takvom držanju se prirodno opterećenje na vratnim pršljenovima podiže s oko pet kilograma na gotovo 30 – kao da vam na vratu sedi desetogodišnje dete. Takvo držanje može da dovede do ozbiljnog naprezanja vrata, bolova i oštećenja živaca.

Osim vrata, često strada i sama kičma jer se ljudi drže pogrbljeno dok sede ili stoje i gledaju na mobilni. Iako nema jasnih dokaza koji bi povezivali mobilne s problemima kičme, u SAD-u se procenjuje kako već 45 posto mladih od 16 do 24 godine imaju bolove u leđima.

Postoje li i drugi simptomi?

Sve više leksra u SAD-u koristi termin “mobilni lakat” za sindrom kubitalnog tunela – pričepljenja ulnarnog živca u laktu do kojeg dolazi zbog dugotrajnog držanja mobilnog sa savijenim laktom. Može da prouzrokuje bolove, osećaje vrućine ili utrnutost podlaktice.

Tipkanje i skrolanje na mobilnom ne štedi ni šake. Sve veći postotak korisnika mobilnih prijavljuje simptome bolova u prstima, osećaja ukočenosti i utrnuća prstiju. Još nisu rađena istraživanja, ali simptomi su pisutni.

Čak i kada bi ortopedski problemi, manjak sna i opasnost po vid bili u potpunosti uklonjeni, mobilni donose još jednu ozbiljnu pretnju – opasnost po naše mentalno zdravlje.

Utiču na psihu?

Prvo istraživanje realizovano pre tri godine na Univerzitetu Illinois povezalo je visoku povezanosti korišćenja mobilnih s povećanjem anksioznosti i depresije kod studenata. Naknadna istraživanja dodatno su potvrdila opasnosti pametnih telefona po naš mozak.

U povezanom istraživanju, sprovedenom prošle godine na odraslima, naučnici sa Univerziteta u Rijadu pokazali su izrazito visoku povezanost između simptoma zavisnosti mobilnim uređajima i simptoma depresije.

Ovogodišnje istraživanje sa Univerziteta Brigham Young u SAD-u pokazalo je kako određeni procenat korisnika mobilnih počinje da pokazuje simptome zavisnosti – korišćenje koje negativno utiče na društveni život i obaveze te probleme pri pokušaju odvajanja od mobilnih. Isto je istraživanje pokazalo da su takvi obrasci ponašanja povezani s kasnijim izbijanjem depresije, premda i dalje ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta je uzrok, a šta posledica – moguće je i da osobe sklone depresiji lakše postaju zavisne o tehnologiji.

Činjenica je da su aplikacije na pametnim uređajima osmišljene kako bi prouzrokovale zavisničko ponašanje. Od “besplatnih” igara do društvenih mreža, Facebooka, Instagrama ili Twittera, stotine sitnih detalja namerno pokušavaju da iskoriste centre za nagradu u mozgu.

Mobilni nas pozivaju da pogledamo što ima novo, zabavno, što rade naši prijatelji, što se događa u zemlji i svetu, obećavaju sate i sate neprekidne zabave. Međutim, ta “zabava” nije besplatna i ako ne uložimo napor i ne ograničimo vreme koje provodimo na moblnom, pre ili kasnije osetićemo zdravstvene posledice, fizičke ili psihičke.