Prethodni članak
Osiromašeni uranijum će tek da uzima danak
Ove godine očekuje se ekspanzija malignih tumora kod građana Srbije! Razlog za to je, kako otkriva naš najpoznatiji onkolog prof. dr Slobodan Čikarić, vreme koje je prošlo od bombardovanja Srbije, kada je na Kosmet i Pčinjski okrug bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma ili, kada se prevede u aktivnost radioaktivnog izvora, 185 milijardi bekerela!
Još je sumornije što već godinama unazad, kako kaže statistika, rak u Srbiji ubije ceo manji grad – oko 22.000 ljudi, a od kancera oboli oko 33.000 ljudi.
– Svaki stanovnik, od 10 miliona koliko nas ima sa Kosovom i Metohijom, u proseku je primio dozu zračenja od 18.600 bekerela, a dozvoljena količina uranijuma 238 (osiromašenog) po stanovniku u litru vode je 0,4 bekerela! Da bi se rak pojavio, potrebno je da prođe takozvani latentni period, koji je za leukemiju i maligne limfome od pet do 10 godina, a za takozvane solidne tumore, kojih je 95 odsto, a čija se ekspanzija očekuje ove godine, od 10 do 20 godina. Prosek javljanja za prve je sedam i po godina, dok je za druge 15 godina. Situaciju u Srbiji pratim od 2001. godine do današnjeg dana. Prema našim istraživanjima, 2006. bio je nagli skok broja obolelih od leukemije i limfoma za 118 odsto u odnosu na 2005. Taj trend se zadržao do 2010. Što se tiče solidnih tumora, treba očekivati njihov nagli skok za prošlu i ovu godinu. Još nije gotova statistika, ali nam je evidentna najveća stopa smrtnosti od raka u Evropi – priča ovaj stručnjak i dodaje da je zdravlje stanovništa ugroženo od momenta kada je bačen osiromašeni uranijum, koji spada u kancerogene materije, i to traje do danas.
– Njegov poluraspad traje 4,5 milijardi godina. Uranijum ima nisku tačku topljenja, sagoreva na 50 stepeni i prelazi u radiokativnu prašinu. Ona je tokom bombardovanja dospela u vodu, zemljište, a vazduhom se proširila i van granica Srbije. U biljke je dospela iz zemlje, a životinje su jele te biljke, dakle uranijum je i u njima. Ljudi piju vodu, jedu biljke i životinje, dakle i u nama je. Iakao ukupna radioaktvinost na celom Balkanu nije velika, za indukciju raka potrebna je mala doza radioaktivnog materijala. Kada dospe u krvotok, na primer, disanjem i putem hrane, tada dolazi u kontakt sa ćelijskom opnom i prodire u nju – objašnjava prof. dr Čikarić mehanizam dosadašnjeg dejstva osiromašenog uranijuma.
– Da se razumemo, zdrave hrane nema nigde u svetu, pa ni u Srbiji, koja je opterećena posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom. To opterećenje će ostati dok je sveta i veka na našim prostorima zbog vremena poluraspada uranijuma od 4,5 milirade godina. Nema rešenja za taj problem – navodi on.
Statistika
U Srbiji svake godine, prema statistici, oboli oko 33.000, a umre oko 22.000 ljudi, a najčešće maligne bolesti su:
rak dojke – oboli 4.500 žena, a umre 1.600
rak grlića materice – 1.400 oboli, a umre 450
rak prostate – oboli 1.250 muškaraca, a umre 850
rak debelog creva – oboli 3.700 ljudi, a umre 3.600
rak pluća – oboli 6.400 građana, a umre više od 4.000
Dr Dimitrijević: Kolege su nam umrle!
Dr Nevenka Dimitrijević iz Srpskog lekarskog društva kaže da je priča o posledicama bombardovanja Jugoslavije apsolutno tabu.
– Mogu samo da se nadovežem na ono što je prof. dr Čikarić naveo i dodam da je zaista povećan broj obolelih od malignih tumara u Srbiji. Znam da su kolege koji su posle bombardovanja otišle da pomažu ugroženom stanovništvu posle nekoliko godina obolele od raka i umrle. Njihovu smrt niko nije želeo da povezuje sa dejstvom osiromašenog uranijuma. Nama nisu dostupni nikakvi podaci o posledicama bombardovanja po zdravlje stanovništva, ali kao lekar ne smem ni da mislim kakve se genetske mutacije nastale u mikroorganizmima i insektima koji napadaju čoveka. A činjenica je da se javljaju novi virusi i bolesti o kojima ništa ne znamo – navodi ona.
Alo
Srpska horor priča.
Samo u Srbiji, Ministarstvo zdravlja ne meša se u svoj posao. Nekad je postojao termin i praksa-javno zdravlje. Od javnog zdravlja sada nema ni tragova, sve je prepušteno građanima, da pojedinačno vode računa o svom zdravlju. Takvim shvatanjem javnog zdravlja, od strane države, isključivu odgovornost za svoje zdravlje snose građani. Da li su oni jedini krivci za svoje zdravlje. Naravno, ono je takvim shvatanjem neminovno postalo komercijalna delatnost. Ko ima para, može da kupi zdravlje, ko nema osuđen je da živi, samo i jedino da bi umro. Mnogi su već umrli, ali još nisu obavešteni.
LEPO SU ONI NAS SREDILI ZA VRBICU,SAD MOZEMO DA SE SLIKAMO I ZAHVALIMO SOCIJALISTIMA STO SMO TU GDE JESMO I GDE NAS JE NJIHOVA POLITIKA DOVELA.PLACACEMO DOK SMO ZIVI A ONI I DALJE OBITAVAJU NA POLITICKOJ SCENI KAO DA SE NISTA NIJE DOGODILO
E pa eto jedan veliki biznismen iz naseg grada je kupio takvo zemljiste i namerava da seli firmu tamo.valjda ce mu tako biti lakse da se otarasi zaposlenih.