Plašimo se, imamo sve više fobija i padamo u depresiju

Mentalno zdravlje je sve veći problem i sve veći teret zdravstvenim sistemima u celom svetu. Svaki četvrti čovek, barem jednom u životu, suoči se sa problemom iz ove sfere. Psihološke krize, mentalni poremećaji, naročito depresije, sve su učestaliji.

Ovi poremećaji su u našoj zemlji na drugom mestu po učestalosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti. U najčešće mentalne poremećaje spadaju oni vezani za stres. Tegobe su različite – od posttraumatskog stresnog poremećaja, preko raznih anksioznih stanja, fobija, do značajnog porasta depresivnosti. Kod mlađih ljudi, došlo je do porasta zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, depresivnosti i samoubilaštva.

– Moj utisak je da se strahovi uveličavaju zbog dugogodišnjeg iscrpljivanja potencijala za adaptaciju. Kao nacija smo u hroničnom stresu dugo godina. Sve ima svoju granicu, ali mi smo mnogo više na ivici nego u uređenom sistemu – priča prof. dr Milan Milić, psihijatar u Klinici za psihijatrijske bolesti “Laza Lazarević”.

Strahovi donose muku, osećaj je intenzivan, neprijatan i to natera čoveka da potraži pomoć.

– Iz iskustva mogu da kažem da najveći procenat ljudi na psihoterapiju dolazi zbog neuroza straha, anksioznih poremećaja i anksioznih depresivnih stanja. To je jedan miks straha i depresije – objašnjava dr Milić.

Svaki četvrti građanin boluje od depresije

Kada se pogleda statistika, koja proizilazi iz slobodnih procena stručnjaka ili nezvaničnih podataka, jer zvaničnih u našoj zemlji nema, vidi se porazan broj onih kojima je potrebna stručna pomoć.

Pa tako svaki četvrti čovek u Srbiji boluje od depresije, i zato se verovatno godišnje potroši više od miliona kutija lekova za smirenje. Od alkoholizma boluje 25 odsto stanovništva. Oko 300.000 ljudi koristi narkotike, što čini skoro pet odsto čitave populacije. Najmlađi lečeni zavisnika od narkotika imao je svega devet godina. Kocka je postala svakodnevna zanimacija za čak 70 odsto tinejdžera i 44 odsto odraslih.

Prema mišljenju dr Milića sve više će biti mentalnih poremećaja koji, na žalost, neće biti biološki predisponirani.

– Ne ide nam ovaj svet na ruku, jer se kod ljudi samo povećava nesigurnost. Sve smo manji i nebitni u poređenju sa tehnologijom. Postajemo zamenljivi, što otvara prostor za raznorazne strahove. Zato je potrebno da ljudi potraže pomoć i ako nemaju probleme. U svetu postoji psihoterapija za svakodnevna dešavanja – savetuje dr Milić.

Bez oklevanja kod lekara

Zato se bez oklevanja treba obratiti lekaru. Ono što je, međutim, dodatan problem u Srbiji je taj što je i dalje sramota reći da ideš kod psihijatra i da imaš problem. Takvu praksu treba prekinuti, jer je normalna stvar obratiti se kada ti je potrebna pomoć i imati svog psihijatra.

– Doživljaj mentalnih bolesti se bitno promenio u naprednim i razvijenim zemljama. Ali, ovde ljudi na mentalne bolesti gledaju kao nešto što čovek može sam da savlada, ali neće. Za ljude sa psihičkim problemima se misli da nekako vrdaju, da nemaju pametnija posla, pa izmišljaju ili da su slabići pa ne mogu da se sami izbore sa problemom. Ima nekoliko dimenzija, a ne zna se koja je gora – ističe prof. dr Milić.

On objašnjava da je problem i ne prepoznavanja mentalnih bolesti u Srbiji, od strane drugih lekara.

– Na Medicinskom fakulatetu imate samo jedan ispit koji se bavi dušom čoveka. I to je psihijatrija. Svi ostali predmeti se bave telom. psihijatriju uče samo oni koji to žele da specijaliziraju – objašnjava profesor.

I zato doktoru se treba javiti i potražiti pomoć kad nas strepnje, strahovi, depresije, onemogućavaju u našem funkcionisanju ili kada je trpljenje toliko veliko da je psihički nepodnošljivo. Ono u čemu psihijatri mogu da pomognu su s jedne strane lekovi, koji mogu da smanje, ili uklone trpljenje, a sa druge psihološka pomoć, neka vrsta psihoterapiije. Lekovi ne rešavaju probleme, ali mogu da budu od koristi, a razgovor može da pomogne osobi da bolje sagleda dešavanja i stanja u sebi i oko sebe i tako nađe najpovoljnija rešenja.

Blic