Polovina Srbije ne pere zube, više od devet odsto nema nijedan zub

Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut“ pokazuje da u Srbiji samo 8,5 odsto odraslog stanovništva ima sve zube, a 9,3 odsto nema nijedan zub.

Uoči Svetskog dana oralnog zdravlja, o navikama, strahovima, o tome da danas postoji anestezija bez igle, upotreba lasera, gostujući u Jutarnjem programu RTS, stomatolog Jovan Cabunac istakao je da situacija u Srbiji nije dobra.

„Veliki broj građana nema naviku da kontroliše zube, nažalost, veliki broj građana nema ustaljene navike pranja zuba, samo polovina stanovništva pere zube“, kaže stomatolog.

Kako ističe doktor Cabunac, statistike kažu da najčešće peru zube devojčice u prvom razredu srednje škole, a najmanje dečaci u sedmom razredu osnovne škole i starija populacija.

Bez dobre oralne higijene i prevencije nema ni zdravlja zuba.

„Problem nastaje jer se deca bune, nisu za saradnju, a mi nismo dosledni u tome. Često je prisutan i faktor umora, to je još jedna stvar koja nas udaljava od same higijene. Veoma su bitni preventivni pregledi, odlasci stomatologu i lečenje. Neki ljudi ne idu kod zubara iz straha, neki zbog neprijatnosti, a neki to ne žele“, naglasio je dr Cabunac.

To se može promeniti pristupom kako roditelja, tako i zubara.

„Kada deca dođu u ordinaciju, mi se igramo. Najveći problemi nastaju kada roditelji počnu da plaše decu zubarom, možda iz svojih loših iskustava. Na društvu je da se podigne svest o zdravlju zuba. Podatak da oko 92 odsto stanovništva ima karijes, ili je imalo neku od bolesti usta, to je loše. Koliko se mi trudimo, ne može to bez pomoći društva i savesnih građana“, ističe doktor.

Osim karijesa, mogu se javiti i ozbiljnije i teže posledice po zdravlje zuba.

„Naravno, paradentopatija, kao najčešći oblik propadanja zuba, a postoje i karcinomi. Po statistici, treći karcinom je karcinom usne duplje. Bolesti usta su na 11. mestu. Kada pogledamo statistike svih bolesti, veoma su česte, sve infekcije koje se nalaze u ustima, a koje idu direktno u krv. Razmišljanje da je zub samo zub i da ga je lako zameniti to nije baš pametno“, kaže doktor.

Za nastanak ovakvih stanja ključna je neredovna higijena zuba, loše navike, konzumiranje velike količine šećera, alkohola, pušenje i samim zadržavanjem bakterija u ustima i šećera gde se stvara kisela sredina koja pogoduje bakterijama. Tako nastaju infekcije, stvara se karijes ili gljivice.

Stomatološka zaštita isključena je iz paketa zdravstvenog osiguranja u Srbiji za najveći deo odraslog stanovništva. To takođe utiče na učestalost odlaska kod zubara.

„Činjenica je, ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu da nigde nemate stomatologiju koja je besplatna i to je jedan od razloga što smo mi smatrali da su zubi beznačajni, jer se nekada ova usluga nije naplaćivala. Mislim da za trudnice, decu, penzionere treba da postoji neki osnovni paket“, napominje doktor Cabunac.

U Švedskoj, jednoj od najrazvijenijih zemalja, sve je besplatno dok idete na redovne kontrole. Kada počnete da ih preskačete, kontrolni pregledi koštaju. Stomatologija je jako skupa, materijali, oprema, školovanje jednog stomatologa je ekstremno skupo, što utiče na formiranje cene usluga u stomatološkim ordinacijama.

Stomatolog Jovan Cabunac savetuje da zube treba prati najmanje dva puta dnevno, ujutru i uveče. Odlasci kod stomatologa ne treba da budu trauma, jer danas postoje laseri, anestezija bez igle, otisci su digitalni i sve ide ka tome da pacijent ima komfor.