Pomoć stručnjaka traži jedan od sto alkoholičara
Svakog četvrtka popodne, između 80 i stotinu pacijenata Instituta za mentalno zdravlje koji su odlučili da kažu „zbogom” alkoholu dolazi u socioterapijski Klub lečenih alkoholičara „Palmotićeva”. U njemu se zavisnici već 54 godine uče kako da vode trezven život.
Skica za profil tipičnog člana ovog kluba je muškarac srednjih godina koji pije od srednje škole i alkoholom zaliva sve lepe i ružne životne događaje.
Na lečenje najčešće dolazi pod pretnjom otkazom, odnosno razvodom braka, a sve je veći broj njih koji na terapiju dolaze po nalogu suda.
– Kada je 1963. Klub lečenih alkoholičara osnovan kao prvi te vrste ne samo u Jugoslaviji već i u celoj jugoistočnoj Evropi, većina bivših alkoholičara dolazila je u pratnji supruga – kaže neuropsihijatar dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri Institutu za mentalno zdravlje. Danas, ističe, svega trećina članova ovog kluba živi u braku.
Uslovi za članstvo u ovom klubu nisu se menjali više od pola veka – to su završeni proces lečenja u Klinici za bolesti zavisnosti i uspostavljena apstinencija od alkohola.
Podaci SZO govore da je tri do pet odsto odrasle populacije u zapadnim zemljama zavisno od alkohola, a procena Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” svedoči da se 13 odsto odrasle populacije u Srbiji nalazi na „najboljem” putu da postanu zavisnici od alkohola. Dodatnih šest odsto populacije zbog alkohola ima narušeno zdravlje, a tri odsto se opija svakodnevno.
– U Srbiji 250.000 ljudi spada u alkoholičare. Na lečenje se javlja njih hiljadu do 2.500, što je jedva jedan procenat – upozorava dr Mladenović.
Alkoholičare je veoma teško privoleti na odvikavanje jer je u našoj sredini alkohol – član porodice, objašnjava naš sagovornik. Pićem se ne „zaliva” samo rođenje i krštenje deteta, rođendani, venčanja, ispraćaji u vojsku, nove godine i porodične slave već i pobede tima za koji se navija, problemi na poslu, u porodici… Muzički festivali kao što su „Bir fest”, „Guča” i „Egzit” su „inkubatori” koji proizvode nove zavisnike od alkohola, pa ne treba da čudi podatak da više od 70 odsto mladih pije. Rezultati velike evropske studije ESPAD govore da je u Srbiji čak 90 odsto šesnaestogodišnjaka probalo alkohol, a četiri odsto njih pije svakodnevno.
– Alkoholizam je veliki test za prijateljstvo i za brak. Većina naših pacijenata na lečenje dolazi po nagovoru dece i supružnika. Uspeh u lečenju u velikoj meri zavisi i od toga koliko će blisko okruženje da poštuje zabranu konzumacije alkoholnih pića. Zbog toga savetujemo naše pacijente da odaberu trojicu najbližih prijatelja da im budu saradnici u lečenju. Njima detaljno objasnimo koliko je važno da osoba ne bude okružena izazovima barem godinu dana po završetku lečenja i zamolimo ih da u njegovom društvu piju samo bezalkoholna pića. Čak je i patrijarh Pavle dozvolio da se pričešće obavlja sokom od borovnice – naglašava dr Ivica Mladenović i dodaje da većina pacijenata u klub dolazi dve-tri godine po završetku lečenja.
Veliki broj njih aktivno učestvuje u radu sportske, šahovske, planinarske, turističke i informativno-kulturne sekcije i piše za list „Osvit” koji već 26 godina uređuju isključivo članovi kluba.
Naš saradnik sa žaljenjem konstatuje da sve manje firmi šalje svoje zaposlene da se leče i navodi dobru saradnju sa beogradskim preduzećima PKB, GSP i „Vodovod”, čiji su socijalni radnici prošli obuku u Institutu za mentalno zdravlje i znaju kako da motivišu zaposlene da se leče od alkoholizma.
– Alkoholizam je i dalje muški problem – od deset osoba koje se jave na lečenje, osam su muškarci. Uspeh sistemske porodične terapije u našoj klinici je 71 odsto, što je fantastičan rezultat ako se ima na umu da je procenat izlečenih pacijenata na čuvenoj američkoj klinici „Beti Ford” između 20 i 25 odsto. Mi uvek ističemo da, za razliku od cigareta, piće nije privatna stvar – pod dejstvom alkohola može da se izazove saobraćajna nesreća u kojoj će stradati veliki broj ljudi, da ne pominjemo nasilničko ponašanje kome su često sklone osobe koje se opijaju – zaključuje dr Ivica Mladenović.
Politika
Po kom kriterijumu je osoba alkoholicar?
Nekada se kao alkoholicar prepoznavala osoba koja nije sposobna da iole normalno funkcionise ako ne popije odredjenu kolicinu alkoholnog pica. To su bili zavisnici od alkohola.
Da li su ljudi koji dnevno popiju izmedju pola i jednog litra vina alkoholicari? U tom slucaju, cela Spanija, Portugalija, Italija i Francuska su „alkoholicari“.
Sta cemo sa Nemackom i Ceskom? Kolika je ta pausalna granica izrazena u pivu?
Pausalni clanak da popuni prostor.
Mnogo opasnije bolesti su kocka, droga i duvan.
Алкохол бистри ум и учвршћује карактер и даје храброст.Зато живело његово величанство краљ алкохол рече покојни Џек Лондон који црче од краља алкохола.
Društveno, prihvatljivo pijenje jedno pice za zenu dva za muškarca, sve ostalo vodi u alkoholizam