Poslednji krik i jecaj za život

Od početka godine u Srbiji nije izvršena nijedna transplantacije organa, dok je poslednja registrovana u oktobru 2021. godine. Ukupno, u Srbiji već više od pola godine nije transplantiran nijedan pacijent! Istovremeno, prema zvaničnim podacima Uprave za medicinu Ministarstva zdravlja, na listi čekanja nalazi se 820 ljudi koji čekaju na novi organ (jetra, bubreg, i srce) i još oko 1000 ljudi koji čekaju na transplantaciju rožnjače. Među njima je i 30 dece bubrežnih bolesnika na dijalizi.

Početkom marta Ministarstvu zdravlja predato je više od 11.000 potpisa prikupljenih u okviru inicijative “Donorstvo je herojstvo” kao apel za hitan prijem i sastanak u nadležnom Ministarstvu kako bi se kroz zajednički dijalog i hitno delovanje što pre pristupilo sistemskom rešavanju ovog problema. Nakon dva formalna sastanka sa Upravom za biomedcinu i državnim sekretarom, sve je međutim ostalo na neuverljivoj spremnosti da se reši problem sa Zakonom o presađivanju ljudskih organa i korona virusom kao izgovorom zašto se transplantacije u Srbiji  ne rade.

Član 23. pomenutog Zakona o presađivanju ljudskih organa  je proglašen neustavnim u maju 2021, kada je Ustavni sud ostavio rok inicijatoru Zakona, Upravi za biomedicunu, da sporni član koriguje. S obzirom da u predviđenom roku sporni član nije korigovan, potrebno je da Zakon nakon korekcije prođe čitavu proceduru, a sve što je bilo potrebno jeste preciznije definisati, kako se uvek radilo i kako će se raditi, da se porodice pitaju za saglasnost. Došli smo do poznate situacije na relaciji Ustavni sud – Uprava za biomedicinu – nisu napisali, nismo znali, po principu pojeo vuk magarca. Zbog ove sramne birokratske greške ljudi sa liste od oktobra nestaju, umiru.

Da podsetimo, broj urađenih transplantacija u Srbiji u 2021. godini bio je jednocifren, dok je u susednoj Hrvatskoj, urađeno 268 transplantacija! Na svetskoj lestvici smo na samom dnu, posle nas su Pakistan, Venecuela i Etiopija.

Da li život 30-oro dece koji idu na dijalizu ne vredi i može da se pusti niz vodu? Zašto smo otpisani i gurnuti u smrt, zašto sistem ne želi članove društva koji će nakon transplantacije moći da doprinesu? Na sve to dijaliza je više desetina puta skuplja od transplantacije. Mesečni troškovi tretmana dijalize za 5000 pacijenata okvirno iznose 4,000,000 evra. Transplantacija je jedina grana medicine gde je najeftiniji vid lečenja ujedno i najbolji za pacijenta.

Ogorčeni, otpisani i neutešni pitamo se, zašto nam se ugrožava osnovno ljudsko pravo, pravo na život? Zahtevamo da transplantacije u Srbiji nastave da se rade ODMAH i da se HITNO reše birokratske greške, zbog koje nismo krivi, a plaćamo je najskuplje, svojim životima.

Ovo je tekst zajedničkog saopštenja i otvorenog pisma za predsednika države Aleksandra Vučića, premijerku Anu Branbić i Ministra zdravlja, Zlatibora Lončara koje su uputili sledeće organizacije:

• Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije (SOBIRS okuplja 29 udruženja  koji se bave pravima i boljim uslovima za dijalizne i transplantirane pacijente)
• Pantransplant – Udruženje transplantiranih Vojvodine
• Sve za osmeh – Udruženje dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba
• Donorstvo je herojstvo – Udruženje transplantiranih i pacijenata na listi čekanja

___________________________________________